Бранко Ружић за ББЦ: О протестима 1996. и данас, 'тројанском коњу' и 'несташном детету' СПС-а

Са велике фотографије изнад стола у канцеларији Бранка Ружића, потпредседника Социјалистичке партије Србије (СПС), смеши се председник странке Ивица Дачић, док са рама виси кончић са дрвеним крстом.

„Ово сам донео са Хиландара&qуот;, каже ми Ружић, пред којим стоји слика патријарха Павла.

На оближњој наткасни је звезда, симбол југословенског социјализма, на зиду изнад икона Светог Ђорђа, а са суседног виси фотографија Фадиља Вокрија, бившег фудбалера Партизана пореклом са Косова.

Попут ентеријера његове канцеларије, и Ружић је временом постао спој наизглед неспојивог у српској политици.

У младости је чувао поредак, а са 50 година важи за бунтовника, све време носећи страначки дрес социјалиста и понекад, црно-бели Партизана.

После пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра, када је погинуло 16 људи, покренут је низ протеста и блокада које углавном предводе студенти.

Ружић је једини високи функционер владајућих странака који је изразио разумевање за њих.

Био је и на улицама Београда 15. марта, када је организован највећи студентски протест, иако каже да је „шетао&qуот;, а не учествовао у демонстрацијама.

„Студенти говоре да је потребно борити се против корупције. Нека изађе било ко из владајуће коалиције или опозиције и каже да је против борбе против корупције.

„Је л' има неког ко би то рекао? Нема&qуот;, сматра политичар са тродеценијским страначким и вишегодишњим министарским стажом.

Студенте види као „будућност ове земље&qуот;.

„Важно је да о њима не говоримо кроз призму стране агентуре, издаје или обојене револуције&qуот;, противи се Ружић оптужбама које су на рачун студената износили највиши државни функционери, попут председника Александра Вучића и премијера у оставци Милоша Вучевића.

Али такве ставове осудили су коалициони партнери из Српске напредне странке (СНС), који тврде да је Ружићу актуелна „власт била најбоља на свету док је био министар, а постала најгора чим је остао без фотеље&qуот;.

Разговарао сам са Ружићем 1. априла, дан након што је гласао за наставак сарадње са Српском напредном странком, не одајући утисак политичара који осећа да му је позиција у партији пољуљана.

Али три дана касније, СПС је одлучио да га суспендује на шест месеци са свих партијских функција.

Део интервјуа у којем Бранко Ружић говори о студентима и протестима, сарадњи СПС-а и СНС-а и будућој влади погледајте на Јутјуб каналу ББЦ-ја на српском:

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=УЕ7АЦ5олвјЕ

Њему је „утврђена тежа повреда Статута СПС због учешћа на демонстрацијама и протесту против власти, чији је део и СПС, што је супротно одлукама и политици СПС&qуот;, наводи се у одлуци Статутарне комисије странке.

Ружић је истог дана казао да му одлука још није уручена, али да ће „поштовати суд партије и искористити право на жалбу, ако буде могуће&qуот;.

Претходно га је критиковала и Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете и почасна председница СПС-а, рекавши да ју је „разочарао&qуот; када је најавио да ће 15. марта шетати улицама у Београда.

Од његових ставова се тада оградио и Ивица Дачић, нагласивши да је председништво партије једногласно гласало за наставак коалиционе сарадње са СНС.

Иако Ружић тврди да „није тројански коњ или пробни балон СПС-а&qуот;, неки опозициони политичари, попут Срђана Миливојевића, председника Демократске странке, у његовом деловању види страначку стратегију, а не потезе на сопствену руку.

„СПС има невероватан инстинкт за самоодржањем, који код Ружића изражен још мало више.

„Схвата да режим иде у суноврат и колика је цена тог суноврата, који су после 2000. једва преживели&qуот;, каже Миливојевић за ББЦ на српском.

Партијски колега Дејан Бацковић не замера Ружићу што иступа „апсолутно&qуот; другачије од других у СПС-у.

Али сматра да је „о намерама везаним за протесте прво требало да расправи на органима странке&qуот;.

„Нисам сигуран да је то пут како у партији треба да се функционише&qуот;, каже члан председништва социјалиста и бивши директор те партије за ББЦ на српском.

