Милетина буна и студентски поход у Крагујевац: Има ли сличности

Хиљаде представника друштвене елите траже да се ограниче моћ и самовоља једног човека у држави и крећу у Крагујевац, затим убрзо, без испаљеног метка, владар јавно признаје да су победили и да је спреман на уступке.

Иако подсећа на Сретење 2025. у Србији када је током студентске блокаде Крагујевца, председник Александар Вучић позвао студенте да „прогласе победу&qуот; после тромесечних протеста широм земље, ова сцена се одиграла у зиму 1835. године на истом месту.

Такозвана Милетина буна избила је против кнеза Милоша Обреновића, а Кнежевина Србија била је део Отоманског царства.

Хиљаде побуњеника предводио је Милета Радојковић, а уплашен побуном, кнез је пристао да сазове скупштину на којој ће бити донет Сретењски устав, први модерни либерални устав Србије којим је ограничен владарев апсолутизам.

„Можемо рећи да је и данас суштина иста.

„Народ је суштински незадовољан зато што у држави постоји потреба за институцијама, за уставом, за поштовањем устава, уређења државе и надлежности тих институција&qуот;, каже студент Филозофског факултета у Београду током 15-часовне блокаде Крагујевца.

• Србија: Шта обележавамо на Сретење и зашто је то битно
• Протест студената у Београду: 'Битно је да имаш (у)став'
• Сремска Митровица: Вучић позвао студенте да 'прогласе победу'

Студенти у Србији месецима блокирају факултете и траже да власти испуне њихове захтеве да се утврди кривична одговорност за пад надстрешнице у Новом Саду када је живот изгубило 15 људи, а двоје тешко повређено.

Не пристају на дијалог с председником, коме поручују да није надлежан.

„Ми сада живимо у 21. веку и суочавамо се са другачијим контекстом посебно по питању медија и стриктније контроле.

„То у 19. веку нису били кључни проблеми, тако да можемо рећи да су начини и форме другачији, али да суштина ипак јесте иста&qуот;, сматра овај студент.

Вучић понавља позиве на разговоре и каже да пружа руку „онима који унутар наше земље подржавају спољне напоре за рушење Србије&qуот;.

„Желимо да их чујемо, саслушамо, видимо и разумемо који су њихови захтеви, њихове потребе, да изађемо у сусрет колико је то могуће, али и са једнаком одлучношћу да кажемо да држава Србија нема цену, да држава Србија је постојала, данас је јача и снажнија и биће још јача и снажнија&qуот;, рекао је током доделе одликовања поводом Дана државности.

Позвао се и на, како је рекао, „завет Сретења&qуот;.

„О Србији и њеној политици и њеној будућности морају да одлучују њени грађани.

„То је завет Сретења, то је Карађорђев завет, то је завет Сретењског устава, то мора да буде завет свих нас&qуот;, рекао је Вучић.

Погледајте видео: Сусрет на Сретење - студентска блокада у Крагујевцу

Како је дошло до Милетине буне?

Тридесетих година 19. века у Србији, после признања аутономије унутар Турске царевине - хатишерифом из 1830. године, постављено је питање унутрашњег уређења, каже историчар Радомир Поповић.

„Опозиција, најближи сарадници кнеза Милоша и највиши чиновници тадашње кнежевине, плус чланови његове породице кнегиња Љубица и брат Јеврем Обреновић, захтевали су да се престане са аутократском владавином и да се постави граница Милошеве власти формирањем Савета.

„Савет или Сенат је требало да буде политичко тело у ком би били најзначајнији политичари који би контролисали Милошеву владавину, али је он то одбијао&qуот;, каже научни саветник Историјског института у Београду за ББЦ на спрском.

У то време Србија се простире од Шапца, Београда и Пожаревца на северу, до Рашке, Крушевца, од Рађевине на западу до Тимочке и Неготинске крајине на истоку - територија Београдског пашалука проширена за шест области или нахије.

Док кнез одуговлачи да прогласи конштитуцију, односно устав, чиновници га све више притискају.

