Ричард Чемберлен: Срцоломац који је био краљ мини-серија

Ричард Чемберлен, који је умро у 90. години, прославио се 1960-их као телевизијски срцоломац доктор Килдер.

Његова импозантна појава донела му је легије обожаватељки и загарантовала му сталне ангажмане у мноштву иначе неупечатљивих телевизијских филмова.

Али, у средњим годинама, његова каријера поново је доживела узлет.

Чемберлен је постао краљ ТВ серија 1980-их: играо је западњачког затвореника у Шогуну и католичког свештеника ког је на искушење ставила љубав у серији Птице умиру певајући.

Негирао је да је геј кад га је с том тврдњом суочио један француски часопис 1989. године и није говорио јавно о властитој хомосексуалности све док није напунио 70 година.

У интервјуима у којима је промовисао мемоаре из 2003. године, саветовао је друге главне глумце да сачувају сопствену сексуалност за себе.

„Још има много хомофобије у нашој култури&qуот;, рекао је он.

„Молим вас, не претварајте се да смо одједном предивно, блажено прихваћени.&qуот;

Џорџ Ричард Чемберлен рођен је 31. марта 1934. године, у Беверли Хилсу, у Калифорнији.

Умро је дан пре 91. рођендана.

Његов отац трговац имао је проблема с алкохолом, што је извршило огроман утицај на детињство младог Ричарда.

Самог себе је описао као „стидљиво, озбиљно, жалосно дете, болно мршаво, са дугуљастим, тужним лицем.&qуот;

Признао је да је био „најтеже дете за сарадњу у школи&qуот;, али је открио да воли атлетику и да је талентован за њу.

У колеџу Помона обузела га је страст за глумом - и улога у Оружјима и човеку Бернарда Шоа убедила га је да је пронашао позив за себе.

Студио Парамаунт се заинтересовао за њега.

Али је идеја о глумачкој каријери била стављена у запећак након што је регрутован, одслуживши 16 месеци у америчкој војсци, стигавши до чина наредника док је био размештен у Кореји.

По пуштању из војске, заређао је низ епизодних улога у телевизијским серијама, међу њима и кратко појављивање у популарном вестерну Мирис барута (Гунсмоке).

Није свако у Чемберлену препознао будућу звезду.

Био је довољно згодан: часописи по чланцима оног времена одушевљавали су се „његовим лицем финих аристократских црта, које подсећа на младог фирентинског племића - као да је испао право из Ренесансе.&qуот;

Али био је природно несигуран, што му је ишло на руку кад се пријавио на аудицију за доктора Џејмса Килдера, лекара стажисту који има проблема да овлада властитом професијом, у новој НБЦ-овој лекарској серији емитованој у ударном термину.

„Можда је то било неизбежно&qуот;, рекао је један пријатељ и ривал.

„Јер ко би други могао да изгледа толико антискептично као Дик?&qуот;.

Серија је у пет сезона емитована у скоро 200 епизода.

Донела је револуцију, повевши разговор о темама као што су наркоманска зависност која пре тога није била приказивана на америчкој телевизији.

Уследила је огромна реакција обожаватељки.

Чемберлен је добијао 12.000 писама недељно.

У Питсбургу се појавило 450.000 људи да га види на паради, а у Њујорку је замало изазвао нереде кад га је једно дете опазило и узвикнуло његово име.

Студио је извукао максимум из ове пажње, објављујући романе, стрипове и игре са Чемберленовим ликом.

Обожаватељке су чак писале писма тражећи од „доктора Килдера&qуот; да реши њихове различите здравствене проблеме.

А Чемберлен је имао и неочекивани хит сингл: Тхрее Старс Вилл Схине Тонигхт, где је љубавни текст додат на препознатљиву музичку уводну шпицу серије.

Освојио је Златни глобус за најбољег телевизијског глумца 1963. године.

Али три године касније, публика је почела да се осипа и НБЦ је отказао серију.

Сада међународна звезда, Чемберлен је имао проблема да остави Килдера за собом.

Надао се да ће се пробити на филму, али су 1966. године исецирали његов наступ у лакој романтичној комедији Јутро доноси радост.

Публика се, тврдили су они, смејала „на погрешним местима&qуот;.

И тако је он одлучио да игнорише Холивуд и зарађује за живот на позоришним даскама.

Имао је трновит почетак кад је музичка верзија Доручка код Тифанија - у којој је наступао са Мери Тајлер Мур - отказана после само четири извођења.

Ова поставка се и дан данас сматра једним од највећих фијаска на Бродвеју.

