Радијске успомене са Новицом Здравковићем: Уживање у сенци великог брата

"Навик'о сам ја на ноћни живот, дању спавам а лудујем ноћу, од мене је и бог диг'о руке, баш ме брига живим како хоћу. Сви се чуде што овако живим, што већ једном живот не променим, а мени је баш овако лепо, ја једино ноћни живот ценим. Питају ме докле ћу овако, зар ми није досадило све, а мени је баш овако лепо, младост даје, старост руши све. Сви се чуде што овако живим, што једанпут живот не променим, а мени је баш овако лепо, баш ме брига, нећу да се женим."