Додик и закони: Кад и организације које помажу људима са потешкоћама у развоју постану агенти страног утицаја

До крвавог рата 1992, Борис Вујиновић је са родитељима живео у Сарајеву, главном граду Босне и Херцеговине.

Као дечак са развојним тешкоћама, имао је стручну и социјалну подршку.

Његови родитељи су се због рата преселили у општину Пале, која је потписивањем Дејтонског мировног споразума по окончању сукоба1995, припала Републици Српској, једном од два ентитета у БиХ.

У Палама после рата није било дефектолога, логопеда, али ни других Борису неопходних стручњака.

Није било ни простора у којем би овај данас 42-годишњак могао да проводи слободно време.

Зато су његови отац и мајка, Миленко и Мира, давне 1999. са групом других родитеља основали „Удружење за помоћ деци и омладини са посебним потребама Сунце.&qуот;

„Било је то време када наши корисници нису чак ни били евидентирани у центрима за социјални рад, нису остваривали никаква права&qуот;, сећа се Борисов отац Миленко у разговору за ББЦ.

„Није било инклузије. Сами смо морали плаћати прегледе, дефектологе и логопеде&qуот;, каже Вујиновић, који је и председник Удружења.

Били су пионири грађанског удруживања у Палама 2000-их, захваљујући помоћи других држава.

Док разговарамо у седишту Удружења, чује се плач детета школског узраста.

У њиховим просторијама свакодневно се одржавају радионице за децу и омладину.

„Родитељи оставе децу и иду за својим обавезама. Оду на кафу, оду фризеру&qуот;, говори Вујиновић.

Свакодневно долази неколико корисника, од 74 колико их је у евиденцији чланства.

Током две и по деценије, Удружење је помогло стотинама људи са тешкоћама, а оспособили су за рад или запослили најмање 40.

У згради од око 450 квадрата су просторије за одржавање радионица,канцеларија, тоалети и кухиња.

Општина Пале платила је комуналне прикључке и поклонила земљиште, али „зграду је у потпуности 2008. финансирала Влада Италије&qуот;, каже Вујиновић.

То ће бити довољно да се ово удружење нађе у Посебном регистру непрофитних организација у којем ће власти Републике Српске скупљати податке о „агентима страног утицаја.&qуот;

• Уставни суд привремено укинуо спорне законе, Додику прети нови судски процес
• Додик осуђен на годину дана затвора због непоштовања Високог представника за БиХ
• Шта за Босну значи најављени одлазак УСАИД-а

Удар на невладине организације у сенци удара на уставни поредак

Власти РС усвојиле су почетком марта Закон о посебном регистру непрофитних организација финансираних из средстава која долазе ван Босне и Херцеговине или сарађују са владама ван БиХ.

Закон који је у примени од 7. марта још раније су осудиле бројне међународне, невладине и међувладине организације.

Власти РС сада могу законито користити ознаку 'страни агент'.

„Агент страног утицаја, у смислу овог закона, јесте непрофитна организација коју финансијски или на други начин помажу страни субјекти, а која се бави политичким деловањем или политичким активностима&qуот;, наводи се у закону.

Међутим, овај закон је остао у сенци других о „неуставним институцијама&qуот;, како председник РС Милорад Додик назива државне органе БиХ.

Убрзо је Уставни суд БиХ све акте привремено ставио ван снаге.

„Не знам да ли смо агенти, да ли имамо страни утицај, ми смо само лобирали код владе Републике Италије да за потребе рада нашег удружења направимо овај објект&qуот;, каже Вујиновић.

Удружење се није бавило политиком, нити било каквим утицајем осим „решавања животних проблема наших корисника&qуот;, каже.

Посебно су поносни на успешно лобирање за доношење Закона о социјалној заштити којим је накнада за туђу негу повећана са 20 на 154 евра.

„Да ми неко забрани да се борим за права детета, то је смејурија&qуот;, сматра Вујиновић.

Удружење је до сада од страних давалаца обезбедило најмање миллион евра помоћи.

„Не може се то сматрати страним утицајем&qуот;, објашњава он.

Због истог закона, у широку палету етикета које је добио Един Рамулић, бивши логораш и активиста из Приједора, на северозападу РС, може да дода и „агент страног утицаја&qуот;.

Досад је био „великосрпски редар и издајник Бошњака&qуот; и, истовремено, „вођа екстремне бошњачке организације&qуот;.

Циљ власти је да створи непријатељску атмосферу према невладиним организацијама, сматра Рамулић.

Али, и поред планиране успоставе регистра, испрва се неће знати ко су „страни агенти&qуот;, оцењује.

„Можда би најпрактичније било да нам уведу да носимо беле траке на рукаву, не би било први пут на овим просторима да се тако означавају људи&qуот;, каже.

На самом почетку рата, кризни штаб у Приједору је 31. марта 1992. наредио мештанима који нису српске националности да на куће окаче бела платна, а Бошњаци и Хрвати су на јавним местима морали носити беле траке.

У Приједору је током рата убијено више од 3.000 људи, а 30.000, међу којима и Рамулић, било је затворено у једном од три логора на том подручју.

• Борба против заборава - како се у Приједору сећају цивилних жртава рата и белих трака око руке
• Кад је заиста почео рат у Босни и Херцеговини

Рамулић данас ради у Центру за младе Кварт из Приједора.

Његов посао подразумева успоставу архива, организовање мировних радионица, семинара и меморијалних скупова.