Али кад се преселио у Енглеску, добио је прилику да изнова изгради каријеру као „озбиљан глумац&qуот;.

Имао је 1967. године главне улоге у Портрету једне даме по Хенрију Џејмсу уз Кетрин Хепберн и у сатиричној комедији званој Луђакиња из Шалота.

А две године касније постао је први Американац који је глумио Хамлета у Бирмингемском репертоарском позоришту још од великог Џона Беримура 1925. године.

Овај пут су критике биле одличне и поновио је улогу измученог данског принца за телевизијску верзију на Холмарку.

Али Чемберлен је добио улогу Чајковског у помпезном биографском филму Кена Расела Љубитељи музике, у којем је глумио са Глендом Џексон.

Критичари су сахранили овај филм, у којем је велика ствар направљена од односа између композитора са потиснутим хомосексуалним склоностима и његове жене нимфоманке, мада је касније стекао неку врсту култног статуса.

Чемберлен је глумио лорда Бајрона уз Сару Мајлс у Скандалима једне леди и француског мачеваоца Арамиса у Три мускетара Ричарда Лестера.

Појавио се и, заједно са пола Холивуда, у Пакленом торњу, као корумпирани инжењер електротехнике чије штедња на материјалима доводи до спектакуларног уништења зграде високе 138 спратова.

Телевизијска серија Корени из 1977, смештена у доба америчког робовласништва, постала је изузетно гледана и била је номинована за скоро 40 награда Еми.

То је покренуло обнову интересовања за мини-серије, што је вратило Чемберлена на телевизију.

Победио је Роџера Мура и Алберта Финија у надметању за улогу Џона Блекторна, заробљеног енглеског поморца у Јапану 17. века, у Шогуну.

Серија је била емитована на НБЦ-ју пет вечери заредом 1980. године, а број гледалаца је достигао скоро 30 милиона.

Освојивши већ један Златни глобус, Чемберлен је потом покупио још један као отац Ралф де Брикасар у серији Птице умиру певајући, као свештеник растрзан између Бога и сексуалне жудње за женом у тумачењу Рејчел Ворд.

Серија је била још успешнија од Шогуна, освојивши 60 одсто свих телевизијских гледалаца и 16 номинација за награду Еми.

Чемберленова каријера почела да посустаје 1990-их.

Уследило је низ солидних, али не и изузетних, рола у телевизијским филмовима и бескрајна гостујућа појављивања у туђим ТВ серијама.

У њих је спадао и наставак Птице умиру певајући, назван Године које недостају, са Амандом Донахју која је заменила Рејчел Ворд.

Дуго након што је престао да игре главне улоге у љубавним причама, Чемберлен је 2003. објавио биографију Разбијена љубав, у којој је, први пут, открио да је геј.

Упркос тридесетогодишњој вези са глумцем и режисером Мартином Ребетом, са којим је једном глумио у филму Алан Квотермејн и изгубљени град, њих двојица су држали приватни живот приватним.

„Мислио сам да нешто веома, веома дубоко није у реду са мном&qуот;, рекао је он, „и желео сам то да сакријем.

„Сећам се да сам склопио пакт са самим собом да никада, али никада нећу открити ову тајну.&qуот;

Чемберлен и Ребет су се разишли 2010. године.

У познијим годинама Чемберлен је радо играо геј мушкарце, најистакнутије у серијама Очајне домаћице и Вил и Грејс.

Наставио је да наступа у позоришним мјузиклима, у шта је спадала и турнеја са поставкама Спемалота, Моја драга леди и Моје песме, моји снови.

Али никад није зажалио што је крио сопствену сексуалност да би заштитио каријеру.

„Био бих срећнија особа да сам изашао из ормара и био слободан&qуот;, рекао је он за шпански Паис 2024. године.

„Али имао сам друге мотиве који су ме такође усрећили. Био сам активни глумац и за мене је то било најважније.&qуот;

Остаће упамћен као краљ ТВ мини-серија: привлачни главни глумац у свему, од Доктора Килдера до Птице умиру певајући.

Упркос покушајима да се наметне као озбиљан позоришни глумац, у најбољем издању је био на малом екрану, забављајући милионе који су га гледали код куће на софи.

Јер, упркос томе што је увек било бољих глумаца од Ричарда Чемберлена, мало њих је могло да се мери са његовом способношћу да заокупи пажњу телевизијске публике.

• Глумац Драган Мићановић: 'Лековито је причати о проблемима, да би се исцелиле ране'
• Никад није лупус: Како смо заволели мрзовољног доктора Хауса
• Бора Тодоровић: Глумац „чија духовитост никада није спавала&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.31.2025)