Трамп размишља као Путин: Да ли присуствујемо крају либералног поретка

Од потпуне инвазије на Украјину, Сједињене Америчке Државе (САД) и њени савезници су три године третирали Русију као међународног изгнаника, окривљујући је за кршење међународног права.

Доналд Трумп је све то преокренуо наглавачке: поново је успоставио односе са Москвом, док је истовремено одбио да назове Русију агресором или прогласи Украјину жртвом рата.

За неке се чини да је „либерални светски поредак&qуот;, са коренима у деведесетим, на издисају.

ББЦ на руском затражио је дијагнозу од експерата за међународне односе.

• Зеленски каже да се односи са Америком могу спасити, подршка лидера ЕУ
• Розенберг: Путин може да седи и гледа развој догађаја између Америке и Украјине
• Трамп назвао Зеленског 'диктатором', каже да су адути у рукама Русије

Доба либералне хегемоније

Говорећи у Краљевском дворцу у Варшави у фебруару 2023. године, амерички председник Џозеф Бајден описао је рат у Украјини као „велику битку за слободу&qуот;, која се води између поретка заснованог на правилима и поретка заснованог на сировој сили.

Покренувши потпуну инвазију на Украјину, Русија не само да је у очима већине земаља прекршила међународно право, већ је и бацила рукавицу у лице начину решавања светских послова који су укоренила Сједињене Државе.

Израз „либерални светски поредак&qуот; отелотворује систем међународних односа изграђен на обавезама, начелима и нормама.

У њеном средишту је међународно право и институције као што су Уједињене Нације, њихова Генерална скупштина и Савет безбедности.

Повеља Уједињених нација (УН) дефинише основне принципе који прожимају односе између земаља, међу њима поштовање суверенитета и територијалног интегритета, мирно решавање спорова и одбацивање силе.

Она такође гарантује људска права.

Свака земља чланица УН, од укупно 193, обавезала се на ове принципе.

Либерални светски поредак такође негује конкретан сет вредности, као што је слободна трговина, подржана од институција као што су Светска трговинска организација, Међународни монетарни фонд и Светска банка.

Свеобухватна претпоставка је идеолошко уверење да западна либерална демократија представља најбољи модел владавине.

Деведесетих је цветало ово идеализовано стање ствари, кад су десетине земаља на три континента пригрлиле тржишне реформе и, макар у теорији, демократску владавину.

Иако су се многи придржавали либералних вредности само на папиру, бројне земље у развоју су имале економске користи од приступања светском тржишту.

Кинески бруто домаћи производ (БДП), на пример, растао је у просеку девет одсто годишње читаву деценију, док су Ирска, Индија, Јужна Кореја, Аргентина, Чиле и други такође напредовали.

У овом периоду је такође дошло до решавања мноштва дугогодишњих и насилних сукоба, међу њима вишедеценијског спора између баскијских сепаратиста и шпанске државе, Невоља у Северној Ирској, рата за независност у Еритреји и грађанског рата у Либану.

Многи од ових сукоба били су директно или индиректно повезани са хладноратовским ривалитетом између Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза.

Како се Хладни рат ближио крају, САД су постајале једина светска суперсила, често се понашајући као посредник у међународним сукобима.

Између 1990. и 2015. године, закључено је више од 1.100 мировних споразума.

Кршења међународног права могу се званично установити путем резолуција Генералне скупштине УН или одлука Међународног суда правде.

Савет безбедности УН потом може да уведе економске санкције или, у екстремним случајевима, да одобри војну акцију.

У пракси, санкције и војне интервенције често се спроводе без одобрења УН, што Русија одавно критикује.

Говорећи на Минхенској конференцији за безбедност 2007. године, руски председник Владимир Путин је рекао: „Употреба сила може да се сматра легитимном само ако је одобре УН. И не можемо да заменимо Уједињене нације са НАТО или ЕУ.&qуот;

А опет, од руско-грузијског рата из 2008. године, Русија је такође примењивала војну силу без одобрења УН.

