Šta su zborovi građana na koje pozivaju studenti u blokadi

Tri meseca otkako traju protesti i blokade, pred novo okupljanje u Beogradu, zakazano za 15. mart, studenti su pozvali da se organizuju zborovi gde bi se raspravljalo o svim važnim pitanjima.

Poučeni iskustvom odlučivanja na plenumima, gde ne postoje vođe, već se odlučuje većinom, studenti predlažu da taj model izađe iz fakulteta i stigne do mesnih zajednica ili opština.

„Pozivamo vas da se okrenete lokalnim samoupravama i samostalno se organizujete po modelu neposredne demokratije – kroz zakonom predviđeno telo - zbora građana", objavili su studenti u Pismu narodu Srbije na društvenim mrežama.

Studenti u Srbiji mesecima blokiraju fakultete i protestuju na ulicama širom zemlje, zahtevajući da institucije rade posao i da utvrde krivičnu odgovornost za novosadsku tragediju, kada je živote izgubilo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.

Dva puta su pozvali na jednodnevnu obustavu rada, kojoj su se odazvala mnoga strukovna udruženja, lanci knjižara i ugostitelji.

Organizovali su i velike proteste u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, a protestnih skupova je sve više i u manjim mestima.

„Studentski marševi su bili velika ideja, sledi i protest u Beogradu, ali se postavlja pitanje kuda dalje i sami studenti shvataju da nešto novo mora da se uradi", kaže Mladen Mrdalj, politikolog za BBC na srpskom.

Kada bi se formirali zborovi i posle sastanaka imali određene zahteve, predloge ili zamerke za organe lokalne samouprave - o tome bi upravo oni i odlučivali, objašnjava.

Odbornici mogu da prihvate, delimično ili u potpunosti, ili da odbace predloge i na tome se sve završava, što je, kako kaže Mrdalj, slabost ove ideje.

• Šta je prelazna vlada i da li bi Srbija mogla da je dobije
• Od 9. marta do blokada: Kako je vlast odgovarala na studentske proteste
• Studentske blokade i institucije: Ko je nadležan za ispunjenje zahteva

Zborovi nisu novina na Balkanu.

U socijalističkoj Jugoslaviji zborovi radnika su davali legitimitet samoupravnom modelu odlučivanja, i organizovani su u preduzećima.

Osim privrede, samoupravljanje se odnosilo i na političko i društveno uređenje u gradovima i opštinama, kao i u kulturi i prosveti.

'Za studente plenum, za narod zbor'

Aktuelni protesti u Srbiji su, zbog sve većeg učešća ljudi i drugih sektora društva, prerasli iz studentskih u opštenarodne, tvrde studenti u blokadi.

Studenti nisu, ne žele, niti mogu biti odraz opšte volje, a odgovori na najopštija državna i društvena pitanja, koja se trenutno potežu, ne tiču se samo njih, te pozivaju sve „sve građanke i građane da se uključe u diskusuju".

„Dakle, šta je za studente plenum, to je za narod zbor", napisali su u nedelju 9. marta.

Zbor građana, ukazuju studenti u pismu, predviđen je Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Ljudi neposredno učestvuju, razgovaraju i daju predloge o konkretnom problemu na lokalnom nivou.

„Snaga studentskog pokreta je u neposrednoj demokratiji koja, za razliku od predstavničke, nije podložna manipulaciji i potkupljivosti.

„Predstavnička demokratija nije u stanju da reši višedecenijsku društveno-političku krizu u zemlji, dok model neposredne, na osnovu našeg iskustva, ima dobru šansu", poručili su studenti.

Vlast u Srbiji ponavlja da su svi zahtevi studenata ispunjeni, ali oni negiraju te tvrdnje i odbijaju poziv na razgovor.

Dometi predložene neposredne demokratije su ograničeni, upozorava politikolog.

„Ukoliko skupštinska većina ne usvoji predlog ili zahtev, onda zbor građana može da odluči - da li da izađe na sledeće izbore i uđe u partijsku politiku ili da razmisli o alternativnim vidovima borbe poput blokada i ozbiljnijih demonstracija", objašnjava Mrdalj.

Sednica stanara primer je zbora u praksi.

„Zbor građana nije sporan i to može da bude bilo koja incijativa grupe ljudi koja zagovara određenu ideju ili politiku.

„Ne mora nužno da bude jednokratna i ne treba da joj se prepisuje uvek ideološki prizvuk", tvrdi Mrdalj.

Plenumi i ideologija

Studenti od početka blokada odluke donose na plenumima, striktno zatvorenim za one bez važećeg indeksa.

Ipak, plenumi su kroz istoriju imali različite uloge.

Kao vid neposredne demokratije, podseća Mrdalj, bio je prisutan u Jugoslaviji i kada se, kako objašnjava, „šira baza Saveza komunista okupljala u jedinice, kako bi se donosile određene odluke".

One bi se potom delegirale višim nivoima, ali je nepravedno da se plenum vezuje samo za komunizam.

Studenti su ovim vidom odlučivanja privukli veliki broj ljudi, a izostanak lidera se pokazao korisnim, ukazuje politikolog.

„To otežava vlastima da targetiraju studente i oni uspevaju da se zaštite od pritiska", dodaje.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, od početka protesta ponavlja da je reč o obojenim revolucijama i da je zemlja „napadnuta" kako bi se usporio njen ekonomski napredak.

„Srbija je ugrožena, spolja napadnuta, a pomažu i mnogi iznutra koji bi da manipulišu našom decom i da ih zloupotrebljavaju u najpokvarenije političke svrhe", izjavio je Vučić.

Plenumi imaju i nedostatke.

Zbog pritiska vlasti da studente poveže sa opozicionim strankama koje su ogađene ljudima delimično i zbog višegodišnje kampanje vlasti protiv njih, studenti odbacuju kontakt sa političarima iz opozicije, kaže Mrdalj.

„Plenumi moraju da uvaže i širi spektar mišljenja zbog čega je studentima dodatno otežano da brzo kristališu preciznije ideje", dodaje politikolog.

Vlast u rukama naroda

Direktna ili neposredna demokratija je izjašnjavanje ljudi sa pravom glasa o nekom konkretnom pitanju, bez uključivanja političkih predstavnika u donošenje te odluke, objašnjava politikolog Mrdalj.

Pitanje se postavlja pred lokalnu zajednicu, opštinu, pokrajinu ili na nivou zemlje.

Reč demokratija grčkog je porekla: demos (narod) i kratos (vlast/vladavina) što u prevodu znači da je vlast u rukama naroda.

Ovaj sistem upravljanja uspostavljen je u grčkom gradu Atini u 5. veku pre nove ere.

Najmanje jednom mesečno, svi stanovnici Atine bi se sastajali u skupštini kako bi razgovarali o rešavanju potencijalnih problema.

Stav je mogao da iskaže svako sa pravom glasa i to je bio prvi put da su obični ljudi bili uključeni u odlučivanju kako država treba da se vodi, pisao je BBC ranije.

Direktnoj demokratiji bili su skloni i Francuzi u 18. veku, nezadovoljni tadašnjim elitizmom koji je doveo do loših uslova života i, na kraju, revolucije, ukazuje politikolog Mrdalj.

Plenumi su bili način odlučivanja i tokom studentskih protesta u Americi, Francuskoj, ali i Jugoslaviji 1968.

Pogledajte kako je izgledala studentska blokada u Kragujevcu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.10.2025)