Глумац Драган Мићановић: 'Лековито је причати о проблемима, да би се исцелиле ране'

Премијер ког су убили, човек који је страдао да би заштитио друге, племић трагичне судбине, романтични филозоф.

У вишедеценијској каријери, Драган Мићановић, троструки добитник Стеријине награде за глумачко остварење, облачио је различите костиме, оживљавао личности из далеке прошлости, али и оне које су оставиле дубок траг у никад мирној балканској историји.

Многи су трагично завршавали проговарајући или борећи се против трулог система.

Слобода која се прожима кроз већину тумачених ликова, симболично или не, прва му је асоцијација на позориште.

„Да би глумац био уверљив и да би бранио неки лик мора да се ослободи свих предрасуда и отвори ум - мора да буде слободан.

„Та слобода коју имамо на сцени и освајамо је свако вече играјући, добрано се плаћа, али итекако вреди&qуот;, каже глумац за ББЦ на српском.

Добитник је многих глумачких признања, а појављивао се у британским телевизијским и филмским продукцијама.

Играо је са легендарним Ентонијем Хопкинсом и Крисом Роком у акционој комедији Бад Цомпани, у филму Гаја Ричија РоцкнРолла и у Кориолану Ралфа Фајнс.

„Имао сам среће да одиграм све што сам желео.

„Остала је можда још једна - краљ Лир, ако у мени има снаге&qуот;, каже са осмехом.

• Ко је ко у серији „Сабља“
• Серија „Сабља&qуот; о убиству Ђинђића и полицијској акцији награђена у Кану
• Небеске теме у руском штиму и друге генијалне мелодије: Омиљене песме пријатеља Владе Дивљана

Случајност

У свет глуме упловио је случајно.

Рођен је 1970. уз реку Дрину, у Лозници.

У том месту на западу Србије постојало је само аматерско позориште, те је прву професионалну представу одгледао у Београду годинама касније.

Скоро у магновењу чува слику када је први пут стао на сцену.

Свирао је виолину и то је све чега се сећа.

„Не знам ни шта сам радио, пред очима ми је само црно-бела слика&qуот;.

На рецитаторском такмичењу у Великој Плани, као ученик трећег разреда средње школе, сазнао је за Факултет драмских уметности (ФДУ).

То му је пробудило жељу да упише студије глуме.

Крајем 1980-их, у тренутку када се јављају прве пукотине на зидинама тадашње државе Југославије, добија студентски индекс.

Црвена књижица отварала му је врата свих београдских театара.

„Нисам излазио из позоришта&qуот;, и данас му се развуче осмех када се присети.

Себе, зато, често описује као „позоришног мољца&qуот;.

Врло брзо уследио је крах велике Југославије, кулминирајући крвавим ратовима.

Демонстрације, санкције, крађа на локалним изборима, нови протести и НАТО бомбардовање 1999. обележиле су Мићановићеве двадесете.

Ансамбл представе Југословенског драмског позоришта Буре барута међу првима је гостовао у Загребу после укидања међународних санкција тадашњој Савезној Републици Југославији (СРЈ).

Њихов аутобус је један од првих који је прошао некадашњим аутопутем Братства и јединства кроз Хрватску ка Словенији, испричаће Мићановић 25 година касније.

„Нисам смео да путујем кроз Хрватску као војник, па сам морао да идем преко Мађарске да бих дошао до Љубљане, онако сам&qуот;, присетио се тада глумац.

Већ тада је постао велика звезда захваљујући филму „Лајање на звезде&qуот;, у којем игра шармантног и романтичног Филозофа, чије реплике и данас многи знају напамет.

Ситуација у земљи ставиће пред њега хамлетовску дилему - бити или не бити.

„Ако и ово прође, и ако се после ових бомби ништа не промени, ми одлазимо&qуот;, размишљао је.

Са супругом и шестомесечном ћерком Мићановић је исте те 1999. године отишао у Лондон.

„Није могло да се дише и није било слободе&qуот;, присећа се са горчином у гласу.

Четврт века касније и даље се пита одакле му толико храбрости, јер су имали новца довољно за месец и по дана.

Лондон зове

Био је спреман да пере прозоре у Енглеској да би преживели, причао је у интервјуу касније.

За само неколико месеци добио је прилику да заигра у светски познатом лондонском Глоуб театру - и то ни мање ни више него у Хамлету, његовог омиљеног драмског писца Вилијама Шекспира, чија дела ће му несумјиво обележити каријеру.

