АФП: Пресуда Додику ставља на пробу крхки мир у подељеној БИХ
Готово 30 година после крвавог рата, Босна је успела да одржа мир, често захваљујуц́и значајним улагањима међународне заједнице, оценила је агенција вести Франс прес у тексту из Сарајева.
Једногодишња затворска казна изречена у среду политичком лидеру босанских Срба Милораду Додику кога је Суд БИХ у Сарајеву прогласио кривим за непоштовање одлука Високог представника међународне заједнице, изазива тензије и сугерише политичке акције са непредвидивим последицама, сматра француска агенција.
Та ситуација представља тест за централну државу те подељене земље, али и за Европску унију чије су снаге (Еуфор) распоређене у БИХ да одржавају мир.
АФП је пренео преглед сложених институција БИХ, уз често кршење мировног споразума из Дејтона и под надзором Високог представника међународне заједнице.
После разорног рата (1992-1995) који је оставио око 100.000 мртвих, нажалост чувеног по масакру у Сребреници и опсади Сарајева, политички лидери Босне, Србије и Хрватске потписали су Дејтонски споразум крајем 1995. године, под великим притиском САД, пише АФП.
Од тада земљом управља оптерећен и сложен административни систем - централна влада и парламент, два аутономна ентитета (српски и хрватско-муслимански) са сопственим владама и парламентима, и град Брчко који је дистрикт. Хрватско-муслимански ентитет (Федерација БиХ) је подељен на десет кантона.
Неки су се забављали и израчунали чак 180 министара у тој земљи са 3,5 милиона становника, преноси Франс прес.
Готово 30 година Босна је избегавала наставак борби између своје хрватске (католичке), српске (православне) и бошњачке (муслиманске) заједнице, али се суочава са трајном забринутошћу, указује АФП.
Споразум из Дејтона предвиђа веома слабу централну државу, с трочланим Председништвом и Саветом министара с мало овлашц́ења. Остављено је ентитетима - Републици Српској и Федерацији БиХ да накнадно преговарају о стварима које треба променити што је у почетку изгледало као немогуц́а мисија.
Тако су високи представници добили дискрециона овлашц́ења која су им омогуц́ила да праве компромисе за поновно уједињење земље и учвршц́ивање централних институција.
На тај начин су створене заједничка војска, полиција, јединствени порески систем, централно правосуђе, обавештајна агенција, гранична полиција и многе друге агенције, наводи АФП.
Дошавши на власт 2006. године, Милорад Додик се успротивио јачању централне државе и радио је на јачању српског ентитета. Он тврди да је Република Српска "држава".
Често су га противници оптуживали да има сепаратистичке циљеве, а САД су га зато и санкционисале 2017. године. Додик парадоксално тврди да једини поштује мировни споразум и Устав БИХ који је део тог споразума.
За њега поштовање Устава значи повратак на "почетну тачку": елиминисати све централне институције настале после Дејтона и поново преговарати о њима између три локалне заједнице и "без странаца".
Ту његову иницијативу су посебно одбацили Бошњаци који су за јаку централну државу.
Доласком у Босну 2021. године, Високи представник Кристијан Шмит поставио је себи задатак да реши дуго чекано питање - државну имовину.
За њега и Бошњаке о томе главну реч треба да има централна држава. За Додика је то "црвена линија", јер тврди да то право имају ентитети.
Реч је о хиљаду некретнина, река, шума, земљишта, цивилних и војних објеката, преноси Франс прес.
Тиме је Шмит постао главни Додиков политички непријатељ. Додик не признаје његов легитимитет, баш као ни Русија, јер именовање бившег немачког министра није одобрио Савет безбедности УН.
Додик тврди да порекло суђења против њега лежи у том спору око јавне имовине, али тешко је рец́и да је тако, сматра Франс прес.
Додик вец́ 20 година прети сецесијом српског ентитета, а да никада није ништа предузео.
"Нико не треба да се игра са државом", упозорио је бошњачки члан Председништва Босне и Херцеговине (БиХ) Денис Бећировић, додала је агенција Франс прес.
(Бета, 27.02.2025)
