Tramp se priklanja Putinu - hoće li to uneti razdor između Rusije i Kine

Američki predsednik Donald Tramp se sve više priklanja Rusiji, poništavajući čitave decenije američke spoljne politike.

On je stao na stranu ruskog predsednika Vladimira Putina što se tiče pitanja oko mirovnog sporazuma za okončanja rata u Ukrajini, izvršivši pritisak na ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da prihvati nepovoljne uslove Rusije, koja je izvršila invaziju na njegovu teritoriju.

Poručio je evropskim saveznicima da ne očekuju da SAD nastavi da podržava njihovu odbranu.

Sve ovo šalje signale podrške Putinu i postavlja pitanje da li se SAD upuštaju u novu veliku diplomatsku strategiju.

Da li postoji širi plan za pokušaj odvlačenja Rusije od Kine?

Ili je Trampovo ponašanje prosto lakše objasniti njegovim ličnim osećanjima i bliskošću sa Putinom?

• Tramp razmišlja kao Putin: Da li prisustvujemo kraju liberalnog poretka
• Šta su dogovorili Putin i Si Đinping posle Trampove inauguracije
• Tramp uveo carine Kanadi, Meksiku i Kini, Peking i Otava uvode kontramere

Da li se Trampova administracija svrstala na stranu Rusije?

Prvi znaci krupne promene naginjanja ka Rusiji usledili su 12. februara, kad je Tramp obavio 90-minutni telefonski razgovor sa Putinom.

Potom je Tramp izvršio pritisak na Zelenskog da pristane na mirovni sporazum, pozivajući ga da se odrekne teritorije u korist Rusije, ali mu ne ponudivši bezbednosne garancije Amerike.

Za njegov telefonski razgovor sa Putinom je rekao: „Složili smo se da sarađujemo, veoma blisko, što podrazumeva i međusobnu posetu."

Tramp je rekao i da Ukrajina neće moći da postane članica NATO posle rata, što je obećao njegov prethodnik Džozef Bajden, ali se Rusija tome oštro protivi.

Tramp je nedavno nazvao Zelenskog „nesposobnim" i „diktatorom".

Tokom njihovog sastanka u Beloj kući da „Ukrajina nikad nije smela ni da započinje rat", što su komentari vrlo slični onima koje je iznosio Putin.

Tramp je odbio da pruži američku podršku snagama evropskih zemalja, ako bi preuzele mirovnjačku ulogu u Ukrajini posle okončanja sukoba.

Rusija je glatko odbila ideju o zapadnim trupama u Ukrajini.

Amerika je takođe stala na rusku stranu prilikom glasanja u Ujedinjenim nacijama povodom obeležavanja treće godišnjice od početka rata u Ukrajini, odbivši da osudi Rusiju zato što ju je napala.

Pogledajte video: Sukob Trampa i Zelenskog pred kamerama

Da li se Amerika dodvorava Rusiji da bi je odvukla od Kine?

Ovo približavanje Rusiji, a udaljavanje od evropskih saveznika, ruši 80 godina američke spoljne politike, mada još uvek nije jasno da li to predstavlja novu spoljnopolitičku strategiju.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je konzervativnom portalu Brajtbart 25. februara da predsednik Donald Tramp i njegova administracija žele da oslabe veze Rusije i Kine.

„Mislim da situacija u kojoj je Rusija večiti mlađi partner Kine, da mora da radi sve što joj Kina kaže zato što zavisi od nje, mislim da to nije dobar ishod za Rusiju, nije dobar ishod za Ameriku, niti Evropu, niti svet", rekao je.

To bi bilo opasno za SAD, rekao je on, „zato što govorimo o dve nuklearne sile okrenute protiv Sjedinjenih Država".

Rubio je takođe rekao da Amerika želi da se suprotstavi svetskoj trgovinskoj mreži koju gradi Kina, nazvanoj Inicijativa pojasa i puta.

Kina je oštro reagovala na komentare Rubija.

„Pokušaj Amerike da unese razdor između Kine i Rusije je osuđen na neuspeh.

„Kina i Rusija imaju dugogodišnje razvojne strategije i spoljne politike", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Lin Džiang.

• Kako je kineska inicijativa Pojas i put vredna više biliona dolara promenila svet
• Šta je Srbiji donela inicijativa Pojas i put, a šta novi sporazumi sa Kinom
• Zapad tvrdi da Kina proizvodi previše, njeni radnici se ne slažu

Strategija koju Rubio iznosi, odvlačenja Rusije od Kine da bi je oslabili, može da se doživi kao odraz u ogledalu diplomatskog trijumfa predsednika Ričarda Niksona kad je odvojio Kinu od SSSR-a.

U Niksonovom slučaju, taj odnos je bio formiran sa Kinom, izolujući Rusiju.

U Trampovom slučaju, njegov odnos sa Rusijom mogao bi da izoluje Kinu.

Komentatori su to nazvali „obrnutim Niksonom" ili „obrnutim Kisindžerovim planom".

