Човек од речи

„Када друштвом завлада недвосмислено зло и када оно загади готово читав јавни простор, мора се стати на страну која је том злу недвосмислено опонирајућа.“ Ову реченицу Теофила Панчића прочитао сам на почетку концерта у Новом Саду прошлог петка, као лични опроштај од чувара писане речи, колоса који је тако много – и тако неуморно – пружао свима нама који живимо у словима. Тај свет, изнутра бескрајан, споља је био армиран: архитекте опште ситуације овдашње својски