Сарлах наш, друга, другачија прича. Пиротска, "чија би"?!

Настављамо. Претходна објава о брду у срцу града, прави је, лагани увод у разливена осећања мог друга из детинства. Млађи је од мене, али је увек, ма колико волео све те његове вршњаке из улице (Зорана, Мићу Кокија, Цврлу, Јоцу) он био другачији. Можда и због тога што је добро "играо лопту" и што је често био у екипи са нама старијима. Становали су у згради Банке. Отац Јован Стојановић био је директор Банке. Имао је нешто старију сестру Лилу, такође као и он