Да ли је Америка жртва неправедне трговине, како тврди Трамп

Амерички председник Доналд Трамп најавио је читав дијапазон царина или такси на увоз за робу вредну милијарде долара која улази у Сједињене Америчке Државе.

Он жели да уведе „реципрочне царине&qуот; - таксе на увоз у САД одређене према сличним стопама као и царине које друге земље уводе за робу увезену из Америке.

Председник тврди да друге земље често имају веће царине на увоз из САД него обрнуто и верује да је Америка „третирана нефер од њених трговачких партнера, и пријатеља и непријатеља&qуот;.

ББЦ Тим за проверу информација је истражио да ли он има аргумената за то.

• Трамп прогласио трговински рат свету, Србија прошла најлошије на Балкану
• Шта су Трампове царине и како их је увео

Како земље одређују царине за увоз?

Прво, важно је разумети правила светске трговине.

Према условима чланства у Светској трговинској организацији (СТО), земљама је дозвољено да уводе царине на увоз.

Те царине могу да варирају у зависности од артикла који се увози.

Дакле, земља може, на пример, да уведе намете од 10 одсто на увоз пиринча и царину од 25 одсто на увоз аутомобила.

Али према правилима СТО, она не сме да дискриминише земље кад одређује царине које наплаћује за конкретну увезену робу.

Египту, на пример, не би било дозвољено да уведе царину од 2 одсто на пшеницу која стиже из Русије, али зато царину од 50 одсто на пшеницу из Украјине.

Ово је у међународној трговини познато као принцип Најповлашћеније нације (НПН): свако мора да буде подложан истој царини у земљи у којој се она уводи.

Изузетак је кад две земље потпишу споразум о слободној трговини међу собом а који покрива већину њихове трговине.

Према тим условима, оне могу да не наплате царину на робу која саобраћа између њих, али да задрже наплаћивање царине на робу која долази из свих других делова света.

Које царине земље тренутно имају?

Иако већина земаља има дијапазон царинских стопа које покривају увоз различите робе, оне такође пријављују просечне спољне царинске стопе Светској трговинској организацији, која одражава укупну просечну стопу царина те земље примењених на све увозе.

САД су 2023. године имале просечну спољну царинску стопу од 3,3 одсто.

То је било незнатно ниже од британске просечне царинске стопе од 3,8 одсто.

То је такође било ниже од просечне царинске стопе Европске уније од 5 одсто и кинеске просечне царинске стопе од 7,5 одсто.

Америчка просечна царинска стопа била је значајно нижа од просечне царинске стопе неких од других њених трговинских партнера.

На пример, просечна царинска стопа Индије била је 17 одсто, док је у Јужној Кореји била 13,4 одсто.

Просечна америчка царинска стопа била је нижа од мексичке (6,8 одсто) и канадске (3,8 одсто), мада трговински споразуми између САД и ових земаља значе да амерички извози у њих нису подложни царинама.

Исто важи за Јужну Кореју, са којом САД имају споразум о слободној трговини.

Али, генерално гледано, сасвим је легитимно да Трамп истиче како неке земље имају веће просечне царинске стопе на увоз од америчких.

А те царине дижу цену многих америчких извоза у те земље, што би се могло рећи да је неповољно за америчке извознике у поређењу са извозницима у тим земљама који продају робу у САД.

Међутим, да ли се то своди на нефер трговину која шкоди Америци није баш тако јасно одређено.

Већина економиста процењује да трошкове царина на увоз на крају сносе домаћинства у земљи која их уводи зато што оне често значе да увезена роба тако постаје скупља.

То би могло да значи да земље са већим просечним спољним царинским стопама од САД кажњавају властите потрошаче уместо Американце.

Како би реципрочне царине функционисале?

Десетог фебруара, Трамп је сугерисао да би то могло да значи да ће Америка увести потпуно исте просечне спољне царинске стопе на увоз из сваке појединачне земље као што намећу те исте земље.

Он је новинарима рекао: „Ако они буду то наплаћивали нама, ми ћемо то исто наплаћивати њима. Ако су они на 25 одсто, ми ћемо бити на 25 одсто. Ако су они на 10 одсто, ми ћемо бити на 10 одсто.&qуот;

То би највероватније прекршило правило о НПН у СТО, које од земље захтева да уведе исте царине на одређену робу свим земљама, невезано за то одакле она долази.

