'Неубедљиво и већ виђено': Да ли је церемонији доделе Оскара потребан ремонт

На недавно одржаној церемонији доделе награде Оскар могли смо видети бизарну посвету Џејмсу Бонду – али не и указивање почасти Дејвиду Линчу, преминулом филмском визионару.

Управо тај избор указује на дубоку кризу идентитета славног догађаја.

У недељу, у раним јутарњим часовима, током преноса доделе Оскара, који је трајао нешто више од три и по сата, један сегмент је био посвећен франшизи о Џејмсу Бонду.

Најпре је Маргарет Кволи извела класичан излазак на подијум у бродвејском маниру, а затим су певачице и кантауторке Лиза, Доџа Кет и Реј отпевале три класичне теме из франшизе.

Деловало је чудно, не само зато што у последње три године није објављен ниједан филм о славном тајном агенту, већ зато што су Мајкл Џеј Вилсон и Барбара Броколи, дугогодишњи власници права на серијал, недавно пренели компанији Амазон контролу над породичним послом.

С обзиром на то да је много говорника те вечери хвалило биоскоп и искуство одласка у биоскоп, нелагоду код гледаоца изазивала чињеница да се посвета временски подударила са продајом једног од најспектакуларнијих кинематографских добара сервису за стриминг.

Зар не би било прикладније да су део програма посветили покојном Дејвиду Линчу?

• Пет Оскара за 'Анору', најбољи глумац Ејдријен Броди, глумица Мајки Медисон
• Оскари 2025: 17 чињеница које треба да знате пре доделе
• Памела Андерсон о Оскару, Чуварима плаже и разлогу због којег се више не шминка

Амерички редитељ, који је преминуо у јануару, сматра се једним од најоригиналнијих визионара модерног америчког филма.

Притом, четири пута је био номинован за Оскара, а добио је почасно признање.

Ипак, заслужио је само неколико секунди монтажне секвенце у одељку Ин Мемориам.

Касније, током церемоније, било је времена за одавање почасти покојном Квинсију Џоунсу, неспорно легендарном уметнику, али више у музичком него филмском домену.

У овом одељку певачица Квин Ларифа је отпевала тему Еасе он Довн тхе Роад из мјузикла Чаробњак (1978).

Притом, Џоунс није аутор те песме, већ продуцент верзије за филм.

Уз дужно поштовање, да ли постоји љубитељ филма који сматра да Чаробњак заслужује више пажње од Линчових ремек-дела, међу којима су: Човек слон, Плави сомот и Булевар звезда?

У суштини, било је то још једно вече током ког је мрзовољни човек с лептир машном олако прозивао филмове који можда то нису заслужили

Међутим, изгледа да управо тако размишљају продуценти манифестације – и то би могао бити разлог зашто она проживљава дубоку кризу идентитета.

Летимичан преглед на попис добитника одаје утисак да је реч о можда најрадикалнијем слављењу иновативне, нискобуџетне кинематографије у историји награде Оскар.

Па ипак, јефтина и већ виђена церемонија деценијама касни за укусом оних који гласају.

Највећи овогодишњи победници су Анора и Бруталиста, независни филмови двојице аутора с великим идејама и малим буџетима.

(Ако је прошлогодишња додела протекла у знаку Барбенхајмера, онда је ова била у знаку Брутаноре или Аноралиста? Можда, ипак, да не покушавам.)

Борбено озбиљна драма Бруталиста Брејдија Корбета, освојила је награде у категоријама за музику, филм и главног глумца (по узору на филм, и неповезани говор Ејдријена Бродија је требало да има паузу).

Анора је био фаворит гласача.

Потресна трагикомедија Шона Бејкера освојила је награде за најбољи филм, режију, оригинални сценарио и монтажу – поприличан успех за редитеља нискобуџетних филмова који помера границе и који потписује и режију и сценарио и монтажу филма.

Звезда Аноре Мајки Медисон освојила је и награду за најбољу глумицу, због чега се догодио историјски преседан на додели - током два различита говора одала је почаст заједници сексуалних радница.

Ова двадесетпетогодишњакиња неспорно је заслужила Оскара за изведбу, једнако експлозивну и динамичну, колико и осетљиву.

