Борба против корупције у доба напредњака: Шта је урађено од 2012. до данас

Прошло је више од 12 година откако су власти предвођене Српском напредном странком (СНС) покренуле први обрачун са корупцијом, али ефекти борбе нису охрабрујући.

BBC News 13.03.2025 | Грујица Андрић - ББЦ новинар

Miroslav Mišković — Хапшење Мирослава Мишковића 2012. и суђење које је окончано тек 2022. био је један од највећих случајева у борби против корупције власти коју предводи СНС

После 12 година, житељи Србије гледају наставак исте серије, иако први део није добио баш добре рецензије.

Српска напредна странка (СНС) је по доласку на власт 2012. најавила борбу против корупције и од тада спровела десетине хапшења бивших функционера и пословних људи.

Више од деценије касније, резултат ове борбе је тек неколико правоснажних осуђујућих пресуда и велика одштета коју би држава требало да исплати бизнисмену Мирославу Мишковићу.

Главни заговорник ове политике био је Александар Вучић, тада први потпредседник владе, који је стекао велику популарност после таласа хапшења.

Сада као председник Србије, Вучић је најавио нови обрачун са корупцијом у фебруару, после недеља протеста предвођених студентима на којима се захтева одговорност за смрт 15 људи у паду надстрешнице у Новом Саду.

Овог пута ће се многи „изненадити кад буду видели како изгледа права борба против корупције&qуот; и да „ниједна област, ни политичка странка неће бити прескочена&qуот;, најавио је Вучић.

Као и после 2012. године, власт „не води праву и искрену борбу против корупције&qуот;, већ покушава да поправи политички рејтинг, сматра Душан Слијепчевић, члан Савета за борбу против корупције.

„О правом процесуирању корупције не можемо да говоримо када је покрећу највиши функционери извршне власти.

„Намера свих наших досадашњих влада била је само да покаже свету да функционише правосудни систем и да се води борба против корупције, али ништа или готово ништа од тих случајева није решено&qуот;, каже адвокат Слијепчевић за ББЦ на српском.

Србија је 2024. наставила пад на листи перцепције корупције у јавном сектору, која је на најлошијем нивоу од 2012.

У Европи су по том питању лошије само Босна и Херцеговина и Белорусија.

Из Министарства правде нису одговорили на питања ББЦ новинара о броју правоснажних осуђујућих пресуда за корупцију и такозване повезане радње после 2012. године.

ББЦ није добио одговор на питање због чега је корупција у Србији све присутнија, упркос најавама власти.

Борба против корупције се „не мери бројем оптужених у једном контексту, већ бројем правоснажних осуђујућих пресуда&qуот;, а њих је од 2012. године било врло мало, каже Владимир Вучинић, бивши судија Вишег суда у Београду, за ББЦ на српском.

„Већ сада делује да ће и овог пута бити јако мало осуђујућих пресуда&qуот;, сматра он.

Казне и одштете које држава мора да плати због изгубљених спорова премашили су милијарду евра током првих 10 година власти Српске напредне странке и њених партнера, рекао је Марко Милановић, специјални саветник у Фискалном савету, за лист Данас 2022.

„Поређења ради, толико је коштало извођење читавог јужног и источног крака Коридора 10 или вишеструко више од новца издвојеног за четири клиничка центра&qуот;, навео је Милановић.

Из Министарства финансија нису одговорили на питање ББЦ-ја о суми коју је Србија досад морала да исплати у виду одштете правоснажно ослобођенима за корупцију и злоупотребу службеног положаја од 2012.

„Министарски&qуот; случајеви са мало резултата

На таласу „нулте толеранције према корупцији&qуот;, како су напредњаци тада говорили, међу првим оптуженим био је Оливер Дулић, бивши министар животне средине и просторног планирања.

После победе СНС-а на изборима у мају 2012, тадашњем посланику Демократске странке полиција је покуцала на врата 6. октобра.

„О мени је писано месецима, изношене су разне лажи, причало се о крађи, милионима, курупцији, чуо сам да ћу бити ухапшен и постављало се само питање шта ће навести као разлог&qуот;, прича Дулић за ББЦ на српском.

