Ko su Kurdi, šta je PKK i ko im je vođa

Već skoro pola veka, Radnička partija Kurdistana (PKK) pravi velike probleme turskim vlastima.

Decenijama se PKK bori protiv Turske da bi osvojila teritoriju za Kurde na Bliskom istoku.

Ova grupa, koja ima levičarske korene, formirana je krajem sedamdesetih.

Oružanu borbu protiv Turske je pokrenula 1984. godine, pozivajući na osnivanje kurdske države u okviru Turske.

Četiri decenije kasnije, grupa je proglasila prekid vatre sa Turskom i najavila polaganje oružja, na koje je pozvao dugogodišnji lider Abdulah Odžalan.

• Decenije protesta i godine rata u Siriji: Edževit Piroglu
• Dobitnica Nobelove nagrade za mir, žrtva Islamske države: „UN su zakazale"
• „Još imam 25 šrapnela u sebi": Bivši iranska deca vojnici otkrivaju doživotne traume

Ko su Kurdi i zašto nemaju vlastitu državu?

Kurdi su starosedeoci planina i ravnica Mesopotamije, koji su se širili preko jugoistočne Turske, severoistočne Sirije, severnog Iraka, severozapadnog Irana i jugozapadne Jermenije.

Procenjuje se da u ovoj oblasti živi između 25 i 35 milion Kurda.

Oni čine četvrtu najveću etničku grupu na Bliskom istoku (posle Arapa, Persijanaca i Turaka), ali nemaju vlastitu nacionalnu državu.

Stotinama godina Kurdi su živeli pod vladavinom Otomanskog carstva.

Kad se ono srušilo na kraju Prvog svetskog rata, mnogi Kurdi počeli su da razmišljaju o stvaranja vlastite domovine, često nazivane „Kurdistanom".

Pobedničke zapadne sile rekle su da bi to moglo da se desi 1920. godine Sevrskim sporazumom.

Međutim, to je bilo potisnuto 1923. godine Lozanskim mirom, koji je iscrtao granice savremene Turske i nije pravio ustupke za kurdsku državu.

Kurdi su ostali manjina u svim zemljama u kojima su živeli.

U narednih 80 godina, svi potezi koje su Kurdi povlačili da bi osnovali nezavisnu zemlju bili su gušeni.

Zašto Turska doživljava PKK kao pretnju?

Kurdi čine između 15 i 20 odsto turskog stanovništva.

Iz reakcije na revolucije dvadesetih i tridesetih u Turskoj, mnogi Kurdi su bili preseljeni, kurdska imena i nošnje zabranjeni, upotreba kurdskog jezika ograničena, pa čak i postojanje kurdskog etničkog identiteta uskraćeno, a ovi ljudi su bili nazivani „planinskim Turcima".

Godine 1978, Abdulah Odželan – levičarski politički aktivista iz jugoistočne Turske – osnovao je PKK, koja je pozivala na nezavisnu državu u okviru Turske.

Godine 1984, grupa je otpočela oružanu borbu.

Od tada, poginulo je otprilike 40.000 ljudi u Turskoj i delovima Sirije i Iraka blizu turskih granica.

Stotine hiljada ljudi je raseljeno u Turskoj.

PKK je proglašena terorističkom grupom u Turskoj, SAD, Velikoj Britaniji i zemljama EU.

Ko je zatvoreni kurdski lider Abdulah Odželan?

Omražen među većinom Turaka, smatran državnim neprijateljem od turske vlade, ali poštovan među većinom kurdskih nacionalista, Abdulah Odželan je decenijama dominantna ličnost kurdske politike i kontroverzno ime u Turskoj.

Ako PKK bude poslušala poziv da položi oružje, ovo bi mogao da bude neverovatno značajan trenutak za Tursku i sve Kurde koji žive u regionu, okončavši 40-godišnji oružani sukob koji je odneo više od 40.000 života.

Rođen 1949. godine u Sanliurfi, u jugoistočnoj Turskoj, Odželan je postao osnivač Radničke partije Kurdistana (PKK) u ranim tridesetim godinama.

Poveo je grupu u oružani sukob ubrzo nakon toga, pokrenuvši separatističku pobunu 1984. godine, sa krajnjim ciljem da osnuje kurdsku državu na jugoistoku Turske.

Posle više godine predvođenja grupe iz izgnanstva u Siriji, Odželan je bio prisiljen da pobegne u Keniju, gde je uhvaćen 1999. godine.

Potom je bio vraćen u Tursku, gde mu je bilo suđeno po optužnici za terorizam i bio je osuđen na smrt zbog izdaje.

Na dan izricanja presude, kurdska zajednica u Turskoj i u raznim drugim evropskim gradovima organizovala je demonstracije, od kojih su neke prerasle u nerede.

Godine 2002, Turska je ublažila njegovu presudu na doživotnu kaznu zatvora kao posledicu ukidanja smrtne kazne, dok se zemlja usklađivala sa zakonima EU.