• Која ли је тајна политичке дуговечности социјалиста
• Студенти изнели пети захтев, траже и радикализацију протеста у Србији
• Може ли експертска влада решити кризу у Србији

О студентским данима и протестима из 1996.

За дете југословенског дипломате, попут Ружића, који је делом одрастао у Аустралији, било је скоро очекивано да студира међународне односе на Факултету политичких наука (ФПН).

Студије започиње током 1990-их, у време власти социјалиста, док се Југославија распада у крвавом рату, а међународне санкције додатно осиромашују становништво.

Када су у зиму 1996. и 1997. године студенти такође били на улицама, тада због крађе локалних избора, Ружић их није подржао.

Већ је имао чланску карту СПС-а и био студент продекан на ФПН.

„Одмах на првој години на факултету су нас научили да је политика занат и да се ми не школујемо да будемо политичари, него политиколози.

„Из те класе само је он одлучио да постане политичар и да се кандидује на изборима&qуот;, каже Наташа Драгојловић, Ружићева колегиница из класе, за ББЦ на српском.

Као члан владајуће партије Слободана Милошевића, Ружић није учествовао у демонстрацијама и залагао се за повратак настави.

„Он и још неки са нашег смера су се залагали за то, водиле су се озбиљне расправе у амфитеатру, па су у скриптарници само нашем смеру штампали црвеном бојом пријаве за испите, прозивајући нас да смо комунисти&qуот;, присећа се Драгојловић, некадашња директорка ЕУ Конвента у Србији.

„Упркос свему томе, заиста никада није покушавао да нас, учеснике демонстрација, одврати од наших ставова&qуот;, каже 50-годишња стручњакиња за европске интеграције.

Ружић истиче да је „његова улога&qуот; била да се тако постави, зато што је био студент продекан.

„Без обзира на политичке разлике, инсистирао сам да студенти имају право да изнесу став, али и да буде омогућено другим студентима да иду на вежбе и полажу испите.

„Било је оних који су такав став критиковали, сећам се и даље да је пред пуним амфитеатром захтевана моја смена&qуот;, каже.

• Дан када је Србија била на ивици грађанског рата
• Од 9. марта до блокада: Како је власт одговарала на студентске протесте

То што су били са других страна студентских блокада није утицало на лични однос Ружића са колегама и „свако је имао демократско право да заузме страну коју жели&qуот;, наглашава Драгојловић.

„Требало је да идемо 1996. године на Церак на рођендан код колегинице, а градског превоза није било и не знам како бих дошла.

„Он мене пита 'је л' идеш ти на 'те твоје' протесте?'. Одговарам 'наравно да идем' и он ме пита куда иде траса, кажем 'од Коларчеве улице прелазимо преко Славије, па даље'.

„Каже ми Бранко: 'ако планираш да идеш на тај рођендан, ја те чекам на Славији'. Ја сам тако изашла из колоне пред крај шетње и заједно смо отишли на рођендан&qуот;, препричава.

Погледајте видео: Како је изгледао контрамитинг власти 1996. године

О успону и паду

Ружићев улазак у СПС крајем 1995. године, у време потписивање Дејтонског споразума којим је окончан рат у бившој Југославији, „затекао&qуот; је већину колега из факултетске класе, каже Драгојловић.

„Он је био тај профил, сви смо могли да се закунемо да ће сигурно бити политичар - дете је дипломате, на ФПН дошао да би се наоружао знањем за испуњење те његове амбиције и због тога је озбиљно учио, био врло посвећен&qуот;, сећа се Драгојловић.

Од учлањивања, Ружићу је требало око четири године да постане лидер Младих социјалиста, а тек нешто више од пет да први пут седне у посланичку клупу Скупштине Србије.

Период његовог политичког стасавања у СР Југославији, заједници Србије и Црне Горе, истовремено је било „праскозорје великих друштвених промена у Србији&qуот;, каже он.

„Сматрао сам тада, као и данас, да су социјална правда, солидарност и друштвена одговорност темељи вредносног система&qуот;, објашњава разлоге због којих се придружио СПС-у.

„Тога се не одричете ни као 20-годишњак, ни као 50-годишњак&qуот;.