Oliver Dulić — Против Оливера Дулића вођен је судски процес дуже од деценије, али је на крају ослобођен оптужби

Дулић тог дана није ухапшен због посланичког имунитета, али је у оптужници две године касније наведено да је током 2009. и 2010. омогућио да словеначка фирма Нуба инвест добије дозволе за постављање оптичких каблова, иако наводно није имала неопходну документацију.

Дулић и други оптужени су на тај начин омугућили словеначкој компанији да прибави корист од око 2,75 милиона динара, тврдили су из тужилаштва.

Истом оптужницом обухваћен је његов сарадник Никола Јањић, као и Зоран Дробњак, директор „Путева Србије&qуот;, јер су каблови постављани и на земљишту које припада том јавном предузећу.

Дробњак је у децембру 2007. дошао на чело Путева Србије, где је и данас, а на рочишта током 10 година суђења је долазио и у службеном возилу.

„Апсурдност&qуот; процеса показује што је Дробњак у том периоду обављао јавну функцију и „сваки дан са Вучићем био на телевизији&qуот;, сматра Дулић.

У јулу 2017, Виши суд у Београду првостепено је осудио Дулића на три и по године затвора, Јањића на три, а Дробњака на годину дана.

Апелациони суд је 2018. оборио пресуду и наложио нови процес.

Три године касније Виши суд одлучује да ослободи кривице све оптужене, а одлуку је потврдио и Апелациони суд 2023.

Иако је веровао да нема повода да буде осуђен, Дулић каже да је током деценијског процеса живео у „перманентној неизвесности&qуот;.

„У сваком тренутку сам могао да рачунам да постоји опција да ћу бити правоснажно осуђен због великог притиска извршне на судску власт.&qуот;

У новембру 2012. ухапшен је и Саша Драгин, министар пољопривреде у влади Мирка Цветковића, због наводних малверзација приликом продаје минералних ђубрива чиме је предузеће „ХИП Азотара&qуот; из Панчева оштећено за више стотина милиона динара.

Оптужница је подигнута 2013. године против Драгина и десетина привредника, пољопривредника и јавних функционера.

Првостепена пресуда Специјалног суда у Београду донета је тек у јануару 2025, којом је Драгин ослобођен оптужби, док је осуђено укупно 19 окривљених.

Предраг Бубало, бивши функционер Демократске странке Србије (ДСС) и некадашњи министар за привреду и приватизацију, оптужен је да је помогао бизнисменима Милану Беку и Мирославу Мишковићу да 2005. испод цене купе државно предузеће Лука Београд.

Тиме је Бубало оштетио државни буџет за више од 14 милиона евра, тврдило је тужилаштво.

Виши суд у Београду га је 2017. ослободио, али је Апелациони суд две године касније укинуо ту пресуду.

У јануару 2020, Бубало је ослобођен кривице, што је потврдио и Апелациони суд следеће године.

Јасна Матић, бивша министарка за телекомуникације у Цветковићевој влади, пред судом се нашла због наводне злоупотребе службеног положаја док је била директорка Агенције за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА) од 2004. до 2007. године.

Ухапшена је у марту 2014. под оптужбом да су функционери СИЕПА између 2006. и 2013. штетним уговорима оштетили буџет Србије за 119,6 милиона динара и незаконито присвојили 91,9 милиона динара.

Матић је пред Вишим судом у Београду 2020. године првостепено осуђена на седам месеци кућног затвора.

Апелациони суд је две године касније укинуо пресуду, да би Виши суд 2023. поново одредио исту казну, на коју је њена одбрана најавила жалбу, па пресуда још није правоснажна.

Групи ухапшених бивших министара придружио се 2015. Слободан Милосављевић, министар пољопривреде током 2007. и 2008. године, због наводног противправног прибављања добити компанији „Максим енд ко&qуот;.

Виши суд је 2023. ослободио кривице њега и још седморо оптужених.

„Ако оптужите 20 људи и сви буду ослобођени, или буде ослобођено 15 њих, ту нешто није у реду и неко је грешио: можда полиција у иницирању тих поступака, можда тужилаштво инсистирајући на гоњењу људи или суд који није филтрирао оптужнице на време.

„Изложили сте људе прогону, а суд затрпали послом, без великог резултата&qуот;, каже Вучинић.

