Књижевна критика: Тајне неисказивог

Фото: Приватна архива Отуда се у њој и даље испитује стваралачки процес као интиман чин добровољног усамљеника који се сопственим нестајањем преображава у речи "које се слажу у стихове" ("У мрежи речи"). Слагање у стихове и бдење над њима показује најпре његову двојничку природу, а потом стварање релације између њега/њих и читаоца - један је онај који пише, други "онај који то шапатом чита. / Колико су они један од другог / далеко? / И ти, који ово