Sarlah, svake nedelje u 11 sati! Da sačuvamo prošlo kako bismo bili još ponosniji Piroćanci!

Ne mogu uvek, a hteo bih. Nedelja u 11 sati, Sarlah! To je dogovor. Često mi nezvani dođu u kičmu dole, kako beše četiri i pet, S ili L. Ma, nije važno. Sarlah sam zamenio laganom šetnjom Kejom i nekom utakmicom koja se igrala u to vreme. Misli su mi bile na Sarlahu, dok sam hodao Kejom. Trava počela da miriše na proleće, lipe stidljivo menjale boju, a vrane tamo kod Tehničke i Ekonomske škole uglas uporno nastojale da nadjačaju Nišavu. Okretao sam se i pogledavao