Звездина осма у низу, Партизанова нова без трофеја и други важни детаљи фудбалске сезоне Суперлиге Србије

Крај је тек регуларног дела такмичења, сваки од 16 тимова Суперлиге Србије одиграће још по седам утакмица, али најважнији део трке већ је завршен.

Победом против ОФК Београда 3:1, фудбалери Црвене звезде дошли су до осме титуле у низу, уз шансу да обезбеде и пету узастопну „дуплу круну&qуот; (и првенство и национални куп).

У исто време, на другој страни Топчидерског брда, Партизан преживљава још једну тешку сезону, без трофеја, осрамоћен у Европи и са великим минусом у каси, али са новом управом.

Велики дуг годинама мучи и ОФК Београд, великана из доба социјалистичке Југославије, а који је сада - у првој сезони у Суперлиги после готово деценије - на добром путу да буде на позицији која води у Европу.

Могао би да им се придружи и Раднички из Крагујевца, који је одличан целе сезоне, за разлику од његовог нишког имењака, док би само чудо могло да спасе Јединство са Уба од повратка у нижи ранг.

И све то се дешава усред дебата о најављеном смањењу броја Суперлигаша на 12, што је у једном тренутку извесно, али се ситуација помало и компликује.

Идемо редом.

• Застава Косова на Конгресу УЕФА у Београду, извињење Фудбалског савеза Србије
• Новине у српском фудбалу: Играчи могу да туже клуб ако им касне две плате
• „Фудбалски клуб Куртановићи&qуот;: Како је балканска фамилија постала хит немачког фудбала

Наставак Звездине доминације

Бројке указују на доминацију црвено-белих последњих година у првенству Србије:

• Последњи пораз: 20. децембра 2023. од Партизана - 2:1
• Од тада само четири ремија: Два пута Партизан (2:2 - март 2024, 3:3 - фебруар 2025), једном Војводина (0:0 - април 2024) и Младост из Лучана (2:2 - јул 2024)
• Последњи пораз на стадиону „Рајко Митић&qуот;: Април 2017. од Партизана - 1:3
• Ако не гледамо „вечите дербије&qуот;, морамо до пролећа 2016. и два пораза у десет дана: Прво од Чукаричког 1:2, затим од Војводине 1:3

Имајући то у виду, осма у низу, а укупно 36. титула, не представља изненађење.

Из низа победа за победом, остаће упамћено 4:0 над Партизаном на његовом стадиону, да је Александар Катаи забележио 300. утакмицу у црвено-белом, као и појављивање 17-годишњег Андрије Максимовића, који би могао да постане најскупљи Звездин фудбалер у историји.

Генерални директор црвено-белих Звездан Терзић, који је пред почетак сезоне обележио деценију на челу најтрофејнијег српског клуба, често изјављује да је Звезда превазишла оквире домаће лиге.

Уз много похвала на сопствени рачун, попут речи да „само аждаја може да води Звезду&qуот;.

Жели, како каже, да „у аманет остави нови стадион&qуот;, о ком се већ неко време спекулише.

Као нове циљеве истакао је још четири титуле у четири године, чиме би се црвено-бели попели до коте 40 и четврте звездице изнад грба - свака представља десет титула - годишње приходе између 70 и 100 милиона евра и редовно учешће у групним фазама Лиге шампиона и Лиге Европе.

Последњи циљ, који је некада деловало прилично далеко, већ неко време је реалност - звездаши ће сезону памтити и по другом узастопном учешћу у Лиги шампиона.

Најављивали су из управе напад на европско пролеће, довели неколико скупоцених појачања - најскупљи тим у клупској историји - али остали далеко од циља: Шест пораза и две победе донели су 29. место од 36 екипа новог формата такмичења.

Ипак, Терзић је на крају истицао задовољство, рекавши да је Звезда показала напредак и да јој је место у Лиги шампиона.

Три последња меча Звезде у Лиги шампиона

• Звезда се победом опростила од Лиге шампиона, без баража остао и Динамо
• Крај снова о баражу Лиге шампиона: Звезда поражена од ПСВ-а
• Звезда испустила вредан бод: Милан пред крај дошао до 2:1

Напредовали су црвено-бели и по питању инфраструктуре - отворени су нови тренажни центар за омладинску школу и „медико блок&qуот;, али су клупске финансије и даље непознаница.

Тачан износ дуга, који је не тако давно био толики да је претио не само функционисању, већ и опстанку клуба, и даље није познат.