С обзиром на то да се може сматрати новајлијом, гледаоцу је било тешко не сажалити се над Деми Мур, њеним највећим такмацем те вечери.

Мур у Супстанци глуми средовечну холивудску глумицу коју је запосела њена млађа двојница свежег лица, па кад је Медисон изашла на позорницу да прими награду, а Мур остала на свом месту, изгледало је као да се радња Супстанце одиграва у стварном животу.

Ипак, филм Супстанца је победио у конкуренцији за шминку и фризуру – није лоше ако се има у виду да је реч о махнитом боди-хоррор филму француске редитељке.

Мјузикл Емилија Перез Жака Одијара о криминалцу који мења пол, освојио је награду за најбољу споредну женску улогу (Зои Салдања) и за најбољу песму.

А политичка, али и лична бразилска драма Још сам ту Валтера Салеша освојио је награду за најбољи међународни филм.

Награду за визуелне ефекте добио је филм Дина: Други део, за костим Злица, за адаптирани сценарио Конклава, али кад је реч о већини престижнијих категорија категорија, може се рећи да су ову церемонију доделе обележили аутсајдери.

Било је то вече када су левичарски оријентисани уметници попут Бејкера освојили награде, а затим говорили о вредности независног снимања филмова и гледања филмова у биоскопима.

Киран Калкин је освојио признање за најбољу споредну мушку улогу за остварење у филму Истински бол, као што се и очекивало, као што се очекивало и да ће псовати током његовог обраћања.

Летонски филм Бујица, снимљен помоћу 'опен-соурце' кода добио је Оскара за најбољи дугометражни анимирани филм.

А признање за најбољи документарни филм припало је филму Нема друге земље, чија је радња смештена на окупираној Западној обали.

Филм потписује израелско-палестински колектив и нема америчког дистрибутера.

До пре неколико година, филмови попут Бујице никада не би могли да парирају популарним остварењима попут У мојој глави 2, али настојање Академије да придобије млађу, разноликију групу гласача очигледно је уродила плодом.

Да је барем и шоу био на високом нивоу.

Овако, ни по чему се није разликовао од типичне телевизијске естрадне емисије из седамдесетих година прошлог века.

Домаћин је био Конан О'Брајен, две године након што је церемонију предводио Џими Кимел.

Дакле, ово је трећа година заредом да догађајем преовлађује самозадовољни глас водитеља касновечерњих 'талк-схов' емисија који сипа досетке.

Истина, О'Брајен није недуховит, и изнео је уврнут и оштар политички коментар, али, у целини гледано, било је то још једно вече током ког је мрзовољни човек с лептир-машном заједљиво прозивао филмове који то можда и нису заслужили.

Додела Оскара је очигледно ушла у еру „сигурног пара руку&qуот;, пошто су, након чувене сцене са погрешном ковертом у случају филмова Ла Ла Ленд/Месечина, и шамара који је Вил Смит лупио Крису Року, продуценти учинили све што је у њиховој моћи да догађај учине осредњим и предвидивим.

Додела је била довољно углађена и шљаштећа, без ичега стварно саблажњивог, осим увредљиве праксе прекидања говора победника да би остало вриемена за О'Брајенове скечеве.

Али формат је постао толико заморан да више не одговара сврси.

Не морате мени да верујете.

„Ако још увијек уживате у представи, онда патите од нечег што се зове Стокхолмски синдром&qуот;, рекао је О'Брајен, након отприлике три сата од почетка представе.

А ако водитељ емисије збија шалу о томе колико је шоу који води напоран, онда је неопходно предузети генерални ремонт.

Церемонији је сада потребно макар зрно иновације, храбрости и енергија којима одишу награђеним филмовима.

Добитници Оскара су се променили.

Сада је време да се промени и сама манифестација.

• Зашто ће трка за Оскара бити 'једна од најузбудљивијих и најнеизвеснијих'
• Оскар 2025: Ко има највише номинација
• 'Филм се треба бавити садашњошћу, чак и кад се бави прошлошћу': Небојша Слијепчевић

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.10.2025)