Човек коме је уграђен чип компаније Илона Маска за читање мисли
Ноланд Арбау каже за ББЦ како му је то што је први пацијент Неуралинка променило живот.
Имати чип у мозгу који може да преводи мисли у компјутерске команде можда звучи као научна фантастика, али за Ноланда Арбауа то је стварност.
У јануару 2024., осам година након што је остао парализован, овај тридесетогодишњак био је први човек који је добио такав уређај од америчке неуротехнолошке компаније Неуралинка.
То није био први такав чип јер је неколико других компанија такође развило и уградило сличне уређаје, али Ноландов случај привлачи посебну пажњу јер је оснивач Неуралинка Илон Маск.
Међутим, Ноланд каже да нису важни ни он ни Маск, већ наука.
У разговору за ББЦ каже да је био свестан ризика, али да је сматрао да „без обзира да ли је то добро или лоше, да ће он помоћи&qуот;.
„Ако све буде функционисало како треба, онда бих могао да допринесем као учесник испитивања уређаја Неуралинка&qуот;, рекао је.
„Ако би се догодило нешто лоше, знао сам да ће они из тога нешто да науче&qуот;.
- Маскова компанија уградила мождани чип у човека: „Телепатија ће помоћи болеснима&qуот;
- Зашто мождани чип Илона Маска мења нашу представу о властитом идентитету
- Парализована жена проговорила кроз њен дигитални аватар
'Без контроле, нема приватности'
Ноланд је из америчке државе Аризоне, а непокретан је испод рамена од незгоде током роњењу 2016. године.
Његове повреде биле су толико тешке да је страховао да више никада неће моћи да учи, ради или чак игра видео-игрице.
„Једноставно немате контролу, немате приватност и то је тешко&qуот;, рекао је.
„Морате да научите да се за апсолутно све ослањате на друге људе&qуот;.
Сврха чипа Неуралинка је да му врати део некадашње самосталности, омогућавајући му да мислима контролише рачунар.
Ради се о такозваном мозак-рачунар интерфејсу (Браин-Цомпутер Интерфаце - БЦИ), који функционише тако што детектује сићушне електричне импулсе које мозак производи приликом размишљања о покрету и преводи их у дигиталне команде као што је померање курсора на екрану.
Ово је сложена технологија на којој научници раде већ неколико деценијама.
Како је у ову област укључен Илон Маск, технологија и Ноланд Арбау су доспели на насловне стране.
То је помогло Неуралинку да привуче огромна улагања, али и да се пажљиво анализирају сигурносна и етичка питања везана за ову изузетно инвазивну процедуру.
Када је објављено да је Ноланду уграђен овај уређај, стручњаци су га назвали „значајним достигнућем&qуот;, али су упозорили да ће бити потребно време за праву процену, посебно с обзиром на Маскову склоност да „ствара публицитет његовој компанији&qуот;.
У то време, Маск је био тајанствен, и на друштвеним мрежама је објавио само кратку поруку: „Први резултати показују обећавајуће откривање неуронских шиљака&qуот;.
Међутим, Ноланд каже да је милијардер, са којим је разговарао пре и после операције, био много оптимистичнији.
„Мислим да је био подједнако узбуђен као и ја што почињемо овај пројекат&qуот;, каже Ноланд.
Ипак, наглашава да је Неуралинк више од његовог власника и тврди да га не доживљава као „уређај Илона Маска&qуот;.
Да ли ће га на исти начин доживети и остатак света, нарочито сада када Маск има све контроверзнију улогу у америчкој политици, остаје да се види.
Али једно је сигурно - овај уређај је променио Ноландов живот.
- Мождани имплантат као оружје у борби против најтеже депресије
- „Интернет будућности ће се спојити са људским мозгом“: Мичио Каку, визионарски физичар
- Шта је дигитална деменција и може ли се спречити
'Ово не би требало да буде могуц́е'
Када се Ноланд пробудио након операције уградње уређаја, рекао је да је испрва могао да помера курсор на екрану само размишљајући о померању прстију.
„Искрено, нисам знао шта да очекујем - звучи као научна фантастика&qуот;, каже он.
