'Куваћемо за студенте док год треба'

Уплакана бака са кифлицама у шумадијском селу, санирање крвавих жуљева током пешачења по брдима и планинама источне Србије или удобан превоз од Крагујевца и Ниша до Новог Сада или Београда, само су неки примери самоиницијативне подршке студентима од почетка блокада.

„Све док буде требало, макар оно што можемо - пите, гибанице, сокове. И сузе уз све то&qуот;, говори Лепосава Милутиновић, пензионерка из Ниша, за ББЦ на српском.

Поред грађана, таксиста, просветара и здравствених радника „свакодневну подршку - од обезбеђивања хране и основних потрепштина за боравак студената на факултету, до организовања редарења током петнаестоминутне тишине&qуот;, пружају и универзитетски професори.

„Солидарност постоји и, упркос другачијим наративима у неслободним медијима, уједињује нас заједничка тежња ка бољем животу&qуот;, говори Драгана Пурешевић, доценткиња са Одељења за педагогију и андрагогију на Филозофском факултету у Београду, за ББЦ на српском.

• Психолошки изазови студената у блокади
• Ритам блокаде: Који су хитови студентског протеста
• Ко је све у блокади у Србији и због чега

Добровољну помоћ студентима пружају и пољопривредници и мотористи, како на протестима, тако и пред факултетима, док је један новосадски предузетник крајем прошле године одвојио два милиона динара новчане подршке.

Блокаде студената, који траже одговорност за пад надстрешнице на новосадској железничкој станици 1. новембра 2024. када је погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено, трају више од три месеца.

Док власт упорно тврди да су сви захтеви испуњени, студенти кажу супротно.

'Мајање по Ниш' пуних стомака

Обиље хране.

Уз загрљаје, сузе и снажне емоције, то је сигурно једна од најупечатљивијих слика са студентских „ходочашћа&qуот; широм Србије.

Тога није мањкало ни у Нишу, на последњем великом протесту, 1. марта, уочи кога је рукаве засукала и Лепосава Милутиновић.

„Направила сам три плеха гибанице и две тепсије штрудле и послала у гимназију '9. мај', унук ми је рекао то да спремим&qуот;, каже 73-годишња пензионерка из трећег највећег града у Србији.

Храну је запаковала у пластичне кутије, уз салвете и влажне марамице, а послала је јастуке и постељину.

„'Нано, гибаница је била супер, тако кажу гости'&qуот;, пренео јој је утиске унук гимназијалац.

Није јој први пут да учествује у оваквој акцији - раније је слала штрудле на Филозофски факултет где њена друга унука студира новинарство.

„Имам пиштаљку још од 1996, када сам демонстрирала против Слободана Милошевића (некадашњег председника Србије).

„Ово сада је неподношљиво и срамота ме што се моја деца и унуци боре за мене, плачем када их гледам&qуот;, одговара Милутиновић на питање зашто помаже студентима.

• Протести у Србији: Некад студенти, данас професори, поново на улици
• Велики протест студената у Нишу: 'Цела Србија је овде'
• „Похитајте у Пазар&qуот;: Велики студентски протест у Новом Пазару

'Рођаци са села' у помоћи студентима из града

Оброке на београдске факултете шаљу и Рођаци са села, вишечлано породично газдинство надомак Београда које производи домаћу храну.

Први пакет је отишао на самом почетку, у тек блокирану зграду ректората Универзитета у Београду, захваљујући клијенткињи која је инсистирала да њихова храна буде део њене помоћи студентима.

„Мислио сам да је то нека неозбиљна прича, а кад сам схватио да су врло доследни у томе шта су наумили, постидео сам се јер смо дошли у ситуацију да нас деца бране&qуот;, говори Дамир Тоља из овог домаћинства за ББЦ на српском.

Од тада готово свакодневно спремају неколико стотина куваних оброка за факултете - од сарме и пасте, преко пасуља и грашка, до пита и друге домаће хране.