Od 1999. godine, on služi kaznu na Imraliju, malom ostrvu u Mramornom moru između evropske i azijske Turske, gde se nalazi maksimalno obezbeđeni zatvor.

• Većina Iračana tvrdi da je bilo bolje pod Sadamom Huseinom - istraživanje
• Zašto su prevodioci na meti „odreda smrti" u Iraku

Kakve su ambicije PKK u Turskoj?

Devedesetih je PKK ublažila zahteve za nezavisnom državom, pozvavši umesto toga na veću autonomiju za Kurde.

Govoreći za BBC 2016. godine, vojni lider PKK Džemil Bajik rekao je da „mi ne želimo da se odvajamo od Turske i osnivamo državu. Želim slobodno da živimo u okviru granica Turske na vlastitoj zemlji.

„Borba će se nastaviti sve dok urođena prava Kurda ne budu bila prihvaćena", rekao je on.

Međutim, Turska i dalje tvrdi da PKK „pokušava da stvori zasebnu državu u Turskoj".

Sredinom devedesetih vodile su se žestoke borbe između turskih snaga bezbednosti i PKK, kad je uništeno hiljade sela na uglavnom kurdskom jugoistoku i istoku Turske.

Stotine hiljada Kurda pobeglo je u gradove u druge delove zemlje.

Da li je PKK pokušala da postigne mirovne sporazume ranije?

PKK je pretrpela težak udarac 1999. godine kad je njen vođa Abdulah Odželan uhapšen i zatvoren zbog izdaje.

Ubrzo nakon toga, PKK je najavila petogodišnju jednostranu obustavu vatre i pokušala da promeni imidž, proširi privlačnost i povede mirovnu politiku.

Tražila je ulogu u turskoj politici, više kulturnih prava za kurdsku populaciju u zemlji i oslobađanje zatvorenih članova PKK.

Turska je odbila da pregovara sa pokretom i ponudila samo ograničenu amnestiju njenim članovima.

Između 2009. i 2011. godine, PKK i turska vlada su vodili tajne pregovore u Norveškoj, ali su oni propali.

U martu 2013. godine, Odželan je najavio dalju obustavu vatre, posle pregovora sa vladom,. i pozvao na snage PKK da se povuku iz Turske.

Međutim, to primirje je propalo u julu 2015. godine.

Od 2015, poginulo je više od 7.000 ljudi u sukobima između turskih snaga bezbednosti i boraca PKK u Turskoj i Iraku, prema Kriznoj grupi, istraživačkoj organizaciji.

Borbe su bile posebno žestoke 2015. i 2016. godine, i vodile su se uglavnom na jugoistoku Turske.

Godine 2019, turske snage bezbednosti istisnule su mnoge od ekstremista PKK iz zemlje, a većina borbi se od tada prebacila na autonomnu oblast Kurdistana u severnom Iraku i severnoj Siriji.

U Siriji, turske trupe (zajedno sa udruženom milicijom zvanom Sirijska nacionalna armija) takođe su se borile protiv kurdske Jedinica za odbranu naroda (YPG), koju Turska smatra sirijskim krilom PKK.

Od oktobra 2024. godine, turska vlada – zajedno sa Devletom Bahdželijem, liderom ultradesničarke Stranke nacionalističkog pokreta – vodi pregovore sa PKK, u koje su spadale posete Odželanu u zatvoru na ostrvu Imrali, maksimalno obezbeđenom zatvoru u Mramornom moru.

Iznenađujuća objava

U oktobru 2024. godine, lider turske desničarske Stranke nacionalističkog pokreta (MHP) povukao je šokantan potez i pozvao Abdulaha Odželana da najavi raspuštanje PKK.

Devlet Bahdželi je predložio da se Odželanu dozvoli da se obrati turskom parlamentu pod uslovom da rasformira ekstremističku grupu.

„Ako se ukine izolacija vođi terorista, dopustite mu da dođe i govori", rekao je Bahdželi.

„Dozvolite mu da poviče da je terorizam potpuno okončan i da je organizacija raspuštena."

Zauzvrat, predložio je on, Odželan bi potencijalno mogao biti pušten na slobodu.

Od tada su članovi pro-kurdske DEM Partije posećivali ostrvo Imrali kako bi razgovarali sa Odželanom.

Abdulah Odželan je sad pozvao na sazivanje kongresa PKK i da se donese odluka o vlastitom raspuštanju.

Ako se PKK bude držao poziva kao što je očekivano, to bi mogao da bude izuzetno značajan trenutak za Tursku i sve Kurde koji žive u regionu – potencijalno smirivši 40-godišnji oružani sukob koji je odneo više od 40.000 života.

• Šta izručenje jednog Kurda govori o politici Srbije prema Erdoganu
• Život na kocki: Opasan posao kolbara u Iranskom Kurdistanu
• Najtraženiji evropski krijumčar migranata uhapšen posle istrage BBC-ja

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.02.2025)