Милисав из Осионице негује необичну традицију својих предака: "Руке су прљаве, али образ је чист"

Некада су биле главни извор прихода у многим сеоским кућама, новцем зарађеним из мале чађаве ужерице школовала су се и прехрањивала деца. Данас је ћумурана у Србији све мање. Један од ретких који је остао веран овом старом занату јесте Милисав Златић из ивањичког села Осоница. Он свакодневно обавља овај тежак посао, који мало ко сада жели да ради. Он се бави производњом ћумура, користећи отпадно дрво из своје стругаре како би створио квалитетан дрвени угаљ