Погледајте видео: Немири у правосуђу - протест подршке тужитељкама

О „случају Мишковић&qуот;

„Случај над случајевима&qуот; у борби против корупције током СНС власти је суђење власнику Делта холдинга Мирославу Мишковићу, једном од најбогатијих људи у Србији.

Ухапшен је у децембру 2012. године, као и његов син Марко, бизнисмен Мило Ђурашковић и још осморо осумњичених због наводних малверзација у путарским предузећима и утаје пореза.

„Србију није, нити ће моћи, нико да победи, па неће ни Мирослав Мишковић&qуот;, написао је на Фејсбуку тада потпредседник Владе Вучић.

После хапшења, рејтинг Вучића, као функционера који је јавно највише говорио о борби против корупције се удвостручио, показало је истраживање ЦЕСИД-а.

Оптужницом из маја 2013. Мишковић и сарадници су се теретили да су оштетили путарска предузећа за 16,9 милијарди динара и буџет Србије за 472 милиона динара, као и да су приликом куповине Предузећа за путеве Ниш избегли плаћање 320 милиона динара пореза.

Aleksandar Vučić — Александар Вучић сматрао је хапшење Мирослава Мишковића великим успехом у борби против корупције

Средином 2013, случај стиже у Посебно одељење Вишег суда за организовани криминал, код судије Владимира Вучинића, коме ће ово суђење постати прекретница у каријери.

„Знао сам каква је клима у друштву, слушали смо најаве и пре него што је ухапшен Мишковић наводило се да ће 'држава ући у обрачун са тајкунима и да нико неће бити недодирљив'.

„До овог предмета нисам имао искуства са великим притисцима, због чега сам веровао да ни у овом тога неће бити&qуот;, прича Вучинић, тада председник одељења, за ББЦ на српском.

После седмомесечног притвора, Вучинић је Мишковићу одобрио му да се брани са слободе уз полагање јемства од плати 12 милиона евра - и данас највиши износ јемства у историји српског правосуђа.

„Одлучио сам да буде у новцу, а не у некретнинама или другим непокретностима, јер сам проценио да би привредника попут Мишковића највише болело да му буде 'заробљен' толики новац.

„Веровао сам да ће због тога његов интерес бити да се поступак убрза и да му се (новац) врати на крају&qуот;, каже Вучинић.

Vladimir Vučinić — Владимир Вучинић, бивши судија Вишег суда у Београду, судио је у случају против Мирослава Мишковића

Суђење је почело у новембру 2013, а Вучинић је убрзо морао да донесе још једну тешку одлуку - Мишковићу је привремено вратио пасош како би могао због послова да отпутује у Лондон.

„Јемство је тада већ било уплаћено и када се не би вратио, било би му одузето 12 милиона евра, на суђења је редовно долазио и против сина му је вођен исти поступак, а проценио сам да његова фирма и хиљаде запослених не треба да трпе&qуот;, образлаже Вучинић одлуку.

„Да га нисмо пустили тада, данас би могао да тражи и надокнаду за пропуштену добит од послова које је уговорио у Лондону &qуот;, истиче Вучинић.

После ове одлуке, „све је кренуло наопако&qуот; у каријери бившег судије, посебно када је у октобру 2014. Мирославу и Марку Мишковићу трајно вратио пасоше.

„Председник Вишег суда (Александар Степановић) ми је рекао: 'Мишковић ће се смејати Вучићу са Трафалгара' и додао да нећу више бити председник судског већа уколико не променим одлуку.

„Али, колико је одлука била исправна говори да је седам или осам година касније Мишковић правоснажно ослобођен свих оптужби&qуот;, прича Вучинић, данас адвокат.

Мирослав Мишковић је првостепено осуђен у јуну 2016. због утаје пореза на пет година затвора, а забележен је и преседан пошто је председница већа Вишег суда Маја Илић за мишљење питала Народну скупштину и Министарство финансија.

Осуда Мишковића био је „значајан напредак у борби против корупције у односу на ранији период&qуот;, казао је Вучић, тада премијер Србије.

За Зденка Томановића, адвоката одбране, пресуда „није резултат доказа, већ недостатка храбрости суда да се супротстави најавама и обећањима политичке елите&qуот; да ће Мишковић бити осуђен.

