Šta dalje posle najvećeg studentskog protesta u Beogradu

Kartaške igre s visokim ulozima.

Dok pojedini misle da su studenti i stotine hiljada građana u subotu, na dosad najvećem protestu, odigrali poslednju kartu, omladinci najavljuju nastavak blokada i nove skupove.

Kažu da imaju „bar tri špila u rukama", ali ne saopštavaju koja je igra na stolu.

Poučeni uspehom višednevnih šetnji širom Srbije i direktnog odlučivanja na plenumima, prethodno su pozivali dva puta na štrajk, uglavnom neuspešno, kao i na narodne zborove na lokalnom nivou, ali ni to još nije zaživelo.

Za to vreme, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, vadi starog keca iz rukava i najavljuje moguće izbore.

Mesec i po dana posle ostavke premijera Miloša Vučevića, ona bi trebalo da bude konstatovana u skupštini, i ako nova vlada ne bude obrazovana u zakonskom roku od 30 dana, ići će se na izbore početkom juna, rekao je Vučić.

Opozicija potez ne prati, mahom poručuje da neće učestvovati.

• Studentske blokade i institucije: Ko je nadležan za ispunjenje zahteva
• Mogu li studentske pobune da dovedu do promene
• Utiču li studentski protesti na privredu Srbije

Šta (još) mogu studenti?

Mogu da daju smernice, a ostali treba da budu strpljivi, kaže Jelena Lončar, profesorka Fakulteta političkih nauka.

„Protest je pokazao ogromno nezadovoljstvo građana, mnogo veće nego što je bilo ko očekivao i spremnost da se istraje u zahtevima koje su studenti postavili, ali i u širim društvenim promenama.

„To nam govori da je ovo tek početak borbe za sistemske promene", kaže Lončar za BBC na srpskom.

Studenti su poručili da je „kraj kad oni kažu da je kraj" i da se blokade nastavljaju.

„Oni ovih dana intenzivno razgovaraju, očekujem da prvo odreaguju na ono što se desilo na mirnom, nenasilnom protestu tokom 15-minutne tišine, što nam deluje kao 'zvučni top'.

„To zahteva snažnu reakciju, da saznamo ko je odgovoran, ko može da koristi i poseduje nešto što je nelegalno, a izazvalo je veliku paniku i moglo je da dovede do stampeda i brojnih zdravstvenih problema", rekla je Lončar.

Beogradski univerzitet je zatražio hitnu reakciju i istragu, saopštio je prošireni Rektorski kolegijum.

Tužilaštvo je naložilo hitnu istragu, iako vlasti demantuju da su koristili nelegalni zvučni uređaj.

„Ljudi traže garanciju da mogu da se okupljaju i da na ulicama budu bezbedni, a poruka vlasti od 15. marta je da to više u ovoj državi nije moguće", kaže Lončar.

Iako se sa studentima, profesori, nastavnici, ali i poljoprivrednici, IT stručnjaci, advokati već nedeljama „bez straha" bore za promene, sad je vreme za šire okupljanje, objašnjava.

Pogledajte video: Pune ulice, buka, tišina i nagli kraj - najmasovniji protest u Srbiji

Odlično organizovan društveni protest studenata i ljudi koji ih podržavaju je politički nemoćan, uveren je Žarko Puhovski, politički analitičar iz Zagreba.

„Videli smo seriju spektakala, dobro režiranih, sa odličnom organizacijom mase.

„Organizacija mase uvek upućuje na nešto politički nedefinisano, jednostavno rečeno, u toj masi su ljudi koji su spremni smatrati Vučića ustašom i smatrati ga četnikom", opisuje ideološko šarenilo protesta u Srbiji i njihov vrhunac u Beogradu 15. marta.

„Oni su sad zajedno i to pokazuje bezglavu masu koja nema politički značaj.

„Ona u biti ne ugrožava poredak, iako mu nesporno nagriza legitimitet, ali mislim da su u subotu odigrali zadnju kartu", kaže Puhovski.

Šetnje i festivalska atmosfera nisu donele promene, podseća.

Problem je u tome što su program i ideja nezadovoljnih studenata i građana „bolje da je bolje, nego da je lošije".

„Na tom nivou smo svi zajedno dok ne počnemo razgovarati o tome da ja mislim da je jedno bolje, vi drugo."

Razlog političke nemoći leži i u katastrofalnom stanju političke opozicije u Srbiji, smatra.

Opozicija u Srbiji već dugo je rascepkana, uz povremene pokušaje ukrupnjavanja.

Politički lideri su često na udaru tabloida bliskih vlasti i funkcionera, a zbog studentskog distanciranja na proteste odlaze samo kao građani.

