BBC vesti na srpskom

Руси не долазе у Минхен, Зеленски каже да Трампови предлози о миру нису довољни

Најава је уследила после Трамповог разговора са Путином и Зеленским, али из Русије поручују да не долазе на конференцију у Минхену.

BBC News 14.02.2025  |  Ентхони Зурчер и Јарослав
ukrajina
РЕУТЕРС/Валентин Огиренко
Импровизовано место за одавање поште погинулим украјинским војницима у Кијеву

Председник Доналд Трамп најавио је да ц́е се амерички, руски и украјински званичници састати на безбедносној конференцији у Минхену у петак како би разговарали о начинима окончања рата у Украјини који траје скоро три године.

„Руси ц́е доћи и разговараће са нашим људима&qуот;, рекао је амерички председник.

„Украјина је такође позвана, узгред, не знам тачно ко ц́е тамо бити из ових земаља, али биће то високи званичници Русије, Украјине и Сједињених Држава&qуот;.

Међутим, руска делегација неће бити на годишњем форуму у Немачкој, потврдила је Марија Захарова, портпаролка министарства спољних послова те земље.

Трамп је изненадио савезнике у НАТО-у и Европској унији (ЕУ) објавом да је раније ове недеље разговарао са руским председником Владимиром Путином и да су се договорили да почну преговоре о окончању рата.

Досадашњи разговори са Трампом „дефинитивно нису довољни за формирање мировног плана, али су сигнали који стижу из САД-а снажни&qуот; и разноврсни&qуот;, рекао је Владимир Зеленски, украјински председник, по доласку у Минхен.

Зеленски би требало да се у Минхену састане са америчким потпредседником Џеј Ди Венсом, као и са америчким државним секретаром Марком Рубиом.

Амерички председник најавио је трилатерани састанак у Минхену током конференције за новинаре у четвртак, не износец́и више детаља.

Његова најава уследила је дан након што је имао одвојене телефонске разговоре прво са Путином, а затим са Зеленским.

Описујуц́и разговоре као „сјајне&qуот;, Трамп је рекао да постоји „добра могуц́ност да се оконча тај ужасан, веома крвав рат&qуот;.

Рекао је и да није „практично&qуот; да се Кијев придружи војном савезу НАТО-а и да је „мало вероватно&qуот; да би Украјина могла да се врати на границе пре 2014. године када је Русија анектирала полуострво Крим.

Зеленски, који је признао да „није баш пријатно&qуот; што је Трамп разговарао са Путином пре него што је то учинио са њим, упозорио је да Украјина нец́е пристати ни на један мировни споразум који предлажу САД и Русија без учешц́а Кијева.

„Не можемо то да прихватимо, као независна земља&qуот;, рекао је он, истичуц́и да су му приоритет „безбедносне гаранције&qуот;, што, каже, не види без подршке САД.

Раније су из Америке поручивали да ће Украјина тешко моћи да рачуна да ће се вратити на територије пре руске инвазије која је почела 24. фебруара 2022.

Украјински председник Зеленски је по доласку у Немачку поручио да Кијев „никада нец́е признати окупиране територије као руске&qуот;.

„Желимо да будемо у НАТО-у и верујемо његовим безбедносним гаранцијама.

„Мислим да је ово најисплатљивија опција за све&qуот;, изјавио је на конференцији за медије у петак, додајуц́и да ц́е Европа морати да се уједини око Украјине да би се заштитила.

Он је раније рекао и да европски савезници „треба да буду и за преговарачким столом&qуот;, усред све вец́ег страха широм Европе да би Трампов позив Путину могао да доведе до одвојеног споразума САД и Русије о будуц́ности Украјине и Европе.

Француски председник Емануел Макрон рекао је за Фајненшел тајмс да само Зеленски може да преговара у име његове земље са Русијом, упозоравајуц́и да би „мир који је капитулација&qуот; био „лоша вест за све&qуот;.

„Свако брзо решење било би прљав посао&qуот;, рекла је Каја Калас, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност.

Циљеви Зеленског на састанку са Венсом у Минхену изгледају јасни: да охрабри САД да наставе да стоје уз Украјину и да имају на уму најбоље интересе његове земље док покушавају да преговарају о окончању рата.

Неизвесније је шта Американци желе од овог састанка.

Венс ц́е можда покушати да увери Зеленског да ц́е Украјинци бити укључени у предстојец́е мировне преговоре, чак и ако се у последње време чини да ц́е добити 'мању столицу', односно бити на неки начин маргинализовани.

Венс, у ствари, можда преноси грубу поруку - ону коју је министар одбране Пит Хегсет јавно рекао у понедељак, чак и ако је касније донекле одступио.

САД не замишљају НАТО који укључује Украјину.

А да би окончала рат, Украјина ц́е морати да се одрекне територије која је тренутно под руском контролом

Можда је то горка пилула за Зеленског коју треба да прогута, али врста додатне америчке војне помоц́и Украјини која би јој на крају била потребна да настави борбу у овом тренутку изгледа мало вероватна.

Ни Трамп ни Републиканска партија у Конгресу немају много интереса да одрже подршку.

Погледајте видео: Историјат неслагања Русија и Украјине

После свргавања проруског председника Украјине 2014. године, Москва је анектирала црноморско полуострво Крим и подржала проруске сепаратисте у крвавим борбама на истоку Украјине.

Сукоб је избио у велики рат када је Русија напала Украјину пре скоро три године.

Покушаји Москве да преузме контролу над главним градом Кијевом су осујец́ени, али су руске снаге заузеле око једне петине територије Украјине на истоку и југу и извеле ваздушне ударе широм земље.

Украјина је узвратила артиљеријом и ударима беспилотних летелица, као и копненом офанзивом на руску западну област Курск.

Тешко је рећи колико је људи изгубило живот у трогодишњем рату, али се процењује да је стотине хиљада људи, вец́ином војника, убијено или рањено.

Милиони украјинских цивила су побегли из земље или су расељени унутар Украјине.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.14.2025)

BBC News

Повезане вести »

Повезане вести »

Кључне речи

Коментари

Свет, најновије вести »