Већ 2017, Апелациони суд враћа случај Вишем суду у Београду, који је 2019. донео нову осуђујућу пресуду са блажим казнама затвора оптуженима.

После готово 10 година од почетка суђења, у децембру 2021, Апелациони суд је још једном поништио одлуку Вишег суда и правоснажно ослободио све оптужене у овом процесу.

Двострука цена корупције

Суђењем Мишковићу не само да није утврђена корупција и донета пресуда којим би се надокнадила штета јавним предузећима, већ је државна каса додатно испражњена.

Србија је дужна да исплати породици Мишковић 32,7 милиона евра одштете по тужби предузећа Мера Инвест Мирослава Мишковића, одлучио је Међународни арбитражни суд у Вашингтону, наводи се у пресуди у коју је имао увид недељник Радар.

Како су хапшења постала важнија од пресуда?

Хапшења преношена у медијима остала су прва асоцијација на борбу против корупције, без обзира на исход спорова, а привођење Мишковића је најбољи пример, сматра Душан Слијепчевић, члан Савета за борбу против корупције од 2003. године.

„То је тако зато што ово није права борба против корупције.

„Мишковићево хапшење се догодило када је Вучићу, тадашњем потпредседнику владе, био потребан такав наслов. Само је политички рејтинг био битан. Све је била представа&qуот;, сматра овај правник.

Dušan Slijepčević — Душан Слијепчевић члан је Савета за борбу против корупције од 2003. године

Приликом давања првог исказа испред тужилаштва, Дулића је „испратило 50 камера&qуот;.

„Када сам правоснажно ослобођен, тог дана није било никога, што показује колико је интересовање јавности да се неки случај доведе до краја.

„Људи очигледно воле да неко буде ухапшен и на тај начин добијају осећај задовољења правде, а уопште их не занима какав је исход суђења&qуот;, сматра Дулић.

Борба против корупције некад и данас

Непосредни мотив новог покушаја искорењивања корупције је једна од главних разлика између две акције коју је покренула власт, сматра Дулић.

„Када сам ја процесуиран, кретало се на људе из претходне власти и Демократске странке (ДС) по дубини, са циљем стварања перцепције о 'жутим лоповима'.

„Данас се јасно види веза између ситуације у друштву и покушаја власти да скрене тему са масовних студентских протеста&qуот;, тврди Дулић.

У новом таласу обрачуна са корупцијом, приведени су и актуелни званичници, попут министара Горана Весића и Јелене Танасковић, градоначелнице Ниша Драгане Сотировски и бившег директора Електропривреде Србије Милорада Грчића.

„Земља мора да се бори против корупције&qуот;, а институције да раде свој посао, чак и када се хапсе људи блиски СНС-у и председнику републике, рекао је Вучић.

Тренутни талас хапшења је „далеко масовнији&qуот; од оног из 2012. године, каже Владимир Вучинић.

„По броју похапшених, садашња акција ме више подсећа на Сабљу (полицијску акцију) после убиства премијера Зорана Ђинђића.

„Већ сада делује да ће бити мало осуђујућих пресуда, у поступак се улази са премало доказа, некад и без основа сумње&qуот;, оцењује Вучинић.

Званичници нису ни 2012, ни 2025, консултовали Савет за борбу против корупције, а на извештаје нису одговарали, каже Слијепчевић.

„Ниједну владу досад наше мишљење није занимало. Како онда можемо да говоримо о борби против корупције?&qуот;, пита он.

Овај Савет је део Владе Србије, и у извештају је набројао 24 спорне приватизације у земљи.

Међу њима су Лука Београд, Ц Маркет, Мобтел, Национална штедионица, Новости, Телеком и Трудбеник - некадашња државна предузећа за које се сумњало да су корупцијом добили нове власнике.

Притисак извршне власти „није добар&qуот; за правосуђе, оцењује Вучинић.

„Није интерес по сваку цену осудити некога, него то урадити тамо где има доказа.

„Није се ишло поступно, већ у таласу, а таласи и у природи избаце на обалу и оно што ваља и оно што не ваља&qуот;, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.13.2025)