• Studentski protest „15. za 15" u Beogradu viđen iz vazduha
• Od 9. marta do blokada: Kako je vlast odgovarala na studentske proteste
• Iznenadni prekid 15 minuta tišine tokom protesta u Beogradu očima BBC novinarke

Šta kaže opozicija?

Trenutno je afera mogućeg zvučnog topa koji je iznenada prekinuo 15 minuta tišine na protestu u Srbiji ključno pitanje.

Posle incidenta kom su svedočile hiljade ljudi ne postoji nikakva mogućnost da Demokratska stranka uopšte razgovara o izborima, a kamoli da na njih izađe, kaže Srđan Milivojević, predsednik partije.

DS je odlučila da podržavaju sve aktivnosti koje vode ka ispunjenju studentskih zahteva.

„Kada je reč o Narodnoj skupštini, doneli smo odluku da se priključimo pozivu na generalni štrajk.

„Nikakvi izbori ovog trenutka nisu tema u trenutku kada je režim pucnjem iz zvučnog topa objavio rat građanima Srbije", kaže Milivojević za BBC.

Moguće korišćenje zvučnog topa pokazuje „neviđenu beskrupuloznost i nasilničku prirodu" Vučićeve vlasti, kaže predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović.

„Zato je krajnje vreme da se zatvori pogavlje sa šetnjama, koliko god one veličanstvene bile i da shvatimo da niko od nas nema pravo da beži od odgovornosti i krije se iza bilo koga drugog, makar to bili i studenti, jer ovu borbu možemo da dobijemo samo svi zajedno", kaže Jovanović za BBC.

Predlaže „ozbiljne oblike građanske neposlušnosti, od blokada institucija, saobraćajne infrastrukture, rafinerija, gradilišta do generalnog štrajka".

„Ne može biti izbora u junu već samo izborne krađe.

„Celokupna parlamentarna opozicija je postigla dogovor da izbori koje bi raspisao režim nisu prihvatljivi i da na njih, ne samo da nećemo izaći, već ćemo učiniti sve da ih sprečimo", kaže Jovanović.

Jedini izlaz vidi u formiranju prelazne vlade koja bi stvorila uslove za održavanje demokratskih izbora.

Pogledajte video: Dimne bombe, jaja i neredi obeležili su početak ovogodišnjeg zasedanja Skupštine Srbije 4. marta 2025.

Za prelaznu vladu se zalaže i Zeleno-levi front (ZLF).

Dogovaraju se, kažu, i sa ostalima iz parlamentarne opozicije da naprave zajednički stav.

„Prelazna vlada nije način da se na vlast dođe bez izbora, kako tvrdi režim, već da se povrati poverenje u institucije time što bi na njihovom čelu bili stručni ljudi od integriteta", kaže Biljana Đorđević iz ZLF za BBC na srpskom.

U predlaganju ljudi za prelaznu vladu, dodaje, ne bi učestovala samo parlamentarna opozicija već i šira akademska i stručna javnost.

„Licitacija izborima je pokušaj da se raspe energija sveopšteg bunta i da se prevede na teren Vučićeve izborne manipulacije i kalkulacije, a građani žele pravdu i odgovornost", kaže Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana.

Izbori nisu tema ni za opozicioni pokret Kreni promeni, jedino im je važno ispunjenje studentskih zahteva.

„Naredni korak našeg pokreta je koalicija sa građanima na ulicama i podrška studentskim i narodnim protestima", kaže Savo Manojlović.

Prelaznu vladu studenti ne traže, a Vučić je više puta rekao da neće dozvoliti da ulica menja vlast.

„Prelazne ili prevarantske vlade neće biti dok sam živ.

„Ne pristajem na ucene i pritiske, predsednik sam Srbije i neću dozvoliti da ulica određuje pravila u ovoj zemlji", poručio je.

„Opozicija dugo pati od unutrašnje razjedinjenosti i ako je nekad bilo vreme da se ujedine, to je sada.

„Oni nisu ključni akteri promena, to su studenti, ali studenti nisu ti koji će sutra da se kandiduju na izborima i preuzmu funkcije u državi, to će morati da rade političari i stranke u nekom trenutku", kaže Lončar.

Da bi bilo slobodnih i demokratskih izbora mora najpre doći do promena u pravosuđu i u medijima da počnu slobodno da izveštavaju, pre svih Radio-televizija Srbije, kaže profesorka.

„Studentima je mesto na fakultetu, verujem da žele da se vrate studijama, ali u nekom boljem društvu.

„Kao i svi mi koji se danas angažujemo oko podrške, ne znači da želimo sutra da se bavimo politikom, imamo naše profesije, ali želimo društvo u kom ne moramo da se plašimo da izađemo na ulicu i da kažemo šta mislimo", kaže Lončar.

