Академска заједница Србије и студенти у блокади захтевају од ЕК да одустане од пројекта Јадар

Академска заједница Србије и студенти у блокади предаће сутра захтеве делегацији Европске уније (ЕУ) у Београду да Европска комисија (ЕК) одустане од проглашења пројекта "Јадар" као стратешког пројекта за земље изван ЕУ.

Захтеве ће предати у 13.30, а окупљање ће бити у 12.15 на Студентском тргу, па су представници академске заједнице позвали грађане да им се придруже као подршка.

Професор Дмитар Лакушић је на конференцији у Медија центру навео да је у писму које ће предати делегацији ЕУ изражена забринутост академске заједнице у 10 тачака.

"Академска заједница је веома забринута због игнорисања научно и стручно утемељених упозорења о потенцијално штетним и неотклоњивим последицама које би пројекат 'Јадар' имао на природне вредности и животну средину и добро од општег интереса, као и због научно доказаних већ насталих штетних последица у виду контаминације вода и земљишта на локацијама на којима се већ скоро две деценије раде геолошка истраживања", казао је Лакушић.

Додао је да је академска заједница забринута и због одсуства озбиљне процене утицаја пројекта "Јадар" на здравље становништва, јер у досадашњој кључној стратешкој документацији нема ничега, изузев констатације да ће се пратити утицај на здравље људи, тек након што пројекат буде имплементиран.

Заједница је забринута, како је казао и због потпуне нетранспарентности пословања компаније Рио Тинто у Србији, укључујући забрану државним органима да јавности омогући приступ релевантној документацији у вези са развојем пројекта, затим због системског угрожавања имовинског права грађана експропријацијом приватне имовине у корист приватних интереса те компаније, као и због документованог кршења закона Србије од стране компаније у области заштите пољопривредног земљишта, управљања отпадом, рударства и геолошких истраживања, заштите животне средине и пореских прописа.

Седма тачка се односи на прилагођавање законске регулативе у области рударства и еколошких истраживања компаније Рио Тинто укључујући и неуставно доношење Закона о процени утицаја на животну средину и Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину.

"Академска заједница забринута је због поданичког односа државне администрације према компанији што резултира доношењем незаконитих управних аката који погодују компанији, а на уштрб народа и земље, затим због основане сумње у системску корупцију која прати развој пројекта и због индиција да су надлежни органи Србије дали директно одобрење компанији да поднесе пријаву пројекта Јадар на конкурсу за стратешке пројекте ЕУ, упркос чињеници да је убедљива већина грађана против тог пројекта", навео је Лакушић.

Оценио је да уколико би ЕК инсистирала на том пројекту и дала му стратешку подршку, да би тиме био нарушен кредибилитет ЕУ у великој мери и додао да академска заједница Србије захтева од ЕК да одбаци тај предлог.

Навео је да је на листи од 2.800 академаца који су потписали тај захтев (само за четири дана) велики број биолога, научника, инжењера, медицинара и експерата из права и економије.

Представници студената у блокади прочитали су студентско писмо које је, како су рекли, производ радионице коју је организовао пленум студената Технолошко-металуршког факултета у Београду у сарадњи са студентима Биолошког факултета и другим факултетима.

"Отварање рудника довело би до физичке девастације терена, а хемијско технолошки поступци задобијени од литијума карбоната из минерала јадарита створили би услове за бројне и различите хемијске акциденте. Планирано јаловиште представљало би перманентну опасност као извор различитих токсичних полутаната посебно у условима поплавнх вода", пише у писму студената у блокади.

Професорка Драгана Ђорђевић изјавила је да су поплаве у долини Јадра претходних дана показатељ да се на том месту не може безбедно отворити рудник, јер је бујица, како је рекла, ишчупала и однела цеви гасовода.

"Да ли неко мисли да се железница неће тако ишчупати, која би превозила дневно 1.100 тона концентроване сумпорне киселине или токсичне јаловине, које би се генерисале годишње у већој количини, него што је рудник Столице, чија се јаловина у 2014. излила и направила огромну штету. Рудник Столице је за 100 година произвео мање токсичне јаловине, него што би Рио Тинто производио у Јадру за годину дана", рекла је професорка.