Његов лик, норвешки принц Фортинбрас затвара велику трагедију, освајајући „трулу државу Данску&qуот;.

Мићановић ће касније успети да тумачи Хамлета у Београду.

Играти на енглеском изискивало је време и непрестане вежбе.

„Када глумите на нематерњем језику онда целим телом покушавате да прикријете мане којих сте свесни, а ја сам трудио да се то не види у мојим улогама.

„Некако сам савладао Шекспира и пресрећан сам што сам имао прилике да га играм у оригиналу, како у позоришту, тако и у филму&qуот;, прича задовољно.

Поредећи рад у британском позоришту са домаћим, Мићановић каже да има више сличности него супротности.

Приступ раду је исти, само је организација другачија.

У британском Глоуб театру костими су морали да буду аутентични периоду комада који се игра.

„Али је слобода на сцени свакако присутна и глумачки проблеми на свим језицима звуче исто&qуот;, одговара.

О болним темама треба говорити

Док је он као 30-годишњак успео оно што је многима круна каријере, у Србији се дешавала турбулентна јесен 2000.

Петог октобра смењен је режим Слободана Милошевића.

Баш тих дана, Мићановић је играо у Вићенци у најстаријем позоришту у Европи, испричао је недавно у подкасту Агеласт.

Две и по године касније одлучује да се, ипак, врати за Београд.

Одмах потом је убијен Зоран Ђинђић, први демократски изабрани премијер Србије.

„Ни кофере још нисмо распаковали&qуот;, присећа се.

Тада је у Србији, каже, завладало безнађе и хаос, а започела полицијска акција „Сабља&qуот;.

Разговарали смо у недељи када су се обележавале 22 године од убиства чија политичка позадина још није разјашњена.

Улога Ђинђића у серији „Сабља&qуот; била му је, каже, једна од каријерно најизазовнијих.

„О њему се полемисало и док је био жив и данас, а сличне су биле и реакције после емитовања серије&qуот;, прича Мићановић.

Сматра да о догађајима попут ових треба разговарати, али му је утисак да смо као друштво склонији да болне теме стављамо под тепих.

„Он је сада препун прашини која излеће на све стране, да не може да се издржи.

„За једно друштво је лековито да прича о проблемима, да би се залечиле ране, али ми не говоримо довољно&qуот;, додаје.

• Зоран Ђинђић: „Предњачио је у свему, осим у фудбалу&qуот;
• Мали водич за „Породицу&qуот; - ко је ко
• Милан Марић за ББЦ о серији Породица: „То су били преговори са мирисом барута у носу&qуот;

Аутори серије Горан Станковић и Владимир Тагић су током снимања „пазили на сваку реч и гест&qуот;.

„У питању је болна прича из српске историје, истовремено и интригантна и компликована&qуот;, испричао је раније за ББЦ.

Инсистирали су да оживе Ђинђићев лик и задрже брзину његових мисли, говора и њему својствен ентузијазам.

Нису желели да буде имитација или илустрација, јер би се онда упало у баналност.

„Идеја је била да се његовом лику приступа као драмском јунаку&qуот;, објашњава Мићановић.

Политички трилер о убиству премијера и догађајима пре и после 12. марта 2003. награђен је на Канском фестивалу за најбољи глумачки ансамбл.

Серија је већ током емитовања на Радио-телевизији Србије (РТС) изазивала бројне коментаре.

„Људи треба да се упознају са тим добом, да знају да је пре 22 године у Београду, у по дана испред Владе Србије, у једној европској земљи убијен њен премијер.

„Треба да причамо о болним темама које смо доживели&qуот;, каже овај 54-годишњи глумац.

Улога га је одвела на Кански фестивал што је за њега био велики доживљај.

„Још као студент маштате да играте у великим представама, а мени се остварило да будем и у филмовима који су стизали до великих фестивала&qуот;, изговара усхићено.

Бардови глумишта и њихови трагови

Док разговарамо окружени фотографијама бардова глумишта, примећујем да и он с времена на време погледом одлута ка црно-белим сликама.

Имао је среће, како каже, да игра и учи од великана као што су Љуба Тадић, Оливера Марковић, Ружица Сокић, Миша Јанкетић, Петар Краљ, Предраг Ејдус, Бата Стојковић.