У помоћ им прискачу добровољци донацијама и око развожења хране.

Студенти су, каже Тоља, презадовољни, а он је одушевљен њима јер су му „пробудили наду у боље сутра&qуот;.

„Наша генерација је спустила главе и гурали смо да отхранимо децу и спремимо их за бег.

„Сада, када су се та деца побунила, наше је да слепо слушамо и пустимо их јер су показали нешто што нико на свету није успео&qуот;, сматра Тоља.

Скромни студенти у Зајечару и мини пленум у стану

Студенти су превалили више стотина километара широм Србије и на том путу спавали по пластеницима, салама и теретанама, али и топлим домовима становника који су им отворили врата у местима где су ноћили.

Тако је било у Зајечару, првој станици на студентском ходу од Бора до Ниша крајем фебруара, где је у братовљевом стану, после заједничког договора, деветоро београдских машинаца угостила и Марија Микић.

„Био је то минимум који сам у том тренутку могла да пружим за оно што су они урадили за цело друштво у последњих неколико месеци&qуот;, каже Микић, туризмолошкиња, за ББЦ на српском.

Градоначелник Зајечара Бошко Ничић понудио је, „без обзира јесмо ли или нисмо истомишљеници по неким питањима&qуот;, смештај у две хале за више од 600 људи, што су „шетачи&qуот; одбили.

У стану Маријиног брата било је места за шест, седам студената.

Напослетку су тамо спавали шест момака и три девојке, носиоци упечатљивог транспарента „Машинци против машинерије&qуот;.

Били су скромни, захвални и задовољни топлим водом и креветима, препричава Микић.

Поделили су спремљену храну, ниједан сок и киселу воду нису отворили, док су на једвите јаде прихватили сендвиче за успут.

Ујутру су, каже Микић, одржали и мини пленум пред полазак.

„Гледаш их колико су различити, а за час се договорили око свега, нема сујете - имамо један циљ и радимо да заједно дођемо до њега&qуот;, прича Зајечарка.

За растанак су јој поклонили и мајицу.

„После те вечери срце ми је било пуно, као да сам претрчала маратон, једноставно те напуне позитивном енергијом&qуот;, каже она.

Прва помоћ по истоку Србије

Десетак студената на починак је примила и Санела Марјановић Заволовшек, која је у родни Зајечар дошла из Словеније да присуствује локалном протесту и великом скупу у Нишу.

Првобитна идеја је била помоћ за смештај и храну, али је после емотивног дочека решила да новац од рођендана „употреби на најлепши могући начин&qуот;, болесна седне у кола и са млађом сестром прати колону.

Будући да је Санела завршила средњу медицинску школу, њена млађа сестра, студенткиња активна у пленуму Фармацеутског факултета, дошла је на још једну идеју.

„Само ми је рекла: 'Пријавићу те за прву помоћ, дођи тамо и реци да желиш да помогнеш', и тако је кренуло&qуот;, прича Марјановић Заволовшек за ББЦ на српском.

Већ на средини пута од Зајечара до Књажевца, изашла је из кола и до Ниша наставила пешке, како би се солидарисала са студентима који су једва ходали.

Брига и пажња били су узајамни, па је тако доживела да је, док им превија повређене ноге, хране крем бананицама или да јој доносе воду.

Посебно јој је у сећању остала борбена девојка која, упркос жуљевима пуним гноја и крви, није одустала од пута и последње деонице од Сврљига према Нишу.

„После превијања сам је питала да ли жели у кола моје сестре да одмори, а она је рекла: 'Не, нема стајања, ми знамо зашто идемо, могу то ја, издржаћу'.

„Отишла је са њима, а мени су кренуле сузе&qуот;, каже Марјановић Заволовшек.

'Отворена зборница' и 'Побуњени универзитет'

Филозофски факултет у Београду је од почетка блокаде уз студенте, „што је било природно с обзиром на традицију слободарске мисли&qуот; у овој образовној институцији, каже педагошкиња Драгана Пурешевић.