Последња информација којом је Терзић изашао у јавност јесте да је дуг као „трећина годишњег буџета&qуот;, уз честе тврдње о финансијској стабилности због високих прихода.

Ипак, једна од вести која је 2024. привукла пажњу јесте и да је фирма његовог сина Костадина Терзића позајмила клубу 2,5 милиона евра.

„Наравно да фирма Костадина Терзића нема 2,5 милиона евра, него сам замолио једног од мојих дугогодишњих пријатеља, који је један од најбогатијих Срба, да позајми новац фирми мог сина, потребан да очистимо порез према држави и који ће бити враћан без камате.

„Рекао ми је да неће да се експонира&qуот;, рекао је касније Терзић.

• Пет ствари које треба да знате о Звездиној галаксији - Маракани
• Шта спаја Црвену звезду и Манчестер, мада не Сити
• Звездашки буквар - пет ствари о походу на кров Европе и света које навијачи Звезде морају да знају у пола ноћи

Терзић и црвени средњи прст

Буру је нешто касније изазвала и фотографија на његовом Воцапу (ВхатсАпп) профилу - црвени средњи прст, којим су махом представници владајуће Српске напредне странке (СНС), одговарали на црвену шаку, симбол протеста после пада надстрешнице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи.

Претходно је изјављивао да је Звезда „аполитичан клуб, ни позиција, ни опозиција&qуот;, али и да је председник Србије Александар Вучић његов „друг, пријатељ, брат и кум&qуот;.

Вучић, познат као навијач црвено-белих, неколико пута је ове сезоне виђен на Маракани.

Партизаново срамоћење у Европи, тренерска 'врућа столица' и нова управа

Почело је катастрофално и завршило се лоше.

Црно-бели су лета 2025. европски поход почели у квалификацијама за Лигу шампиона, када су убедљиво поражени од Динама из Кијева - скор двомеча био је 2:9.

Затим су у борби за Лигу Европе, друго европско такмичење по снази, испали од швајцарског Лугана, али добили и нову прилику у Лиги конференција.

Трећа, овог пута, није била срећа - испали су и од белгијског Гента.

Партизан је исписао неславну страницу историје европског фудбала - постао је први клуб који је у само месец дана дана три пута елиминисан из континенталних такмичења.

Укупан скор у шест европских утакмица био је - 4 (дата гола):14 (примљених голова).

Тешка ситуација на терену, још тежа у клупској каси, где је велики дуг доводио до гашења струје на стадиону, а низ бивших играча претио тужбама због неисплаћених зарада, уз заостатак од 17 бодова на полусезони за Звездом, указивао је на неопходне промене.

Притом, црно-бели су последњу титулу освојили 2017, а последњи трофеј 2019. године, савладавши Звезду 1:0 у финалу купа - прилично давно ако се гледа клупски реноме.

И промене су дошле.

Клуб је у октобру 2024. добио нову управу, на челу са дугогодишњим државним функционером Расимом Љајићем и клупским легендама Предрагом Мијатовићем и Данком Лазовићем.

• Може ли Мијатовић да преокрене тешку ситуацију у Партизану
• Бивши голман Партизана Радиша Илић пронађен мртав: 'Био је људина и даса'
• Андрија Делибашић: Одлазак Партизановог голгетера

Стање у клубу Мијатовић је тада упоредио са бродом који „нема ни мотор, ни једра, али мора да се весла&qуот;.

Истовремено, брод на дно вуче камен од 60 милиона евра разних дуговања.

„Да је неко хтео намерно оволико да сроза Партизан, не би му пошло за руком, негде би промашио&qуот;, изјавио је Мијатовић крајем фебруара за Моцарт спорт.

На челу црно-белог великана годинама су били Милорад Вучелић, некада блиски сарадник бившег преседника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића, и генерални директор Милош Вазура.

Навијачи Партизана дуго су тражили одлазак Вучелића и Вазуре, односно целе управе, због чега су бојкотовали утакмице, па и они које називају 'најватренијим' или 'организованим' присталицама.

Када је та управа отишла, на првом наредном мечу, против градског ривала Чукаричког (3:1), 'стадион ЈНА', како многи и даље називају дом црно-белих, био је испуњен готово до последњег места.

Иако је еуфорија била велика, Мијатовић је од првог дана понављао исто - да нема чаробни штапић и да их у „подизању Партизана из пепела&qуот; чека веома тежак посао.

