Pisao jedino kad mu se voda popne do grla
Sputnik 02.03.2025
S jeseni kad počnu vetrovi, lišće divljeg kestena pada strmoglavce s peteljkom naniže, onda se čuje zvuk kao da je ptica udarila kljunom o zemlju, a divlji kesten pada bez i najmanjeg vetra, sam od sebe, kao što padaju zvezde vrtoglavo. Onda udari o tle s tupim krikom…
Autor ovih rečenica ni devet decenija od rođenja i gotovo četiri od smrti nije vrtoglavo pao, iako su mu svojevremeno neki moćnici namenjivali takvu sudbinu. Prebrodivši svoje rane jade, i sve one koji su usledili kasnije, Danilo Kiš ostao je neugasla zvezda koja sija i danas. Na radost književnosti. Reč je o živom piscu o kom nisu ispričane sve priče i o delu koje traži nove tumače, nova i dodatna značenja, smatra književni kritičar, pisac i profesor Mihajlo
