Писао једино кад му се вода попне до грла
Спутник 02.03.2025
С јесени кад почну ветрови, лишц́е дивљег кестена пада стрмоглавце с петељком наниже, онда се чује звук као да је птица ударила кљуном о земљу, а дивљи кестен пада без и најмањег ветра, сам од себе, као што падају звезде вртоглаво. Онда удари о тле с тупим криком…
Аутор ових реченица ни девет деценија од рођења и готово четири од смрти није вртоглаво пао, иако су му својевремено неки моц́ници намењивали такву судбину. Пребродивши своје ране јаде, и све оне који су уследили касније, Данило Киш остао је неугасла звезда која сија и данас. На радост књижевности. Реч је о живом писцу о ком нису испричане све приче и о делу које тражи нове тумаче, нова и додатна значења, сматра књижевни критичар, писац и професор Михајло