Ипак, говори да је „апсолутно сигуран да ће вратити Партизан на место које му припада&qуот;.

• Партизан - ЦСКА: Ватрометом обележен 'братски дуел'
• Марко Валок: Забављач у копачкама и страствени пецарош
• „Најважнија утакмица у историји клуба&qуот;: Како се у АЕК-у сећају меча против Партизана током бомбардовања

Нова управа кренула је у потпуно реструктурирање клуба, који су многи морали да напусте, пре свега како би трошкови били смањени.

Почетком 2025. на клупу је уместо Сава Милошевића сео Срђан Благојевић, у то време чак и многим љубитељима фудбала, не много познато име.

Била је то последња промена тренера у низу у овој сезони - почео је Александар Станојевић, преузео Саво Милошевић, потом су двојица били привремени шефови стручног штаба (Бранко Вукашиновић и Марко Јовановић), да би у јануару дошао Благојевић.

Љајић је у фебруару истакао да је дуг смањен на око 48 милиона евра.

Нова криза уследила је у марту.

Партизану је брзо потребно шест милиона евра како би регулисао најпроблематичнија дуговања, прошао УЕФА монторинг и обезбедио лиценцу за учешће у европским такмичењима за наредну сезону, писали су медији.

„Није било једноставно, али успели смо&qуот;, навео је Љајић крајем месеца.

Дакле, једну од најтежих сезона у клупској историји, по свему судећи, партизановци ће памтити управо по томе што је клуб, како-тако, наставио да функционише.

Суморну слику, уз европски дебакл, додатно су потамнили никад убедљивији пораз у „вечитом дербију&qуот; од 0:4 на домаћем терену и испадање из купа од ТСЦ-а на пенале.

Ипак, делује да је Благојевић временом добио поверење великог дела навијача, посебно после ремија 3:3 против Звезде на Маракани.

Управа црно-белих је тај меч гледала из ложе стадиона „Рајко Митић&qуот;, где је свечано дочекана, уз загрљај Мијатовића и Терзића.

Некадашњи првак Европе са Реал Мадридом више пута је истицао да, иако му је циљ да превазиђе вечитог ривала, жели боље односе два клуба, тако да је присуствовао и прослави 80 година ФК Црвена звезда, што је потез који се не памти.

На крају, навијачи ће сезону памтити и по пријатељском сусрету са руским ЦСКА, чији навијачи имају братски однос са Гробарима, али и једном инциденту.

Пред меч рукометне секције црно-белих и грчког АЕК-а, полиција је на уласку у халу оборила на под Александра Јовановића, голмана и капитена фудбалера Партизана, иначе повременог репрезентативца Србије.

И Јовановић и представници управе оптужили су полицију за прекомерну силу, тражећи истрагу.

Промена система такмичења

Средином марта наслови у многим медијима у Србији били су пуни прилично тешких речи.

Једни су писали о „детонацији&qуот;, други о „великој одлуци за српски фудбал&qуот;, а трећи „коренитим променама&qуот;.

Суперлига Србије би од сезоне 2026/27. требало да има 12 учесника, одлучено је на састанку представника клубова прве и друге лиге са Бранком Радујком, генералним секретаром Фудбалског савеза Србије (ФСС).

Логика је била да ће то у највишем рангу довести до концентрације квалитета, неизвеснијих утакмица, па и бољег суђења, чему се нико није противио.

Барем на почетку.

Из Црвене звезде су почетком априла предложили су смањење на 14, уместо 12 тимова, иако је Терзић у раније говорио о потенцијално још екстремнијим резовима.

„Слаба лига нам је проблем&qуот;, изјавио је крајем 2024. године.

„Сигурно треба смањити на 10 до 12 клубова, за добробит српског фудбала&qуот;.

У међувремену су се против смањења на 12 тимова огласили из лучанске Младости (остали су за 16 суперлигаша), као и из управе Новог Пазара („превише радикално 12, природније 14&qуот;).

Повратак ОФК Београда

Једна од омиљених песама навијача ОФК Београда гласи: „'53, '55, '62, '66 - хоћемо поново, хоћемо јако, јер ми смо офковци, то није свако&qуот;.

На тај начин призивају трофеје купа СФРЈ, неке од највећих у клупској историји.

„Романтичари&qуот; до новог трофеја неће доћи ове сезоне, али би лако могли да обезбеде пласман у Европу, где су, не тако давно, играли против Галатасараја и Атлетико Мадрида.