Према њеним речима, усеви неће моћи да се гаје поред рудника у долини Јадра, ваздух ће бити загађен, јер ће рудничка прашина, која се буде ослобађала у току дробљења и млевења руде, бити оптерећена великим количинама бора, који је штетан и чак смртоносан за људе и животиње, а око рудне зоне би живело око 20.000 људи.

"Рудници литијума који се односе на вађење руде и екстракцију литијума су у Чешкој, Финској и Француској, али нигде у тим земљама се не планира отварање новог рудника. Ческа има стари рудник, Финска каменоломе, а Француска старо налазиште каолинита. Индустријске зоне које би се користиле за прераду су постојеће", објаснила је Ђорђевић.

Истакла је да је, када је реч о руднику литијума у долини Јадра, планирано да све буде на једном месту, као и да компанија Рио Тинто жели јефтину сировину у Србији и јефтину експлоатацију, јер је ниска рудна рента, а висока корупција.

"Ако погледате сајт Транспаренси можете видети да смо од 2017. значајно пали на листи корумпираних земаља, и 2022. смо, када је укинут пројекат 'Јадар', поново значајно пали, а економски експерти су нашли да је компанија у нематеријалне трошкове дневно издвајала више од 200.000 евра, можемо само мислити на шта", рекла је Ђорђевић.

Академик Слободан Вуксановић рекао је да експлоатација литијума у Јадру, као и експлоатација бакра у Бору "на овај начин, јер је Борска река мртва, и у њој нема ни бактерија" - није у интересу Србије, али ни ЕУ".

Он је рекао да се говори да је литијум нафта 21. века, али ако се погледа колико енергије треба да се литијум добије из тврдих стена, а колико из сланих вода у Аргентини и Чилеу, види се да је код сланих вода вишеструко мања потрошња енергије.

Експлоатација литијума из тврдих стена, према његовим речима, нема дугорочну перспективу јер је цена литијум-карбоната пала осам пута у односу на период од пре две и по године.

"Чули сте у медијима најаве како ће српска индустрија аутомобила и батерија да 'полети'. Из угла електротехнике то су Потемкинова села, као и Икарбус и сва друга економска и политичка обећања да ћемо заштити грађане Србије на Косову и Метохији од етничког чишћења и дефакто геноцида који се спроводи. То су празна обећања. Велике компаније одустају од електричних аутомобила и развијају их на водоник као погонско гориво, а литијумске батерије се у Кини замењују натријумским које имају фантастичне перформансе и могу да се напуне за пет минута", рекао је Вуксановић.

Упитао је да ли има наде да се у Крагујевцу производе електрични аутомобили и додао да су обећања била да ће се производити милион аутомобила годишње, али је произведено 116 и да сада Србија може да се нада да ће моћи да производи неке делове за француски Цитроен Ц3.

"ЕУ се интересује да од Србије направи сировинску базу, можда не због литијума, али јој је потребан антимон и кобалт који се набављају изван Европе, па је потребна ближа и сигурнија локација. У Србији су закони промењени и на листи супстанци које не смеју да буде у земљишту више нема бора, значи онај ко пише законе већ је припремио услове да страни инвеститор експлоатише борате и не добије санкције. Хиљадити део бора који би се нашао на депонији може да уништи 10.000 хектара земљишта", рекао је Вукасновић.

Навео је да је чисто рударство скупо и зато се минерали траже у другим земљама.

Професорка Љиљана Томовић рекла је да је за академску заједницу основна професионална, морална и друштвена обавеза да постави стратешке интересе народа у Србији.

"Када ЕУ поставља своје стратешке интересе онда и ми имамо право да поставимо интересе народа у Србији", рекла је Томовић.

Додала је да је у фебруару донето решење о условима за заштиту природе на подручју Јадра. Видело се, према њеним речима, да су "процедуре флагрантно прекршене и да је решење проблематично".

"Академска јавност је тада реаговала и 11. фебруара се обратила отвореним писмом јавности које је потписало 900 стручњака из различитих области од чега је 600 доктора наука и 140 научника из облати заштите природе и биодиверзитета. Тада је декан Биолошког факултета са неколико колега званично поднео захтев Министарству за заштиту животне средине за укидање решења Завода за заштиту природе, а исти захтев су имали и директор Института за биолошка истраживања и директори департмана за биологију и екологију природно-математичких факултета у Србији", рекла је Томовић.

