Životna priča književnice ljubice arsić: Pišem jer verujem u snagu reči, u njihovu sposobnost da uzmu pod svoje onda kad se sve čini izgubljeno
Kurir pre 19 dana
Ako čovek, po nekim tajanstvenim zakonima, mora da se rodi baš tu gde se i rodio, onda su moj Beograd i jedno dvorište na Crvenom krstu mesta koja su nastavila da oblikuju ono što je sigurno u meni već čučalo i čekalo da poraste.
Volela bih da napišem knjigu o Beogradu, tom rmpaliji koga su istorijske kabadahije bombardovale oko četrdeset osam puta, a urbanistički usrećitelji i dalje nastavljaju da ga ruše. Beograd se nekako opire, kao ne da se, stoji "postojano kano klisurina". Rodila sam se na Čuburi zato što je moja baka Ilinka, povređena neverstvom svog muža, a mog dete Vlastimira, sa dvema zadevojčenim ćerkama, mojom majkom Ljiljanom i tetkom Ružicom, furiozno pobegla s Topčidera,