„Сви су оставили неки траг на мене.&qуот;

Последњих година играо је ефенди Миту у Нечистој крви, истоименом филму и серији, трилерима попут серија Мочвара, Кости, Светог Саву тумачио у Немањићима, кнеза Михаила Обреновића у Што се боре мисли моје.

Публика је имала прилике да га види и у серији Време смрти као Вукашина Катића.

'Остави га на миру'

Мићановић се недавно вратио из Холивуда са доделе Оскара где се возио чувеним Сансет булеваром.

Човјек који није могао шутјети у којем има једну ог главних улога био је номинован у категорији најбољег краткометражног филма.

„Било ми је лепо због људи које дуго нисам видео, али су ми били досадни говори&qуот;, каже уз осмех.

Вратили су се без награде, због чега је помало разочаран, али је филм пре тога добио „европског оскара&qуот;, награду Европске филмске академије.

Заснован на истинитој причи, филм хрватског редитеља Небојше Слијепчевића освојио је Златну палму за краткометражно остварење на фестивалу у Кану.

Радња филма смештена је у 27. фебруар 1993. у место Штрпци, на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, где су путнички воз из Београда за Бар зауставиле српске паравојне снаге у акцији етничког чишћења.

Док су одвозили 20 цивила несрпске националности, махом муслимане, које су касније мучили и убили, само им се један човек супротставио - Томо Бузов, пензионисани официр Југословенске народне армије (ЈНА).

Тог човека који није могао да ћути игра управо Мићановић.

Његов лик жели да спречи одвођење младића без докумената и у купеу испуњеног страхом храбро изговара: „Остави га на миру&qуот;.

То ће га коштати живота.

„Мисија филма је, између осталог, да попут огледала врати болне теме пред публику и покаже шта се догодило, како се не би понављало&qуот;, каже он.

На питање ко данас ћути, а ко су говорници, глумац нема дилему.

„У нашем друштву се тренутно дешавају важне ствари, реч имају студенти, а ми старији би требало да их слушамо и пратимо&qуот;, одговара одлучно.

• 'Филм се треба бавити садашњошћу, чак и кад се бави прошлошћу': Небојша Слијепчевић
• Три деценије отмице у Штрпцима: „Њихов једини грех је било име, чак ни презиме&qуот;

Драма као писана за Србију бурне 2025.

У тихом позоришном бифеу, далеко од рефлектора и склоњен од градског метежа, Мићановић лежерно разговара.

Неколико сати касније, на спрату изнад, појављује се као потпуно други човек.

На великој сцени његовог матичног Југословенског драмског позоришта је Врат од стакла редитеља Јагоша Марковића.

Комад се игра већ седам година, али ванвременски осликава однос појединца и државе, човека и система и борбу са историјом - као да је писан за Србију бурне 2025.

Сека Сабљић је бака правница, учесница студентских демонстрација у Југославији 1968, Весна Тривалић и Анита Манчић, њене ћерке које су протестовале 1990-их, а унука је представница данашњих генерација. И сви кроз прозор прате протесте.

Мићановић тумачи лик средовечног Љубе, некада ратног позивара, сада комуналног полицајца који од свега бежи у сан.

„Нема шта ко да те пита: да ли можеш, да ли ти се свиђа, шта о томе мислиш, шта ли знаш? Па шта и да мислиш? Шта и ако знаш?

„Да је морало, уручио бих позив и комшији и другу и кад је морало, уручио сам га и рођеном брату.

„Јесам, па шта?&qуот;, изговара Мићановић у монологу зајапуреног лица и рашчупане косе, док у сали влада тајац.

Аплауз

Уз стојеће овације, глумци су на крају подигли и индексе - као вид подршке студентима.

Студенти у Србији месецима блокирају факултете и протестују захтевајући да се утврди кривична одговорност за новосадску трагедију када је животе изгубило 16 људи, а једна тешко повређена.

Глумци су одмах подржали студентске захтеве и средином фебруара многа позоришта су седам дана била под кључем.

Солидарност међу колегама га није изненадила јер, како поносно каже, зна којој бранши деценијама припада.

„Пробудили су нас, полили хладном водом и растрезнили, опчинили памећу, позитивном енергијом и маштом&qуот;, говори са великом надом у гласу.

• Глумац Борис Исаковић: Кључ помирења на Балкану је код ратних ветерана
• Бранка Катић за ББЦ: Какви смо људи ако нас толика мука и недаћа оставља равнодушнима
• Небојша Глоговац: Смрт „глумачке локомотиве&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.27.2025)