• „Променили смо власт, али нисмо систем&qуот;: Сећање на Пети октобар
• Дани кад је Србија стала - генерални штрајк као увод у 5. октобар
• Од 5. до 6. октобра - колико се Србија променила за 36 сати

Само неколико месеци после именовања Ружића за председника социјалистичке омладине, у Србији су организовани председнички избори 24. септембра 2000, на којима је Милошевић поражен од Војислава Коштунице, кандидата Демократске опозиције Србије (ДОС).

Време Ружићевог успона ка врху партије поклопило се са временом пада Милошевићевог режима.

Од више од 1,8 милиона гласова, колико је Милошевић освојио у септембру 2000, СПС је пао на нешто више од пола милиона четири месеца касније.

Биле су то „историјске околности&qуот;, сматра Ружић.

„Пали смо практично са 10. спрата на приземље.

„После парламентарних избора Милутин Мркоњић и Слободан Милошевић инсистирали су да будем народни посланик и тако сам добио први мандат у јануару 2001.&qуот;

Ружићеву каријеру је из првог реда пратио Дејан Бацковић, његов вршњак и колега са факултета, који се у СПС учланио „истог дана&qуот;.

Пењање Ружића на социјалистичкој лествици за њега није био изненађење, каже.

„Није тај успон био брз, јер је био већ пре 5. октобра председник Младих социјалиста, пре него што ће постати народни посланик 2001.

„Кад си први међу једнакима у омладини странке, то је нешто што се подразумева, природан пут&qуот;, наводи он.

Али, тешка времена за партију можда су додатно отворила простор Ружићу, додаје.

„После 5. октобра је то било и мало лакше, јер су се тада први редови партије мало испразнили и десетковали&qуот;, објашњава.

'Еволуција' и Слободан Милошевић

После пада са власти и великог губитка подршке, у првој деценији 21. века СПС су чекале промене.

Ружић је Слободана Милошевића 2000. године у интервјуу са норвешком новинарком Осне Сејерштад описао као „човека са визијом слободног света&qуот;.

„Невероватно је да га оптужују за ратне злочине&qуот; током рата у бившој Југославији, рекао је Ружић.

Интервју је објављен у књизи Леђима окренути свету: Портрети из Србије.

Наредне године пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу почиње суђење бившем српском и југословенском председнику за ратне злочине.

Упркос томе, Ружић Милошевића назива „политичким дивом&qуот; 2005.

Данас каже да је његов став „еволуирао&qуот;, што сматра „природним&qуот;.

„Интелигентни људи суочавање са прошлошћу схватају као процес који захтева храброст и мудрост&qуот;, додаје.

Милошевића сада назива „историјском личношћу, чије су одлуке обликовале судбину ове земље&qуот;.

„Од те личности данас ни партија, ни ја не бежимо, али мислим да није добро ни да живимо у митовима.

„Имам поштовање према лидеру, за кога сам био уверен да је био за политичку стабилност, али временом са политичком зрелошћу увиђате да је ту било и грешака и промашених прилика&qуот;, каже Ружић.

На питање у чему је грешио Милошевић и које је прилике пропустио, кратко додаје да га „не би етикетирао&qуот;.

„Уверен сам да је мислио најбоље како би одбранио националне и државне интересе&qуот;, додаје.

• Све што је обележило суђење Слободану Милошевићу и зашто је данас важно
• Слободан Милошевић: Мистерија мозга

'Нешташно чељаде' СПС-а

Одмицање партије од политике из 1990-их створило је наводно раздор измежу „реформиста&qуот; и „слобиста&qуот;, како су их назвали медији, сврставајући Ружића у групу која жели промене.

Међутим, Бацковић каже да није било истинске поделе у редовима социјалиста.

„Тај курс који су називали 'реформистима' је курс оних који су сада у СПС-у, скоро цела тадашња партија, док је на другој страни је било двадесетак људи, мањина која је кочила да странка иде правим путем&qуот;, каже Бацковић.

Социјалисти убрзо постају мањински партнер у Влади, а затим и праве коалицију са демократама 2008. - представљену као историјско помирење.

Од 35 година колико постоји СПС, али и вишестраначје у Србији, ова партија, наследница Савеза комуниста, у опозицији је провела само три.

