Зашто се све ћешће говори о бурноуту?
ВДР 11.03.2025
Ненад Креизер, Саша Бојић, Амир Камбер Број обољелих од бурноута сваке је године све већи. Притом се не ради о конкретној болести него о скупу особних поремећаја и кризе које се могу претворити у теже психичка обољења. Како препознати бурноут, је ли он заиста само повезан с радним мјестом и зашто се треба успротивити осјећају константне кризе? Ненад Креизер о овом феномену разговара с психологињом и савјетницом Борком Огризовић и репортером Сашом Бојићем.
Бурноут је према дефиницији кровни појам за одређене врсте особних психичких криза које су настале због стреса и оптерећења углавном на радном мјесту. Притом се ради о психичкој исцрпљености која се често поклапа с неким другим поремећајима попут депресије. Неки стручњаци говоре о преко 130 разних вањских обиљежја бурноута који се крећу од једва примјетних аномалија па све до тешких криза које могу завршити и суицидом. Сам појам бурноута није тако стар, он се