Инспирисани „начином како су се студенти самоорганизовали&qуот;, запослени на факултету су покренули Отворену зборницу.

Првобитни циљ је био, објашњава Пурешевић, „осмишљавање правца деловања како би подржали студенте у остваривању њихових захтева, који су временом постали и наши, али и јачање међусобне повезаности запослених на факултету.&qуот;

Наставници, сарадници и истраживачи организовали су бројне трибине и блокадни базар, каже докторка педагошких наука.

Из те идеје развио се и Побуњени универзитет - мрежа запослених у високошколским установама и научно-истраживачким организацијама широм Србије, „окупљених око заједничког циља - очувања академског и друштвеног интегритета&qуот;.

„Побуњени универзитет је платформа за солидарност и акцију, а циљ јој је да се академска заједница активно укључи у отпор даљем пропадању знања и достојанства&qуот;, указује Пурешевић.

Вишеструка помоћ таксиста

Од међуградске вожње после великих протеста, до развожења пакета по граду и међу факултетима, новосадски СОС такси вишеструко је помагао студенте у блокади.

„Кад је тешко људи из себе извуку најбоље или најгоре, студенти и ми смо, чини ми се, извукли ово прво&qуот;, говори Мирко Јованић, новосадски таксиста, по занимању дипломирани економиста, за ББЦ на српском.

Јованић је превозио припремљену храну до факултета, довозио душеке и друге потрепштине у кампус, а учествовао је и у организацији скупљања новца за студентске оброке међу таксистима.

Учествовали су и у обезбеђивању пешачких колона, пошто су студенти страховали за властиту безбедност после неколико настртаја возача аутомобила на протестима.

После напада групе мушкараца на две студенткиње и тројицу студената крајем јануара, у којима је једној девојци дислоцирана вилица, његова фирма је отворила посебну линију за хитне позиве.

Нападачи су касније приведени.

„Није било нових инцидената, али нам је било битно да можемо да им помогнемо&qуот;, објашњава новосадски таксиста.

• Студентски бунт у региону: 'Никад нисмо били аполитични'
• Ко је 'Ћаци' и какве везе има са студентским протестима
• Утичу ли студентски протести на привреду Србије

Бесплатни течај самоодбране

Учестали напади на студенте навели су и Драгана Ђаконовића, власника црног појаса - први дан - у бразилском џијуџицу, да им понуди бесплатне часове самоодбране.

„Подразумева се да треба да смо сви против агресивног система и ако нападају нашу омладину, као да нападају моју децу&qуот;, објашњава мајстор борилачких вештина зашто се одлучио овај корак, за ББЦ на српском.

У питању су курсеви на којима студенти уче како да се заштите, подигну самопоуздање и добију знање о вештини.

„Показујем им како да сакрију лице, уђу у клинч, избегну борбу, сруше противника и реше ствари на другачији начин, практично без ударања&qуот;, објашњава Ђаконовић.

Више девојака и младића су му се јавили пошто је поделио позив, а било је и приче о великом семинару на Пољопривредном факултету.

„Док траје ово, сви су добродошли&qуот;, каже Ђаконовић.

'Докле су на улици, радимо'

Санели Марјановић Заволовшек су оба палца поплавела после шетње до Ниша, али не жали.

Све би, каже, поновила „због те наше деце&qуот;.

„Без било каквог мотива, осим жеље да једни другима помогнемо у невољи&qуот;, каже рођена Зајечарка са пребивалиштем у Словенији.

Ако се студентске блокаде одуже, и Лепосава Милутиновић из Ниша планира да настави да помаже академце.

„Све што ми моја деца кажу&qуот;, додаје уз осмех.

Исто размишља и Дамир Тоља из домаћинства Рођаци са села.

„Докле год су на улици и докле год је потребно, радимо.&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.15.2025)