Али након што је окружен узбуђеним члановима тима Неуралинка видео реакцију његових неуронских шиљака на екрану, рекао је да је тада „све некако постало стварно&qуот;, јер је могао да контролише рачунар искључиво мислима.
А временом му се способност коришћења импланта толико побољшала да сада може да игра шах и видео-игрице.
„Одрастао сам играјући игрице&qуот;, каже он, додајући да је то нешто чега је „морао да се одрекне&qуот; када је остао непокретан.
„А сада побеђујем пријатеље у игрицама што реално не би требало да буде могуће, али јесте&qуот;.
Ноланд је упечатљив пример како ова технологија може да промени живот људи, али има и недостатака.
„Један од главних проблема је приватност&qуот;, каже Анил Сет, професор неуронауке на Универзитету у Сасексу, у Енглеској.
„Ако извозимо мождану активност [...] тада омогућавамо приступ не само ономе што радимо, већ потенцијално и ономе што мислимо, у шта верујемо и шта осећамо&qуот;, каже он за ББЦ.
„Када неко добије приступ стварима унутар ваше главе, тада заиста више не постоји никаква заштита личне приватности&qуот;.
Међутим, то не брине Ноланда.
Напротив, он жели да чипови постану још напреднији у ономе што могу да раде.
За ББЦ каже да се нада да ће му уређај једног дана омогућити да контролише његову инвалидску столицу, па чак и футуристичког хуманоидног робота.
Ипак, чак и уз тренутне, ограниченије могућности технологије, није све текло глатко.
У једном тренутку када је веза уређаја са његовим мозгом делимично прекинута. потпуно је изгубио контролу над рачунаром.
„Било је заиста узнемирујуће, благо речено&qуот;, рекао је.
„Нисам знао да ли ћу икада више моћи да користим Неуралинк&qуот;.
Проблем је касније решен и веза је поново успостављена и додатно побољшана јер су инжењери прилагодили софтвер.
Међутим овај инцидент је нагласио забринутост у погледу ограничења ове технологије коју стручњаци често помињу.
- Како вештачка интелигенција открива нове начине за борбу против тешких болести
- Чему служи 5Г мрежа и да ли има разлога за бригу
- Како вештачка интелигенција одговара на уобичајена питања о здрављу
Велики бизнис
Неуралинк је само једна од многих компанија које истражују како дигитално може да се искористи моћ људског мозга.
Једна од њих је Синкрон (Синцхрон), која тврди да њихов уређај Стентроде, намењен људима који имају болести мотонеурона, захтева мање инвазивну процедуру за уградњу.
Уместо отворене операције мозга, уређај се уграђује кроз југуларну вену у врату, а затим се кроз крвне судове помера ка мозгу.
Баш као Неуралинк, и овај уређај се на крају повезује са моторним регионом мозга.
„Открива када неко мисли о томе да помери или не помери прст&qуот;, каже Рики Банерџи, главни технички директор компаније Синкрона.
Будући да може да препозна те разлике, може и да их претвори у команду која контролише уређај, који тренутно користи десет људи.
Један од корисника, који је желео да остане анониман, каже за ББЦ да је био прва особа на свету која је користила овај уређај са наочарима за виртуелну стварност Аппле Висион Про.
Марк каже да му је то омогућило да виртуелно путује на далека одредишта - од стајања под водопадима у Аустралији до шетње по планинама Новог Зеланда.
„Могу да замислим будућност у којој би ова технологија заиста могла да направи огромну разлику у животу парализованих људи&qуот;, каже он.
Међутим, код Ноландовог Неуралинк чипа постоји проблем - пристао је да буде део студије у којој је уређај уграђен на шест година, а после тога је будућност мање извесна.
Без обзира шта ће десити са њим, Ноланд верује да је његово искуство тек загребало површину онога што би једнога дана могло да постане стварност.
„Тако мало знамо о мозгу, а ово нам омогућава да научимо много више&qуот;, каже он.
Додатно извештавање: Јасмин Морган Грифитс
- Може ли вештачка интелигенција да помогне у лечењу Алцхајмерове болести
- „Наш мозак има више нервних ћелија него што је звезда у галаксији“
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 03.24.2025)