Са првим посланичким мандатом Ружића упознаје и Срђан Миливојевић, члан Демократске странке од 2004, раније активиста студентске и политичке организације Отпор учествовао у рушењу Милошевића.

„Ружић је тада покушавао да пронађе неки нови правац политичког деловања и трансформације СПС-а у колико-толико нормалну партију.

„Приказивао се као умерени политичар, није имао острашћене или запаљиве говоре&qуот;, каже Миливојевић за ББЦ на српском.

„Чак и у кључним или проблематичним тренуцима, код њега није преовладавала реторика коју је имао стари кадар СПС-а&qуот;, додаје он.

Још од 2006, када је Ивица Дачић постао председник СПС-а, Ружићево име се више пута помињало у медијима када се говорило о будућим лидерима партије.

Крајем 2024. и почетком 2025, неки његове јавне наступе и ставове, који се разликују од званичних ставова партије, виде као нови покушај да преузме странку.

Али, Ружић истиче да „није ни претња, ни пучиста&qуот; због тога што другачије говори од партијских другова.

„У политици је важно да здраворазумски поставите ствари. Није тема да удовољите селу, већ да видите даље и шире од актуелног политичког тренутка.

„Та етикетирања да сам 'несташно чељаде' можда су корисна за публицитет, продају новина или гледаност портала.

„Али СПС је озбиљно структуирана организација, у неким сегментима и даље комунистичког типа и свака промена се дешава на институционалан начин, искључиво на конгресу сваке четврте године&qуот;, тврди Ружић.

Његово деловање ни Бацковић не види као оруђе за преузимање партије.

„Никада нико у партији то није тако доживљавао, а сигуран сам да ни код Ружића није било таквих идеја, јер бисте њих некада морали да изнесете на органима партије.

„То се никад није десило&qуот;, јасан је Бацковић.

Ружић неретко штрчи у владајућој коалицији и када се обраћа суседним државама и њеним функционерима, док званични Београд често шаље оштре поруке у Загреб, Сарајево, Приштину или Тирану.

Тако је 2015. критиковао реторику званичника Александра Вулина према Хрватској и њеном тадашњем премијеру Зорану Милановићу.

Када је 2016. тадашњи председник Косова Хашим Тачи одао пошту српским цивилима убијеним после рата 1999. године, Ружић изјављује да би и сви српски званичници требало да ураде исто.

„Поносан сам Србин, верујем у бога, али се много слободније осећам.

„Логично је да у региону имате пријатеље, да градите нова пријатељства, а не да се опет забијате у ровове. Како то било коме помаже?&qуот;, пита Ружић.

У јануару 2025. на Инстаграму је објавио слику на којој љуби гроб Фадиља Вокрија, косовског Албанца и бившег фудбалера Партизана.

У управи београдског фудбалског клуба некада је био и Ружић.

Написао је поруку на српском и албанском.

„Нисам имао прилику да одем на Косово и Метохију неколико година због забране уласка српским функционерима, па сам сада искористио да видим пријатеље у Приштини, видео се са Фадиљевим сином и мислим да је то пут, да барем комуницирамо.

„Исто тако могу да одем у Хрватску, Словенију или Босну. Погрешно је да се учауримо&qуот;, каже Ружић.

Министарски трагови: Преговори са ЕУ и трагедија у 'Рибникару'

Од почетка коалиционе сарадње СНС-а и СПС-а 2012, био је министар у четири владе.

Али 7. маја 2023. подноси оставку као министра просвете после трагедије у београдској Основној школи „Владислав Рибникар&qуот;, када је 13-годишњи ученик из ватреног оружја убио деветоро деце и школског чувара.

Оставку је поднео из „моралних разлога, као човек, родитељ и министар&qуот;, каже Ружић две године касније.

Одмах после убиства, рекао је да види узрок у „канцерогеном, погубном утицају интернета, видео игара и такозваних западних вредности&qуот;.

Ни данас не сматра да је постојала „системска одговорност&qуот; за масовно убиство у тој основној школи.

„Све законске процедуре су биле испраћене. Нажалост, то није могло да се предвиди и предупреди&qуот;, додаје.