Из перспективе Запада, Путинова агресија на Украјину представља најотвореније кршење поретка заснованог на правилима још од Хладног рата.

„Видели смо кршење три типа најтврдокорнијих начела поретка&qуот;, рекао је за Фајненшел тајмс Џ. Џон Ајкенбери, професор политике и међународних односа на Универзитету Принстон.

„Као прво, не смете да користите силу за мењање територијалних граница. Друго, не смете да користите насиље над цивилима као средство рата. И треће, не смете да претите употребом нуклеарног оружја&qуот;, додао је.

„А Путин је урадио прва два и претио трећим. И зато је то права криза за поредак заснован на правилима.&qуот;

Као одговор на оптужбе са Запада, руска дипломатија је критике на рачун либералног поретка учинила једном од њених омиљених тема.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров тврди да западни приступ не поштује међународно право и институције УН, уместо њих нудећи пука арбитрарна правила која немају никакво утемељење у постигнутим споразумима.

Москва се често позива на НАТО бомбардовање Југославије из 1999. године, инвазију на Ирак предвођену Америком из 2003. године, и признање независности Косова из 2008. године, као примере поступака Запада предузетих без одобрења Савета безбедности УН — кршења, тврди Русија, управо принципа дефинисаних у Повељи УН.

Једна од највећих савремених искушења за либерални светски поредак био је став Вашингтона према сукобу Израела и Хамаса.

Многе земље су оштре критиковале Бајденову администрацију због њене војне подршке Израелу, оптуживши Вашингтон за незаинтересованост за смрт десетина хиљада Палестинаца.

„То је веома очигледно лицемерје, двоструки аршини&qуот;, каже Нуман Куртулмус, председник Турског парламента, у интервјуу за Вашингтон пост.

„То је врста расизма, зато што ако не прихватите палестинске жртве као равноправне украјинским жртвама, то значи да желите да створите неку врсту хијерархије међу људским родом. То је неприхватљиво.&qуот;

Ајкенбери признаје да је либерални светски поредак „веома повезан са САД, америчким доларом и америчком економијом.

„Ту су важнији били НАТО и савези него Савет безбедности УН.&qуот;

Укупно гледано, човек то може да доживи као „либералну хегемонију&qуот; Сједињених Америчких Држава.

Америка - од извршиоца до саботера

Земље које желе да оспоре постојећи међународни поредак традиционално се означавају као ревизионистичке силе.

Амерички политичари и аналитичари одавно користе овај израз за Кину и Русију, тврдећи да обе ове земље желе да умање амерички утицај на светској сцени.

Надметање са таквим ревизионистичким силама је идентификовано као једна од највећих претњи по амерички просперитет у кључном документу о националној безбедности усвојеном током Трамповог првог мандата.

„Кина и Русија желе да обликују свет у складу са властитим ауторитарним моделом — стекавши право вета на економске, дипломатске и безбедносне одлуке других земаља&qуот;, стоји у Стратегији националне одбране.

Али последњих месеци, каже професор Ајкенбери, управо су САД постале водећа ревизионистичка сила света.

Он тврди да Трампова администрација ради на рушењу „скоро сваког елемента либералног међународног поретка — трговине, савеза, миграције, мултилатерализма, солидарности између демократија, људских права.&qуот;

„Моја администрација прави одлучан рез са неуспесима спољне политике прошле администрације и, искрено, са прошлошћу уопште&qуот;, изјавио је Трамп.

За разлику од других радикалних промена које је увео његов тим, ту промену ће посебно тешко блокирати Конгрес и правосуђе, будући да спољна политика строго потпада под председничка овлашћења.

У јануару се државни секретар Марко Рубио острвио на оне који су мислили да би либерални поредак могао да замени спољну политику засновану на националним интересима.

„То није била само фантазија, већ опасна уобразиља&qуот;, рекао је Рубио у обраћању Сенату.

Управо је дефинисањем тога као америчких интереса Трампова администрација оправдавала потез ка помирењу са Русијом.