„Тад су највиђеније старешине Аврам Петронијевић, Стојан и Алекса Симић, Димитрије Давидовић, кнежев секретар, који је био у дослуху са њима, па чак и Тома Вучић Перишић, направили договор.

„У кући Стојана Симића у Крушевцу, на крштењу његовог сина, а међу окупљенима су били кнегиња Љубица и кнежевић Михајло, најстарији Милошев син, завереници одлучују да организују буну&qуот;, каже Поповић.

Циљ је био присилити кнеза да донесе устав, али завера је прерано откривена и морало се одмах кренути у буну.

У Поморављу и Шумадији међу старешинама укључених у заверу, било је командира и заповедника већих области.

„Милета Радојковић је био старешина у јагодинској нахији, учесник Првог и Другог српског устанка, виђена и истакнута личност.

„Снагом ауторитета успео је да окупи више хиљада људи, а онда су и остали исто наредили народу и да долазе по наоружање.

„Нису говорили да иду против Милоша, него су их једноставно мобилисали&qуот;, објашњава историчар.

Милетина војска као најорганизованија, креће од Јагодине ка Крагујевцу, који је од 1818. престоница Србије и вести брзо стижу до кнеза.

„Милош је схватио размере те буне и да се велика војска спрема, па је у једном тренутку био спреман и да напусти Србију.

„Крагујевачки двор и престоничку позицију сачувао је Тома Вучић Перишић који је ступио у преговоре са побуњеницима и договорено је да мирно уђу у град&qуот;, додаје.

Обе стране су добиле гаранције да неће бити насиља, а кнез Милош се сагласио да сазове народну скупштину.

Све то се дешавало крајем јануара 1835, а скупштина је заказана на празник Сретење 2. фебруара по старом календару.

„Све се брзо одвијало, за само десетак дана Димитрије Давидовић је написао Сретењски устав, компилација либералних устава, белгијског и француског.

„Тим уставом подељена је власт на извршну, законодавну и судску, дата су велика овлашћења кнезу, али је његова власт била ограничена Саветом у који су ушли његови највећи противници&qуот;.

• Зашто је важна подела власти у 100 и 500 речи
• Крши ли председник Србије уставна овлашћења
• Шта је саветодавни референдум који предлаже Вучић

Блистава историјска епизода кратког даха

Србија је добила грб, заставу, проглашене су недељивост територије и суверена власт кнеза - све одлике државе.

То је превазилазило права аутономне кнежевине Србије, дата из Порте и међународним уговорима, због чега су се три велике силе - Русија, Турска и Аустрија побуниле.

„Силе су схватиле да једна мала држава која се тек ослободила од турске власти нема право да доноси такве одлуке&qуот;.

Устав је после мање од два месеца укинут.

Три године касније биће усвојен такозвани Турски устав, који је у великој мери окрњио аутономију Србије, а турским званичницима вратио право да се уплићу у унутрашње ствари земље.

Погледајте видео: Хиљаду студентских писама за тужитељку Загорку Доловац

Милетину буну и студентски поход ка Крагујевцу, које су претходних дана повезивали и на друштвеним мрежама, ипак деле два века.

Сретењски Устав трајао је само 55 дана, а ја се надам да ће од ове фантастичне студентске прославе Србија, постати у стварности уставна демократија, написала је социолошкиња Весна Пешић на Иксу.

За 190 година околности и у држави и у свету су се потпуно промениле, те је незахвално правити паралеле.

„Ово сад је уставно уређење, а Милош је владао у неуставном уређењу док није донет Сретењски устав.

„Али од Милоша до данас, Устав се у Србији не поштује строго, прекрачују се одредбе прописане у вези са вршењем власти на свим нивоима&qуот;, закључује Поповић.

• Студентске блокаде и институције: Ко је надлежан за испуњење захтева
• О надстрешници и каменолому: Може ли корупција да убија и како
• Тужилаштво за организовани криминал укључено у истрагу о паду надстрешнице

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.16.2025)