Трамп се приклања Путину - хоће ли то унети раздор између Русије и Кине

Амерички председник Доналд Трамп се све више приклања Русији, поништавајући читаве деценије америчке спољне политике.

Он је стао на страну руског председника Владимира Путина што се тиче питања око мировног споразума за окончања рата у Украјини, извршивши притисак на украјинског председника Владимира Зеленског да прихвати неповољне услове Русије, која је извршила инвазију на његову територију.

Поручио је европским савезницима да не очекују да САД настави да подржава њихову одбрану.

Све ово шаље сигнале подршке Путину и поставља питање да ли се САД упуштају у нову велику дипломатску стратегију.

Да ли постоји шири план за покушај одвлачења Русије од Кине?

Или је Трампово понашање просто лакше објаснити његовим личним осећањима и блискошћу са Путином?

• Трамп размишља као Путин: Да ли присуствујемо крају либералног поретка
• Шта су договорили Путин и Си Ђинпинг после Трампове инаугурације
• Трамп увео царине Канади, Мексику и Кини, Пекинг и Отава уводе контрамере

Да ли се Трампова администрација сврстала на страну Русије?

Први знаци крупне промене нагињања ка Русији уследили су 12. фебруара, кад је Трамп обавио 90-минутни телефонски разговор са Путином.

Потом је Трамп извршио притисак на Зеленског да пристане на мировни споразум, позивајући га да се одрекне територије у корист Русије, али му не понудивши безбедносне гаранције Америке.

За његов телефонски разговор са Путином је рекао: „Сложили смо се да сарађујемо, веома блиско, што подразумева и међусобну посету.&qуот;

Трамп је рекао и да Украјина неће моћи да постане чланица НАТО после рата, што је обећао његов претходник Џозеф Бајден, али се Русија томе оштро противи.

Трамп је недавно назвао Зеленског „неспособним&qуот; и „диктатором&qуот;.

Током њиховог састанка у Белој кући да „Украјина никад није смела ни да започиње рат&qуот;, што су коментари врло слични онима које је износио Путин.

Трамп је одбио да пружи америчку подршку снагама европских земаља, ако би преузеле мировњачку улогу у Украјини после окончања сукоба.

Русија је глатко одбила идеју о западним трупама у Украјини.

Америка је такође стала на руску страну приликом гласања у Уједињеним нацијама поводом обележавања треће годишњице од почетка рата у Украјини, одбивши да осуди Русију зато што ју је напала.

Погледајте видео: Сукоб Трампа и Зеленског пред камерама

Да ли се Америка додворава Русији да би је одвукла од Кине?

Ово приближавање Русији, а удаљавање од европских савезника, руши 80 година америчке спољне политике, мада још увек није јасно да ли то представља нову спољнополитичку стратегију.

Амерички државни секретар Марко Рубио изјавио је конзервативном порталу Брајтбарт 25. фебруара да председник Доналд Трамп и његова администрација желе да ослабе везе Русије и Кине.

„Мислим да ситуација у којој је Русија вечити млађи партнер Кине, да мора да ради све што јој Кина каже зато што зависи од ње, мислим да то није добар исход за Русију, није добар исход за Америку, нити Европу, нити свет&qуот;, рекао је.

То би било опасно за САД, рекао је он, „зато што говоримо о две нуклеарне силе окренуте против Сједињених Држава&qуот;.

Рубио је такође рекао да Америка жели да се супротстави светској трговинској мрежи коју гради Кина, названој Иницијатива појаса и пута.

Кина је оштро реаговала на коментаре Рубија.

„Покушај Америке да унесе раздор између Кине и Русије је осуђен на неуспех.

„Кина и Русија имају дугогодишње развојне стратегије и спољне политике&qуот;, рекао је портпарол Министарства спољних послова Лин Џианг.

• Како је кинеска иницијатива Појас и пут вредна више билиона долара променила свет
• Шта је Србији донела иницијатива Појас и пут, а шта нови споразуми са Кином
• Запад тврди да Кина производи превише, њени радници се не слажу

Стратегија коју Рубио износи, одвлачења Русије од Кине да би је ослабили, може да се доживи као одраз у огледалу дипломатског тријумфа председника Ричарда Никсона кад је одвојио Кину од СССР-а.

У Никсоновом случају, тај однос је био формиран са Кином, изолујући Русију.

У Трамповом случају, његов однос са Русијом могао би да изолује Кину.

Коментатори су то назвали „обрнутим Никсоном&qуот; или „обрнутим Кисинџеровим планом&qуот;.