• Šta je prelazna vlada i da li bi Srbija mogla da je dobije
• Hrvoje Klasić: Studentski protesti u Srbiji veći od onih 1968.
• Dva meseca studentskih blokada: „Vapaj za pravnom državom"

Vlast gubi legitimitet

Vučić je u obraćanju posle protesta rekao da mu je jasna poruka koju su dobili od nezadovoljnih ljudi i da postoji potreba vlasti da se menja.

Dan kasnije najavio je moguće izbore na kojima je njegova Srpska napredna stranka favorit.

Ipak, 65 odsto građana podržava studente, pokazalo je februarsko istraživanje organizacije CRTA.

„Vučić je reagovao mirno i razumno, rekao sve što treba da kaže, ali mu to ne pomaže, jer su (studenti) postigli da je potpuno svejedno šta govori.

„Može da recituje njihove parole, neće mu verovati", ocenjuje Puhovski.

Ne misli da su sad izbori rešenje za izlazak iz krize, ali u demokratskim okvirima to je jedini izlaz.

„Ako ne želite revolucionarni upad u zgradu Predsedništva, izbacivanje Vučića kroz prozor, ja ne vidim šta se dalje može učiniti", kaže Puhovski.

Napomenuo je i da nasilne upade ne treba prizivati.

Za pozive studenata na generalni štrajk i zborove na lokalnom nivou, kao vid neposredne demokratije, on kaže „to je sve u redu, ali ne funkcioniše na nivou nacionalne države".

„To podseća na radničke savete iz nemačke i ruske revolucije pre 100 i nešto godina, ali, uz sve probleme, oni su imali jasnu svest da su revolucionari.

„Ovi ne bi hteli da budu revolucionari, oni žele da budu dobra deca", kaže Puhovski.

• Šta su zborovi građana na koje pozivaju studenti u blokadi
• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti
• Šta su napisali profesori o ispunjenosti studentskih zahteva

Studenti u Srbiji po mnogo čemu oponašaju studentski bunt 1968. u Jugoslaviji, u kom je i lično učestvovao kao student.

Ovi se, dodaje, razlikuju po tome što se „ne sukobljavaju s roditeljima".

„Ostavljaju patrijarhat nedirnutim.

„Lako je napasti predsednika države, napadni oca i majku, a njima majke trče sa sarmicama za njima, previjaju rane, ostajemo uronjeni u patrijarhalnu tradiciju - nijedan muškarac nije nosio sarmice", opisuje Puhovski.

Ipak, ostavlja mogućnost nekog neočekivanog poteza.

„Niko ne zna postoje li neki ljudi u organizaciji svega toga koji znaju šta hoće i kako da se odigra na Vučićev blef i možda izađe na izbore sa jedinstvenom listom.

„Nek izglasaju pet ljudi na plenumu, svaka će ih stranka uzeti, ne vidim zašto je sramota da se neko od njih kandiduje", kaže zagrebački profesor.

https://www.instagram.com/p/DGqiX_FsaD7/

Šta su promene?

Pala je Vlada Srbije, ali pad nije formalno konstatovan već 50 dana.

Vlasti tvrde da su zahtevi studenata ispunjeni, ali oni to opovrgavaju.

Šetnje bude saosećanje i solidarnost među ljudima koji mlade dočekuju kao 'oslobodioce' u svakom kutku države, ali državni aparat deluje da nije ugrožen.

Mladi iz Novog Pazara se osećaju kao deo zemlje, posle godina diskriminacije.

Videćemo popravke, ali ne velike promene, baš kao što ni 1968. ništa od političkog programa nije uspelo, sem kulturne promene, pribojava se Puhovski.

„Opreznije će varati, najciničnije, gledaće malo preko ramena kad kradu.

„Vidimo već da hvataju neke s rukama u pekmezu", kaže Puhovski.

Pogledajte video: „Jug je ustao" - protest podrške studentima u Žitorađi

U najnovijem talasu borbe protiv korupcije uhapšeno je više desetina ljudi u Srbiji, uglavnom srednjeg i nižeg ranga funkcionera.

Ipak, tužilaštvo i pravosuđe ostali su netaknuti, a studentski zahtevi su najviše usmereni ka njima.

Promene su već tu, napominje profesorka Lončar, vide se najbolje u malim mestima i predgrađima koji su se digli, gde nikad nije bilo protesta.

„Nije nikakav kraj (...) ovo će trajati neko vreme, ali promene dolaze", uverena je.

• Dijana Hrka, majka poginulog Stefana: „To su moja deca koja krvare i bore se za pravdu"
• „Mnogo sam srećan što sam ovde”: Legendarni košarkaš Bodiroga za BBC o podršci studentima
• 'Kuvaćemo za studente dok god treba'

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.18.2025)