У захтевима студената после трагедије у Новом Саду, захтевају се промене у образовању.

Један од захтева је и увећање буџета за високо образовање, за који највиши представници власти кажу да су испуњени, што студенти и неки декани и професори негирају.

Тај проблем постојао је у време Ружићевог мандата, али није успешно решен.

„Када смо разговарали о тим питањима (проблема у просвети), увек сам седео са њима (универзитетским ректорима и деканима), симболички желећи да покажем да имам пуно разумевање за њихове захтеве&qуот;, тврди он.

„Покушали смо да дођемо до решења, али није било слуха или није било пара.

„Ако није било пара, не знам како су се ти новци нашли сада&qуот;, пита се Ружић.

• Годину дана од трагедија у Београду: Ни загрљаја, ни одговорности, ни промена у друштву
• Настрадала деца из Рибникара и Драган, чувар „који је ђаке знао по имену&qуот;
• „Туга, немоћ, страх, огорченост и љутња&qуот;: Трагедија у Београду, виђена очима професора

Први пут је именован у владу Ивице Дачића 2013, када је постао министар без портфеља за европске интеграције.

Иако је на овој позицији био мање од годину дана, током тог периода, у јануару 2014, Србија је формално почела преговоре са Бриселом.

Преговарачки тим који је предводио као главни циљ имао је да „код грађана сазри свест о предностима ЕУ, што је било важније од отварања поглавља&qуот;.

Ружић је у новембру 2013. проценио да ће Србија постати пуноправна чланица блока до 2020, али она данас није много ближа том циљу.

„Напредак није неки велики, добијамо некад утемељене критике попут приче о изборном законодавству, медијским слободама или борби против корупције.

„Али, да бисмо ствари назвали правим именом, мислим да ни ЕУ није толико агилна и отворена за могућност проширења, посебно у претходне три или четири године&qуот;, сматра Ружић.

„На крају се све везује за питање Косова и Метохије, што пролонгира целу причу. Ако гледате знакове поред пута, све је лако решиво&qуот;, додаје.

Био је и министар за јавну управу и локалну самоуправу (2017-2020).

• Геополитички осврт: Зашто су Европа и свет тихи по питању студентских протеста у Србији
• Студентске блокаде и институције: Ко је надлежан за испуњење захтева
• Шта даље после највећег студентског протеста у Београду

Зашто су данашњи протести другачији?

Готово три деценије касније, Ружић је урадио оно што није 1996.

На најмасовнијем протесту 15. марта 2025. у Београду је „шетао&qуот;, иако каже да студенте „не подржава&qуот;, већ „разуме&qуот;.

„Моја шетња је коинцидирала са армијом људи који су такође шетали тог дана, а Београд је слободан град и не знам да ли је некоме забрањено да шета&qуот;, прича Ружић.

„Када видите те младе, породичне људе, који су насмејани, вапе за нормалношћу, који су загрљени, много ми је лакше да гледам нормалности у очи, него да о искривљеној реалности слушам на неким медијима&qуот;, додаје.

Погледајте видео: Продоран хук, страх и прекид тишине - шта до сада знамо о инциденту на протесту 15. марта

Протести 1996. и 1997. били су, каже „'пар екселанс' политички&qуот;.

„Покренути су због изборних нерегуларности, којима је допринела СПС са политичким партнерима&qуот;, признаје Ружић.

Тада је, тврди, било студената повезаних са опозиционим странкама.

Студентске блокаде и протести који су започели у новембру 2024. су другачији зато што су „деперсонализовани&qуот;, немају јавно истакнуте вође и „не знате да ли има политичке позадине&qуот;, каже.

„Идеје, организација, логистика говоре да су та деца заиста зрела.

„Нису за поређење са било којим претходним студентским протестима - сада су ту и десно и лево оријентисани студенти, види се само српска тробојка, мислим да себе виде у Србији и да желе да оздраве Србију.

„Зато имам потпуно разумевање за оно што раде&qуот;, рекао је Ружић.

• Јесу ли студентски протести у Србији 'обојена револуција' како тврде власти
• Пет ствари које су обележиле студентске походе по Србији
• Утичу ли студентски протести на привреду Србије

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.07.2025)