Вођен његовим саветником за националну безбедност Хенријем Кисинџером, Никсон је потписао споразум са Кином 1972. године, окончавши деценије током којих су она и СССР, обе комунистичке државе у то време, биле уједињене у непријатељству према САД.

„Бела кућа и њени експоненти који су супер ратоборни према Кини изгледа верују да могу да сарађују са Русијом на изоловању Кине од света и наношењу штете њеном све већем светском присуству&qуот;, каже америчка стручна група Савет за иностране односе.

„САД не желе да Русија постане колонија сировина за Кину&qуот;, каже Клаус Веле, гостујући професор на Лондонској школи за економију.

„То значи да продају властита богатства веома јефтино Кини, што Кини даје предност над САД.&qуот;

Међутим, доктор Дејна Алин са Међународног института за стратешке студије, америчке стручне групе, каже да је мало вероватно да ће Трамп стати у потпуности иза ове стратегије.

„Није страно Трамповом начину размишљања и он би чак можда могао да помисли да је то могуће, али све то потиче од Марка Рубија и других традиционалних републиканских играча у спољној политици, а они нису тим у Белој кући који управља овим возом&qуот;, рекао је он.

Да ли би „обрнута Кисинџерова стратегија&qуот; функционисала?

Америка би могла да се намучи у покушају да раздвоји Русију и Кину.

Ове две земље су прогласиле пријатељство „без граница&qуот; неколико дана пре инвазије из 2022. године и од тада су трговинске везе између њих само цветале.

Кина је убедљиво највећи увозник руске сирове нафте, купивши је у вредности од 62 милијарде долара 2024. године.

Три године раније извозила је само две трећине те количине.

Након што је Русија извршила инвазију на Украјину, западне земље су увеле санкције на њену нафту, омогућивши Кини да је више купује.

Кина је такође била од непроцењиве вредности као извозник високотехнолошких компоненти Русији, међу њима компјутерских чипова, као што су полупроводници (од којих се многи користе у оружју).

Извештаји америчких стручних група, Амерички предузетнички и Карнегијева задужбина за међународни мир, кажу да велика већина чипова које Русија увози долази из Кине.

Професор Јанг Ченг, из Шангајске академије глобалног управљања и студија области, каже да је потпуно поклапање између Русије и САД мало вероватно због „сложене међуигре историјског неповерења и идеолошких разлика&qуот; између њих.

„Русија ће задржати стратешку аутономију уместо да постане једнострани инструмент америчке спољне политике&qуот;, рекао је он за ББЦ.

„Претпостављам да би Путин неко време могао да пристане на играње са америчким приступом&qуот;, каже доктор Хенрик Вахтмајстер из Шведског института за међународне односе.

„Али он неће желети да замени односе са Кином за шта год да Америка има да понуди.

„Русија и Кина су природни савезници, што се тиче ресурса&qуот;, каже доктор Вахтмастер.

„Русија и САД то нису. Они су конкуренти кад су у питању послови са нафтом и гасом.&qуот;

• БРИКС је за Русију антизападна коалиција, а шта је за остале
• Путин и Си Ђинпинг више нису равноправни партнери
• Пет питања о кинеској привреди

Да ли Трамп стаје на страну Русије из личних разлога?

Доктор Алин каже да Трампови мотиви за фаворизовање Русије и Путина, који не произилазе из дипломатске стратегије, већ нечега „екстремно личног&qуот;, датирају још из времена његовог првог мандата.

Русија је била оптужена за уплитање у претходну предизборну кампању, а Трамп и његов тим су били оптужени за саучешће у томе.

Током његовог скорашњег састанка са Зеленским у Белој кући, Трамп је за Путина рекао: „Знам га већ дуго време сада. Морали смо заједно да прођемо кроз ту причу о руској превари.&qуот;

„Трамп види себе и Путина у истом положају, као жртве лова на вештице&qуот;, каже доктор Алин.

„Знамо да постоје добро утврђене везе између Трампа и Русије&qуот;, каже Веле.

„Оне датирају још из времена такмичења за Мис света организованог тамо и руског уплива готовине у његове пројекте са некретнинама које су га одржале на површини.&qуот;

„Он је одувек имао позитивна искуства са Русијом.&qуот;

Написали: Џереми Ховел, Анкур Ша, Џек Лау, Ефрем Гебреаб. Уредница: Кејт Форбс

• Зашто Трамп жели литијум из Украјине кад га има у Америци
• Викенд бурних разговора - где су сада Зеленски, Трамп и Европа
• Анализа ББЦ уредника: 2025. као 1968. и 1989, после ње можда више ништа неће бити исто - због Трампа

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.10.2025)