Уместо сусрета са великанима, ОФК је годинама таворио по нижим лигама због финансијских проблема, који су - данас готово потпуно руинирани - стадион на Карабурми остављали без струје, а клуб готово пред гашењем.

Међутим, ситуација се значајно променила 2022. године, када на његово чело стају Андреј Мркела, Костадин и Балша Терзић, као и Стефан Бабовић.

Бабовић је бивши фудбалер Партизана и син бизнисмена Милије Бабовића, који је годинама имао улогу у ОФК Београду, Мркела бивши фудбалер и син спортског директора Звезде Митра Мркеле, а Терзићи синови првог оперативца црвено-белих Звездана Терзића.

„Рођени су на том стадиону, ту су проходали&qуот;, рекао је о Костадину и Балши њихов отац, некадашњи функционер „Романтичара&qуот;, којем се због периода у ОФК судило због сумње да је незаконито присвајао новац од трансфера фудбалера.

Део оптужби је после дугог судског процеса застарео, а за део је ослобођен.

Под новим руководством, уследио је брз успон ОФК Београда - 2023. улазе у другу лигу, потом у прву и сада су на прагу Европе.

Међутим, питање је да ли ће у њој моћи уопште да играју због дугова.

У актуелној сезони плаво-бели су у тиму имали неколико бивших фудбалера Звезде, на позајмици или откупљених: Николу Кнежевића, Едмунда Ада, Адема Авдића, Андреја Вукићевића, Лазара Јовановића, Александра Кахвића, Николу Митуљикића, Марка Гобељића, а претходно је ту био и Ебенизер Анан, сада првотимац црвено-белих.

Ту су и Саша Марковић и Стефан Шћеповић, некадашњи фудбалери Партизана.

Гобељић је 174. вечити дерби пратио са северне трибине стадиона ЈНА, међу најватренијим навијачима црвено-белих, због чега је упутио извињење.

• Колико је важна функција председника Фудбалског савеза Србије
• Убиство Бранка Булатовића: Нерешен случај који је потресао српски фудбал
• Све о путу Србије до Мундијала 2026: Ко су противници и колико ће бити тешко

Смене тренера

Тренд смене суперлигашких тренера као на траци настављен је и ове сезоне.

Заправо, прилично је тешко побројати ко је све када и где добио отказ.

Зато идемо обрнутим системом - тренери који су опстали од почетка до краја сезоне су Владан Милојевић (Црвена звезда), Феђа Дудић (Раднички Крагујевац) и Симо Крунић (ОФК Београд).

Неки су променили и по четворицу, попут Партизана и убског Јединства, а нису ретки ни случајеви са три тренера - Текстилац, Младост, Војводина, Нови Пазар, Спартак.

До краја првенства можда још неко заврши мандат, никад се не зна.

Није још све готово - куп

Ипак, није још све готово.

Партизан ће извесно бити други у првенству, али борба за места која воде у европска такмичења и даље траје.

Главни такмаци: ОФК Београд и Раднички Крагујевац, а шансу вребају још Младост из Лучана, Војводина, Нови Пазар и ТСЦ из Бачке Паланке који су се пласирали у плеј-ин.

Остало је још седам утакмица, а разлика између шест клубова је тек неколико бодова, тако да би до краја могло да буде свега и свачега.

И ту је врло битан куп, где су у полуфиналу Звезда, Напредак, Војводина и ТСЦ - жреб је 15. априла.

Навијачи црно-белих ће ту морати да раде оно што никада нису - навијају за Звезду.

Уколико црвено-бели дођу до новог трофеја, то ће Партизан послати у квалификације за Лигу Европе, а не у Лигу конференција.

На другој страни табеле, у борби за опстанак и плеј-ауту, такође је прилично драматично.

У најгорем положају, са 13 бодова мање од првог ривала, јесте Јединство са Уба, дебитант у Суперлиги Србије, којем ће бити потребно чудо како би опстао.

У плеј-ауту ће играти и Текстилац из Оџака, Раднички Ниш, Спартак Суботица, Напредак, ИМТ, Железничар из Панчева и Чукарички.

Али ако лига буде скраћена...

• Како постати фудбалски агент
• Све контроверзе о Светском фудбалском првенству 2034. у Саудијској Арабији
• Препород мађарског фудбала и улога Орбана у томе

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.08.2025)