Кад би САД увеле, на пример, царину од 9,4 одсто на сву робу која долази из Вијетнама, али 3,8 одсто на сву робу која долази из Велике Британије (исто као што је њена властита просечна спољна царинска стопа), то би онда значило кршење тог правила.

Кад би Америка могла да докаже да дотична земља и сама већ на неки начин крши правила организације, онда би она могла да тврди да су конкретне царине уведене из одмазде против те земље оправдане према правилима СТО.

Али просто увођење реципрочних царина као генерални принцип би врло вероватно представљало кршење тог правила.

Шта је са реципрочним царинама на појединачну робу?

Друга могућност је да Трамп покуша да не следи просечне националне царинске стопе, већ царинске стопе на појединачне производе које уводе различите земље.

На пример, ЕУ намеће царину од 10 одсто на све аутомобиле увезене из земаља изван тог блока, у шта спада и Америка.

Али Америка намеће царину од свега 2,5 одсто на увезене аутомобиле, па и оне из ЕУ.

САД би могле да се одлуче да уведу царину од 10 одсто на аутомобиле из ЕУ како би игра била изједначена.

Међутим, кад би Америка покушала да изједначи царине за сваки тип увоза са сваком засебном земљом, то би била једна дуга и сложена егзибиција, имајући у виду огроман дијапазон роба обухваћених светском трговином и специфични режим царина којим се руководи 166 земаља чланица СТО.

Трампов званични допис у ком је дефинисана ова политика каже да би циљ реципрочних тарифа администрације такође могао да буде потирање такозваних „нецаринских баријера&qуот; за трговину као што су регулатива других земаља, домаће субвенције, вредност валуте и порез на додату вредност (ВАТ).

Америка не наплаћује ПДВ на робу, али већина других земаља то чини, па тако и Велика Британија.

То би могло да учини ову вежбу одређивања висине царина још сложенијом.

Иако се економисти слажу да домаћа регулатива и субвенције могу да представљају важне нецаринске баријере за трговину, они инсистирају да ПДВ не спада у ту категорију зато што је то намет на сву робу која се продаје локално и стога не доводи ни до какве релативне неправде у трошковима за увоз из САД.

СТО не наводи ПДВ као баријеру трговини.

Могу ли америчке царине да се спусте?

Да је Трамп стварно озбиљан у томе да жели прецизно да се изједначи са појединачним царинама других земаља, то би такође, у теорији, могло да захтева од САД да спусти неке царине, а не да их подиже.

САД имају веће царине на одређене пољопривредне производе од неких од њених трговачких партнера.

На пример, Америка тренутно намеће ефективне царине од више од 10 одсто на многе увозе млека.

Али Нови Зеланд, велики светски произвођач млека, има царине од 0 одсто на властити увоз млечних производа.

Америчке царине на млеко замишљене су као заштита америчких произвођача млечних производа, међу њима многих у колебљивој држави Висконсин, а спуштање царина за извознике млека са Новог Зеланда највероватније би наишло на политички отпор политичара из те државе.

Исто тако, истински амерички режим реципрочних царина заснован на појединачној роби представљао би изазов за америчку аутомобилску индустрију.

Америка намеће царине од 25 одсто на увезене камионе, међу њима и оне из ЕУ.

Али царине ЕУ на увезене камионе, међу њима и оне из САД, износе само 10 одсто.

Дакле, америчка реципрочна царина за ЕУ на увезене камионе би, у теорији, значила да САД мора да смање властите царине овде.

И док би реципрочна царина на аутомобиле из ЕУ можда била поздрављена од америчких произвођача аутомобила, реципрочна тарифа за камионе из ЕУ вероватно и не би била.

Међутим, Трамп је у четвртак јасно ставио до знања да ће неке од његових планираних царина као што су оне за железо и алуминијум бити „изнад очекиваних&qуот; реципрочних, сугеришући да истинска реципрочности трговине није, заправо, његов главни циљ.

• Трампове царине могући пут ка економској нестабилности и негативној реакцији бирача
• Трамп увео царине Канади, Мексику и Кини, Пекинг и Отава уводе контрамере

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.03.2025)