Sarač i potkivač Stojan Šijački iz Vranjeva čuva zanat od zaborava "Čim sam ojačao i mogao da baratam alatom počeo sam da popravljam konjsku opremu" od opčinjenosti konjima do porodične tradicije
Dnevnik pre 15 dana
Strast, koja kad uhvati – ne pušta. Tipičan primer je i Stojan Šijački (49) iz Vranjeva, znamenitog i istorijskog dela Novog Bečeja, koji čuva jedan od starih zanata od zaborava.
Iako rođen u vreme kada su traktori i druge mašine s mnogo desetina konjskih snaga gotovo potpuno preuzeli paorske poslove, imao je sreću da je otac Nikola nasledio ljubav od svog oca i preneo je na njega pa se još u detinjstvu najradije igrao u punoj štali. „Ma, otkad znam za sebe bio sam opčinjen konjima. To je kao zaraza, pa su se i moja dva sina, takođe, inficirala i nastavljamo porodičnu tradiciju“, objašnjava Šijački. “I sad držimo dve kobile, Avalu i Lastu,