„Ми верујемо да је настављање сукоба лоше по Русију, лоше по Украјину, и лоше по Европу. Али најважније, од свега, лоше по Америку&qуот;, написао је амерички потпредседник Џеј Ди Венс у објави на Иксу.

У његовом инаугуралном говору у јануару, Трамп је обећао да ће повратити статус Америке као најмоћније светске силе, повратити контролу над Панамским каналом, и чак проширити територију Сједињених Америчких Држава.

Трампова дипломатска револуција, међутим, остаје његова најмање популарна политичка мера.

Недавна анкета показала је да Американци изнад свега воле његову имиграциону политику, док његов став према украјинском рату и сукобу Израела и Палестине ужива најмање подршке.

У међувремену, више од две трећине људи сматра Украјину савезником или пријатељском државом, док скоро половина има повољно мишљење о председнику Владимиру Зеленском.

Трампов дипломатски заокрет

„Закључно са фебруаром 2025. године, сада су Сједињене Америчке Државе те које прете да сруше овај поредак заснован на правилима&qуот;, каже докторка Џули Њутон, стручна сарадница у Центру за руске и евроазијске студије на Универзитету у Оксфорду.

Као доказ, она указује на Трампове захтеве за контролом над украјинским природним богатствима; очигледну нормализацију односа са Русијом; председникове јавне нападе на Зеленског; и подршку његових савезника за ултрадесничарске странке у Европи.

Двадесет четвртог фебруара, на трећу годишњицу руске потпуне инвазије на Украјину, САД су гласале против резолуције Генералне скупштине УН којом се осуђује руска агресија и окупација украјинске територије.

Уместо тога, америчке дипломате су предложиле блазиранију изјаву, „жалећи за трагичним губитком живота у читавом сукобу између Руске Федерације и Украјине.&qуот;

У међувремену, Трамп је најавио да преговара са Путином о поновном успостављању економских веза између Вашингтона и Москве.

„Било да овај тренутак личи на нови Минхенски споразум или, можда, нови пакт Рибентроп-Молотов&qуот;, додао је Њутон, „Трампова дипломатска револуција разара принципе Хелсиншке повеље и претвара САД у непријатеља у очима њених властитих савезника.&qуот;

Хелсиншки договор из 1975. били су споразуми између Сједињених Држава, Совјетског Савеза и земаља Европе са циљем учвршћивања начела територијалног интегритета, непромењивости граница и немешања у унутрашња питања друге земље.

„Трамп размишља као Путин — као империјалиста из 19. века&qуот;, каже Сергеј Радченко, специјалиста за Русију на Универзитету Џонс Хопкинс.

Он пореди актуелну ситуацију са Конференцијом у Јалти из 1945. године, кад су САД, Совјетски Савез и Велика Британија поделили Европу на сфере утицаја после Другог светског рата.

Али док је тада већи део Европе лежао у рушевинама, данас је она савез неких од најбогатијих земаља света, међу њима и две нуклеарне силе.

„Европа има позамашну економску снагу и финансијска средства да изврши притисак на Русију&qуот;, истиче Радченко.

„Без обзира на толико колико далеко Трамп буде отишао у дијалогу са Путином, тешко је замислити да европске земље једнако нормализују односе са Русијом.&qуот;

Још је прерано прогласити крај либералног светског поретка, према Шелби Магид из Евроазијског центра Атлантског савеза.

Америчке санкције Русији још су на снази, а Трампова администрација је наговестила да ће бити укинуте само ако Русија оконча рат у Украјини.

„Слажем се да постоји опасност од преране и опасне нормализације, али још нисмо стигли до тога&qуот;, каже Магид.

„Кад се све сабере и одузме, трајни утицај на светски поредак биће одређен више тиме како ће рат бити окончан а мир примењен, него путем до тог исхода.&qуот;

• Русија и Украјина: Три године рата у мапама
• Шта главни играчи желе од преговора о рату у Украјини
• Зашто Трамп преговоре о Украјини води у Саудијској Арабији

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.02.2025)