Наставно-научна већа Биолошког факултета и Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу су, како је рекла, стала иза ових захтева, али Министарство још није обавестило шта се са њим дешава.

Према речима координатора Националног тима др Имреа Кризманића који је 2020. на подручју планираног рудника испитивао стање биодиверзитета на простору 30.000 хектара, обухваћеним Просторним планом посебне намене су стручњаци из пет научно-истраживачких установа у Србији, међу којима су Биолошки факултет, Институт за биолошка истраживања, Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић", Природњачки музеј у Београду и Природно-математички факултет у Нишу.

"У току је државом потпомогуто изигравање закона Србије, јер се Рио Тинту дозвољава да јединствени пројекат 'Јадар' о отварању рудника литијума код Лознице подели на три дела чиме се потпуно избегава кумулативно дејство негативних последица у случају отварања рудника", рекао је Кризманић.

Анализа је, како је навео, показала да је на том подручју регистровано 250 строго заштићених и заштићених станишта биљних и животињских врста. "Од тога је 60 одсто угрожено, само животињских врста преко 90 одсто и под заштитом је. На том простору је, тачно на месту планиране депоније пронађена и нова биљка што је огроман успех", рекао је Томовић.

Додао је да "чак и да не буде никаквог акцидента што је немогуће, уништавање природе ће достићи такве размере да ни предузетим мерама неће моћи да се врати у пређашње стање".

"Недопустиво је понашање руководилаца државних служби које су задужене за заштиту природе, а то су Министарство за заштиту животне средине и Завод за заштиту природе који на флагрантан начин, кршећи велики број закона директно омогућавају Рио Тинту незаконито добијање дозвола. Последњи пример је незаконито издавање решења о условима заштите природе Завода за заштиту природе, а на захтев Рио Тинта", рекао је Томовић.

Истакао је да "иако је већина начелника оделења у Заводу донела негативне закључке по питању могућности издавања услова в.д. директорка је самостално, незаконито преправила акта и издала документ који одговара Рио Тинту".

У том решењу о условима заштите природе, како је навео, драстично се смањује простор утицаја, а од 250 станишта предвиђено је да ће под штетним утицајем рудника бити 12 станишта и осам врста (шест птица и видра и дабар).

"Уместо да од Министарства тражи обим и садржај студије о утицају на животну средину Рио Тинто доноси нацрте студије и то три одједном чиме се даје лажна слика о умањеном утицају на природу. Поделили су ужасно опасан пројекат и тиме драстично смањили његов утицај на природу, да би добили услове који му одговарају. Због тога је поднет захтев 25. фебруара за поништење услова и враћање процеса у легалне токове", навео је Томовић.

Хидрогеолог Зоран Стевановић рекао је да су у подручју Јадра проблем хазарди који су последица утицаја геологије и човека.

"Чак и кише невеликог обима могу да изазову поплаве, 27. марта за 24 сата у Лозници је пало 28,8 милиметара кише, а у узводном делу Јадра код Крупња, где се генерише поплавни талас пало је 34 милиметра. У Валенсији је за осам сати пало 420 милиметара што је збрисало град. Све кише испод 50 милиметара дневно не изазивају поплавни талас, али се у Јадру дешавају поплаве јер је узводни слив изграђен од слабопропусних стена које не могу да апсорбују воду и зато су у том делу редовне поплаве у пролеће", рекао је Стевановић.

Истакао је да је посебан проблем "трансфер загађења" које може да се пренесе у низводни део, у Мачву, која је најбогатије извориште воде у Србији и због чега је рудник неприхватљив.

Други хазарди су како је рекао, земљотреси који могу да буду између седмог и осмог степена Меркалијве скале како је навела компанија Рио Тинто.

"Министарство за заштиту животне средине је издало решење о обиму и садржају студије утицаја на животну средину, а да само није уважило оно што су тражили други органи. Републичка дирекција за воду наложила је да се процени утицај рудника на животну средину и студија о утицају на водоизвориште Мачве, а то изостаје у решењу Министарства за заштиту животне средине", рекао је Стевановић.

(Бета, 31.03.2025)