Власти немају интереса за финансирање оваквих активности, па је ова организација зависна од страних донација, што их аутоматски сврстава у агенте страног утицаја, каже.

„Не осећам се нимало угодно, али рачунам да ће доћи дан у којем ћемо бити ипак мрву поносни што су нас у ова црна времена третирали као издајнике и стране плаћенике&qуот;, каже за ББЦ.

Иако је напада и етикетирања неистомишљеника који долазе од представника власти у РС и њихових симпатизера било и пре закона, сада су „ствари озбиљније јер је таква пракса и озакоњена&qуот;, под условом да ови акти опстану.

Закон је „веома штетан за цивилни сектор&qуот; и циљ му је, чиини се, да смањи укљученост грађана у дешавања у Републици Српској, оцењује Александар Јокић, адвокат из Бањалуке, за ББЦ.

„Верујем да ће сви битни политички и друштвени процеси бити вођени иза затворених врата&qуот;, каже он.

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ДГи8Д5асqв1/

'Да није жалосно, било би смешно'

„Свако ко носи титулу страног агента биће поносан&qуот;, коментарише Стефан Благић, председник Удружења грађана РеСтарт Српска из Бањалуке, једног од ретких које отворено критикује власти.

„Сјајно се осећам. То ће бити титула када Додик оде са власти&qуот;.

РеСтарт позива на поштенији рад јавне управе, нестраначко запошљавање у јавним предузећима и надзор трошења новца пореских обвезника.

Александар Трифуновић, директор Центра за информативну деконтаминацију младих, издавача онлајн магазина Бука, једног од ретких медија који није под контролом власти у РС, каже да није „агент ничијег утицаја&qуот;.

„Ја знам шта радим&qуот;, каже за ББЦ човек ком је Додик јавно рекао да не зна „да се обуче&qуот; и да се „купа два, три пута годишње&qуот;.

Магазин је често на мети хакера, а у књизи „Рушење Републике Српске&qуот; која се може наћи на сајту Додикове партије, означен је као непријатељи РС.

Законом су угрожени сви, сматра Гордана Видовић, председница удружења „Боља будућност&qуот; из Модриче која води прву сигурну кућу у Републици Српској.

„Да није жалосно, било би смешно. Невероватно је да смо ми агенти страног утицаја&qуот;, каже за ББЦ.

Власти су највећи корисници стране помоћи, подсећа Видовић, чије Удружење пружа психосоцијалну помоћ.

„Онда су и сви они агенти страног утицаја.&qуот;

'Циљ је забрана, а не контрола невладиних организација'

Закон забрањује непрофитним организацијама политичко деловање, а они поручују да је свака активност према институцијама и функционерима баш то.

„Политика су иницијативе да се одређени проблеми реше&qуот;, упозорава Видовић.

Намера законодавца није да се уреди рад невладиних организација јер је то већ решено, као ни успостављање регистра, већ забрана њиховог рада, оцењује Ивана Корајлић, извршна директорка Транспаренси Интернешнал у БиХ.

„Иде се на потпуну забрану легитимних начина деловања цивилног друштва према институцијама&qуот;, каже Корајлић за ББЦ.

„Сада се све сврстава под политичку активност која ће бити забрањена&qуот;, оцењује.

Док закон све невладине организације које добијају инострану помоћ види као агенте страног утицаја, по другом члану су изузете оне чије се активности не сматрају политичким деловањем – рецимо, правима националних мањина, социјалном заштитом или борбом против корупције.

„Они су и даље агенти страног утицаја, само им није забрањено политичко деловање. Ипак, ако подрже неку ширу иницијативу, на пример, израду социјалне карте, то може бити политичко деловање што значи забрану&qуот;, каже Александар Јокић, адвокат из Бањалуке, за ББЦ.

„Док ћуте и раде у тишини, требало би да су 'сигурни', што је страшно само по себи&qуот;, сматра Јокић.

Власти шаљу слику да су донације тајне, да непрофитне организације раде против Републике Српске и да је зато потребна додатна контрола, сматраТрифуновић.

„Закон је дискриминација свих невладиних организација које се финансирају из истих извора из којих се финансира ентитет у којем делујемо – путем међународних јавних грантова.

„Ради се о покушају присиле да радимо по правилима власти&qуот;, оцењује он.

Да ли је закон у складу са Уставом?

Уставни суд Босне и Херцеговине је привремено суспендовао закон, до коначне одлуке Суда.

Суд сматра да би његова примена - успостава регистра, означавање материјала, пријављивање страних донација - створила озбиљне последице и правну несигурност за удружења и фондације.

„Такве мере могу резултовати смањењем активности организација цивилног друштва, њиховим гашењем или повлачењем донатора, чиме се угрожава право на слободу удруживања и слободу изражавања&qуот;, наводи се у саопштењу Суда.

Законима БиХ, ова одлука је обавезујућа за све нивое власти, али је Додик раније рекао да неће спроводити одлуке Уставног суда БиХ.

Ако овај закон заживи, Рамулић очекује да ће се ићи даље у „гушењу&qуот; невладиних и непрофитних организација.

„Неће бити поштеђена ни деца у јаслицама&qуот;, уверен је.

Закон по узору на Русију

Власти Републике Српске су још 2013. почеле са најавама овог закона за који кажу да је креиран по америчком моделу.

„Овај закон је више правио по руском моделу и другим моделу других ауторитарних држава из претходног периода&qуот;, каже Корајлић.

Слично је покушано и у Србији пре неколико месеци, али се од тога одустало.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.12.2025)