“Tata – bomba!… Dvadeset šest godina kasnije”

Nakon neprospavane noći u kojoj se zbilo jedno od najezivih bombardovanja centra Prištine, tokom Nato agresije na našu otadžbinu, praćenog celonoćnim detonacijama i trzajima Lazara, dok je bezuspešno pokušavao da zaspe kraj nas, toga jutra bilo je dovoljno da promaja zalupi vrata dnevne sobe u stanu i prouzrokuje dečiji strah i roditeljsku brigu dovoljnu za čitav život. Čini mi se da će me taj krik, nevini izraz straha i bespomoćnosti, kakav samo u očima i na licu