Titanik: Novi 3D prikaz olupine otkriva detalje o poslednjim satima broda

Detaljna analiza digitalnog snimka Titanika u prirodnoj veličini pružila je nova saznanja o poslednjim časovima nesrećnog broda.

Novi, izuzetno detaljan 3D prikaz olupine Titanika pokazuje kojom silinom se brod prepolovio nakon što je udario u santu leda 1912. godine.

U brodolomu je stradalo 1.500 ljudi.

Snimak daje nov uvid u kotlarnicu, potvrđujući iskaze očevidaca da su inženjeri radili do samog kraja da bi omogućili osvetljenje na brodu.

Računarska simulacija takođe ukazuje da su rupe na trupu, veličine A4 papira, bile dovoljne velike da dovedu do potonuća broda.

• Titanik - velelepni brod koji nije završio prvo putovanje
• Titanik se raspada: Evo kako će završiti
• Koje tajne kriju pronađene stvari putnika Titanika

„Titanik je poslednji preostali svedok katastrofe, i još ima mnogo šta da ispriča”, kaže Parks Stivenson koji istražuje Titanik.

Snimak se proučava za novi dokumentarni film Nacionalne geografije i produkcijske kuće Atlantik prodakšns (Atlantic Producions) Titanik: Digitalno vaskrsnuće (Titanic: The Digital Resurrection).

Olupina, koja leži na dubini od 3.800 metara u ledenim vodama Atlantskog okeana, snimana je pomoću podvodnih robota.

Za izradu digitalnog modela u prirodnoj veličini upotrebljeno je više od 700.000 fotografija iz svih mogućih uglova, koji je BBC njuz ekskluzivno predstavio svetu 2023. godine.

Zbog veličine olupine i tame koja vlada na toj dubini, istraživanje pomoću podvodnih vozila pruža samo delimičan prikaz, dok 3D snimak omogućava prvi potpuni uvid u Titanik.

Ogroman pramac leži uspravno na morskom dnu, gotovo kao da brod još plovi.

Međutim, 600 metara dalje je krma, koja predstavlja gomilu iskrivljenog metala.

Oštećenja su nastala kada je taj deo broda udario o morsko dno, nakon što se prepolovio.

Nova tehnologija mapiranja omogućava drugačiji pristup proučavanju broda.

„To je kao mesto zločina - morate da vidite dokaze, i kontekstu njihovog položaja”, kaže Parks Stivenson.

„A sveobuhvatan pogled na celu lokaciju olupine ključan je za razumevanje onoga što se ovde dogodilo”.

Snimak prikazuje izbliza do sada neviđene detalje, među kojima je i brodski prozor koji je, po svemu sudeći, razbijen prilikom udara u santu leda.

Ovo se poklapa sa iskazima preživelih, koji su tvrdili da je tokom sudara led ušao u kabine nekih putnika.

Stručnjaci detaljno proučavaju jednu od ogromnih kotlarnica Titanika.

Ona je na snimku lako uočljiva jer se nalazi u zadnjem delu pramca, tačno na mestu gde se brod prepolovio.

Putnici su pričali da je na brodu bilo osvetljenja i dok je tonuo.

Digitalna replika pokazuje da su neki od kotlova konkavnog oblika, što ukazuje da su radili dok je brod tonuo.

Na palubi krme otkriven je i ventil u otvorenom položaju, što ukazuje da je para i dalje tekla u sistem napajanja električnom energijom.

Za to je bio zaslužan tim inženjera, predvođen Džozefom Belom, koji su ostali na njihovim mestima i nastavili da ubacuju ugalj u peći da bi svetla na brodu ostala upaljena.

Svi su nastradali u brodolomu, ali je njihovo herojsko delo spaslo mnogo života, kaže Parks Stivenson.

„Oni su do poslednjeg trenutka održavali osvetljenje i napajanje da bi posadi dali vremena da bezbedno spusti čamce za spasavanje uz neko osvetljenje, umesto u potpunom mraku”, kaže on za BBC.

„Držali su haos pod kontrolom dokle god su mogli, a sve to kao da simbolizuje taj otvoreni ventil za paru koji je i dalje na krmi”.

Nova simulacija takođe je pružila dodatne uvide u samo potonuće broda.

Nova kompjuterska simulacija urađena je na osnovu originalnih nacrta Titanika, a korišćeni su podaci o brzini, kursu i položaju broda, kako bi se rekonstruisala šteta nastala pri udaru broda u santu leda..

„Koristili smo najsevremenije numeričke algoritme, računarske modele i superračunare kako bismo rekonstruisali tačan redosled događaja nakon što je Titanik udario u santu leda”, kaže profesor Džeom-Ki Paik sa Londonskog univerzitetskog koledža, koji je predvodio istraživanje.

Simulacija pokazuje da brod nije direkto udario u santu leda, već je okrznuo, ali je to izazvalo niz pukotina duž uskog dela trupa.

Titanik je trebalo da bude nepotopiv brod, jer je projektovan da ostane na površini čak i ako su četiri vodonepropusna odeljka poplavljena.

Međutim, simulaciji je izračunala da je santa leda izazvala oštećenja u šest odeljaka.

„Razlika između toga da Titanik potone ili ne potone svodi se na rupe veličine lista papira”, kaže Sajmon Benson, docent brodogradnje na Univerzitetu u Njukaslu.

„Ali problem je što se te male rupe protežu duž velikog dela broda, tako da voda nadire sporo, ali neizbežno kroz sve te rupe i na kraju odeljke puni do vrha, i Titanik tone”.

Nažalost, ta oštećenja ne mogu da se vide na 3D prikazu, jer je donji deo pramca zatrpan sedimentom.

Tragedija ljudi na Titaniku i dalje se jasno vidi.

Lični predmeti putnika rasuti su po morskom dnu.

Snimak pruža nove uvide o toj hladnoj noći 1912. godine, ali biće potrebno još mnogo godina da stručnjaci u potpunosti analiziraju svaki detalj ove trodimenzionalne replike.

„Otkriva nam samo delić po delić priče”, kaže Parks Stivenson.

„I posle svakog saznanja, uvek želimo da otrkijemo još nešto novo”.

• Slike olupine Titanika koje do sada niste videli
• Zašto su vode oko Titanika i dalje opasne
• Nacistički film o Titaniku: Priča o propagandi, rasipništvu i tragediji

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.09.2025)