Rusi ne dolaze u Minhen, Zelenski kaže da Trampovi predlozi o miru nisu dovoljni

Predsednik Donald Tramp najavio je da će se američki, ruski i ukrajinski zvaničnici sastati na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu u petak kako bi razgovarali o načinima okončanja rata u Ukrajini koji traje skoro tri godine.

„Rusi će doći i razgovaraće sa našim ljudima", rekao je američki predsednik.

„Ukrajina je takođe pozvana, uzgred, ne znam tačno ko će tamo biti iz ovih zemalja, ali biće to visoki zvaničnici Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država".

Međutim, ruska delegacija neće biti na godišnjem forumu u Nemačkoj, potvrdila je Marija Zaharova, portparolka ministarstva spoljnih poslova te zemlje.

Tramp je iznenadio saveznike u NATO-u i Evropskoj uniji (EU) objavom da je ranije ove nedelje razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i da su se dogovorili da počnu pregovore o okončanju rata.

Dosadašnji razgovori sa Trampom „definitivno nisu dovoljni za formiranje mirovnog plana, ali su signali koji stižu iz SAD-a snažni" i raznovrsni", rekao je Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, po dolasku u Minhen.

Zelenski bi trebalo da se u Minhenu sastane sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom, kao i sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom.

• Rusija i Ukrajina: Tri godine rata u mapama
• Pregovori o primirju u Ukrajini počinju „odmah", kaže Tramp posle razgovora sa Putinom
• Zelenski: Ne prihvatamo sporazum bez učešća Ukrajine u pregovorima

Američki predsednik najavio je trilaterani sastanak u Minhenu tokom konferencije za novinare u četvrtak, ne iznoseći više detalja.

Njegova najava usledila je dan nakon što je imao odvojene telefonske razgovore prvo sa Putinom, a zatim sa Zelenskim.

Opisujući razgovore kao „sjajne", Tramp je rekao da postoji „dobra mogućnost da se okonča taj užasan, veoma krvav rat".

Rekao je i da nije „praktično" da se Kijev pridruži vojnom savezu NATO-a i da je „malo verovatno" da bi Ukrajina mogla da se vrati na granice pre 2014. godine kada je Rusija anektirala poluostrvo Krim.

Zelenski, koji je priznao da „nije baš prijatno" što je Tramp razgovarao sa Putinom pre nego što je to učinio sa njim, upozorio je da Ukrajina neće pristati ni na jedan mirovni sporazum koji predlažu SAD i Rusija bez učešća Kijeva.

„Ne možemo to da prihvatimo, kao nezavisna zemlja", rekao je on, ističući da su mu prioritet „bezbednosne garancije", što, kaže, ne vidi bez podrške SAD.

Ranije su iz Amerike poručivali da će Ukrajina teško moći da računa da će se vratiti na teritorije pre ruske invazije koja je počela 24. februara 2022.

Ukrajinski predsednik Zelenski je po dolasku u Nemačku poručio da Kijev „nikada neće priznati okupirane teritorije kao ruske".

„Želimo da budemo u NATO-u i verujemo njegovim bezbednosnim garancijama.

„Mislim da je ovo najisplatljivija opcija za sve", izjavio je na konferenciji za medije u petak, dodajući da će Evropa morati da se ujedini oko Ukrajine da bi se zaštitila.

On je ranije rekao i da evropski saveznici „treba da budu i za pregovaračkim stolom", usred sve većeg straha širom Evrope da bi Trampov poziv Putinu mogao da dovede do odvojenog sporazuma SAD i Rusije o budućnosti Ukrajine i Evrope.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je za Fajnenšel tajms da samo Zelenski može da pregovara u ime njegove zemlje sa Rusijom, upozoravajući da bi „mir koji je kapitulacija" bio „loša vest za sve".

„Svako brzo rešenje bilo bi prljav posao", rekla je Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost.

• Kakvi su izgledi za mirovni sporazum Ukrajine i Rusije
• Kako bi rat u Ukrajini mogao da se okonča u 2025.
• Rusija nije poražena u Siriji, pobeda u Ukrajini sve bliža, tvrdi Putin

Ciljevi Zelenskog na sastanku sa Vensom u Minhenu izgledaju jasni: da ohrabri SAD da nastave da stoje uz Ukrajinu i da imaju na umu najbolje interese njegove zemlje dok pokušavaju da pregovaraju o okončanju rata.

Neizvesnije je šta Amerikanci žele od ovog sastanka.

Vens će možda pokušati da uveri Zelenskog da će Ukrajinci biti uključeni u predstojeće mirovne pregovore, čak i ako se u poslednje vreme čini da će dobiti 'manju stolicu', odnosno biti na neki način marginalizovani.

Vens, u stvari, možda prenosi grubu poruku - onu koju je ministar odbrane Pit Hegset javno rekao u ponedeljak, čak i ako je kasnije donekle odstupio.

SAD ne zamišljaju NATO koji uključuje Ukrajinu.

A da bi okončala rat, Ukrajina će morati da se odrekne teritorije koja je trenutno pod ruskom kontrolom

Možda je to gorka pilula za Zelenskog koju treba da proguta, ali vrsta dodatne američke vojne pomoći Ukrajini koja bi joj na kraju bila potrebna da nastavi borbu u ovom trenutku izgleda malo verovatna.

Ni Tramp ni Republikanska partija u Kongresu nemaju mnogo interesa da održe podršku.

Pogledajte video: Istorijat neslaganja Rusija i Ukrajine

Posle svrgavanja proruskog predsednika Ukrajine 2014. godine, Moskva je anektirala crnomorsko poluostrvo Krim i podržala proruske separatiste u krvavim borbama na istoku Ukrajine.

Sukob je izbio u veliki rat kada je Rusija napala Ukrajinu pre skoro tri godine.

Pokušaji Moskve da preuzme kontrolu nad glavnim gradom Kijevom su osujećeni, ali su ruske snage zauzele oko jedne petine teritorije Ukrajine na istoku i jugu i izvele vazdušne udare širom zemlje.

Ukrajina je uzvratila artiljerijom i udarima bespilotnih letelica, kao i kopnenom ofanzivom na rusku zapadnu oblast Kursk.

Teško je reći koliko je ljudi izgubilo život u trogodišnjem ratu, ali se procenjuje da je stotine hiljada ljudi, većinom vojnika, ubijeno ili ranjeno.

Milioni ukrajinskih civila su pobegli iz zemlje ili su raseljeni unutar Ukrajine.

• Bitka za Pokrovsk: Šta je BBC zatekao u jednom od ključnih gradova na istoku Ukrajine
• Šest meseci rata u ruskoj oblasti Kursk: Ukrajinci su i dalje tamo
• Bes u Rusiji zbog američkih raketa: 'Korak ka Trećem svetskom ratu'

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.14.2025)