Vođen njegovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Henrijem Kisindžerom, Nikson je potpisao sporazum sa Kinom 1972. godine, okončavši decenije tokom kojih su ona i SSSR, obe komunističke države u to vreme, bile ujedinjene u neprijateljstvu prema SAD.

„Bela kuća i njeni eksponenti koji su super ratoborni prema Kini izgleda veruju da mogu da sarađuju sa Rusijom na izolovanju Kine od sveta i nanošenju štete njenom sve većem svetskom prisustvu", kaže američka stručna grupa Savet za inostrane odnose.

„SAD ne žele da Rusija postane kolonija sirovina za Kinu", kaže Klaus Vele, gostujući profesor na Londonskoj školi za ekonomiju.

„To znači da prodaju vlastita bogatstva veoma jeftino Kini, što Kini daje prednost nad SAD."

Međutim, doktor Dejna Alin sa Međunarodnog instituta za strateške studije, američke stručne grupe, kaže da je malo verovatno da će Tramp stati u potpunosti iza ove strategije.

„Nije strano Trampovom načinu razmišljanja i on bi čak možda mogao da pomisli da je to moguće, ali sve to potiče od Marka Rubija i drugih tradicionalnih republikanskih igrača u spoljnoj politici, a oni nisu tim u Beloj kući koji upravlja ovim vozom", rekao je on.

Da li bi „obrnuta Kisindžerova strategija" funkcionisala?

Amerika bi mogla da se namuči u pokušaju da razdvoji Rusiju i Kinu.

Ove dve zemlje su proglasile prijateljstvo „bez granica" nekoliko dana pre invazije iz 2022. godine i od tada su trgovinske veze između njih samo cvetale.

Kina je ubedljivo najveći uvoznik ruske sirove nafte, kupivši je u vrednosti od 62 milijarde dolara 2024. godine.

Tri godine ranije izvozila je samo dve trećine te količine.

Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, zapadne zemlje su uvele sankcije na njenu naftu, omogućivši Kini da je više kupuje.

Kina je takođe bila od neprocenjive vrednosti kao izvoznik visokotehnoloških komponenti Rusiji, među njima kompjuterskih čipova, kao što su poluprovodnici (od kojih se mnogi koriste u oružju).

Izveštaji američkih stručnih grupa, Američki preduzetnički i Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir, kažu da velika većina čipova koje Rusija uvozi dolazi iz Kine.

Profesor Jang Čeng, iz Šangajske akademije globalnog upravljanja i studija oblasti, kaže da je potpuno poklapanje između Rusije i SAD malo verovatno zbog „složene međuigre istorijskog nepoverenja i ideoloških razlika" između njih.

„Rusija će zadržati stratešku autonomiju umesto da postane jednostrani instrument američke spoljne politike", rekao je on za BBC.

„Pretpostavljam da bi Putin neko vreme mogao da pristane na igranje sa američkim pristupom", kaže doktor Henrik Vahtmajster iz Švedskog instituta za međunarodne odnose.

„Ali on neće želeti da zameni odnose sa Kinom za šta god da Amerika ima da ponudi.

„Rusija i Kina su prirodni saveznici, što se tiče resursa", kaže doktor Vahtmaster.

„Rusija i SAD to nisu. Oni su konkurenti kad su u pitanju poslovi sa naftom i gasom."

• BRIKS je za Rusiju antizapadna koalicija, a šta je za ostale
• Putin i Si Đinping više nisu ravnopravni partneri
• Pet pitanja o kineskoj privredi

Da li Tramp staje na stranu Rusije iz ličnih razloga?

Doktor Alin kaže da Trampovi motivi za favorizovanje Rusije i Putina, koji ne proizilaze iz diplomatske strategije, već nečega „ekstremno ličnog", datiraju još iz vremena njegovog prvog mandata.

Rusija je bila optužena za uplitanje u prethodnu predizbornu kampanju, a Tramp i njegov tim su bili optuženi za saučešće u tome.

Tokom njegovog skorašnjeg sastanka sa Zelenskim u Beloj kući, Tramp je za Putina rekao: „Znam ga već dugo vreme sada. Morali smo zajedno da prođemo kroz tu priču o ruskoj prevari."

„Tramp vidi sebe i Putina u istom položaju, kao žrtve lova na veštice", kaže doktor Alin.

„Znamo da postoje dobro utvrđene veze između Trampa i Rusije", kaže Vele.

„One datiraju još iz vremena takmičenja za Mis sveta organizovanog tamo i ruskog upliva gotovine u njegove projekte sa nekretninama koje su ga održale na površini."

„On je oduvek imao pozitivna iskustva sa Rusijom."

Napisali: Džeremi Hovel, Ankur Ša, Džek Lau, Efrem Gebreab. Urednica: Kejt Forbs

• Zašto Tramp želi litijum iz Ukrajine kad ga ima u Americi
• Vikend burnih razgovora - gde su sada Zelenski, Tramp i Evropa
• Analiza BBC urednika: 2025. kao 1968. i 1989, posle nje možda više ništa neće biti isto - zbog Trampa

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.10.2025)