Пет хрватских држављана протерано у три дана: амбасадор Хрватске за ББЦ

Одлука српских власти да протерају хрватску држављанку Ариен Стојановић Ивковић, која већ 12 година живи са супругом и дететом у Београду, где и ради - није једина.

У последња три дана имали смо пет таквих случајева, каже Хидајет Бишчевић, хрватски амбасадор у Београду, у разговору за ББЦ на српском.

„Прилично сам забринут, пре свега, због учесталости тих ствари.

„Решење да у року од седам дана мора да напусти Србију уручено је и представнику Привредне коморе, дакле службеном представнику једне хрватске институције&qуот;, рекао је Бишчевић.

У последња три месеца, укупно 15 држављана ове земље протерано је из Србије, рекао је касније Бишчевић агенцији Бета.

У службеном документу које је добила Стојановић Ивковић објављеном у медијима, као разлог укидања привременог боравка наводи се процена да представља „неприхватљиви безбедносни ризик&qуот;.

Уз напуштање земље у року од седам дана, улазак у Србију забрањен јој је на годину дана - до 8. априла 2026.

Наводни и незванични узрок ове одлуке је то што је Стојановић Ивковић била на неколико студентских протеста, на којима се траже утврђивање одговорности за пад надстрешнице у Новом Саду 1. новембра 2024, у којем је погинуло 16 људи.

Из Министарства унутрашњих послова Србије (МУП) до тренутка објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ новинара на српском о разлозима протеривања хрватске држављанке.

• Протеривање странаца из Београда: Затезање односа Србије и Хрватске
• Случај Северина или „вербални деликт&qуот; скоро пола века касније
• 'Ароганција је облик несигурности': Шта смо све видели током прве званичне посете Тонина Пицуле Србији

Званична хрватска политика и држава је била „апсолутно суздржана око свих дешавања у последња четири месеца у Србији&qуот;, каже амбасадор.

„Ниједна хрватска институција није учинила ништа што би се могло тумачити као мешање у унутрашње послове Србије&qуот;, указује Бишчевић.

Чак је и хрватским држављанима препоручено да у Србију путују уз повишен опрез и да се клоне „суделовања у било каквим јавним скуповима&qуот;, наглашава.

Због протеривања троје хрватских држављана, спремају нову протестну ноту, додаје, коју су послали и после протеривања пет хрватских држављанки из Србије у јануару.

Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је да је реч о „неприхватљивој пракси протеривања хрватских држављана из Србије, уз инсинуације да се наши држављани мешају у унутрашња питања у Србији&qуот;.

Представници српских власти, пре свега председник Александар Вучић, више пута су изјављивали да стране службе учествују у организацији протеста у Србији, називајући их „обојеном револуцијом&qуот;.

Посебно је истакао хрватску обавештајну службу.

Европски парламент је у међувремену оштро осудио хапшења и протеривања из Србије грађана Европске уније, чија је Хрватска чланица од 2013. године.

Случај Ариен: Шта се догодило?

Стојановић Ивковић је 8. априла добила позив инспектора Управе за странце Министарства унутрашњих послова да дође у просторије полиције, пише Н1.

Уверавали су је да је с њеним боравком у Србији све у реду.

У престоници Србије је без икаквих проблема живела 12 година.

Завршила је Медицински факултет Универзитета у Београду и данас ради у осигуравајућој кући на процени штете настале услед телесних повреда.

Муж јој је српски држављанин и живот јој се, како каже, своди на посао, вртић, малолетно дете, породицу и понеки одлазак на студентски протест.

Када је тог дана дошла у полицију, уручено јој је решење којим се укида раније одобрен привремени боравак и забрањује улазак у Србију на годину дана.

Тиме је престала да јој важи и радна виза.

Стојановић Ивковић каже да је студенте подржала не само на улици, већ и на друштвеним мрежама.

Као докторка осудила је улазак Вучића у јединицу интензивне неге и додиривање без рукавица повређених у пожару у Кочанима 16. марта.

У једној од највећих трагедија у историји Северне Македоније и региона, у пожару у ноћном клубу погинуло је више од 60 људи.

Неколико повређених је пребачено и у Београд, где их је посетио Вучић, праћен бројним камерама, што су критиковали и студенти, тражећи да се и за то утврди одговорност.

Стојановић Ивковић се у међувремену обратила за помоћ хрватској амбасади и поднела жалбу на одлуку српских власти, али она не одлаже извршење забране боравка.

„Можда ћу остати без посла, можда ћу морати да одведем дете са собом, што значи да неће виђати оца, ићи у вртић”, изјавила је за Н1.

Касније је додала да њена породица „није политички ангажована&qуот; и да &qуот;не жели да подиже тензије, већ само да остане на окупу&qуот;.

Димензија „разарања породице&qуот; у том случају је „застрашујућа&qуот;, сматра Бишчевић.

„О томе, наравно, нико не води рачуна&qуот;, додаје.

ББЦ новинар је контактирао Стојановић Ивковић, али је она замолила да за сада не коментарише случај док се не консултује са адвокатом.

• Војни споразуми у региону: Београд и Будимпешта одговорили Загребу, Тирани и Приштини
• Шта победа Зорана Милановића значи за Хрватску
• Политичко наслеђе досадашњих хрватских председника

Ко је све протеран?

Крајем јануара 2025, пет држављанки Хрватске протерано је из Србије, као и још осам странаца који су учествовали на економској радионици за невладине организације.

У решењу које су добиле учеснице из Хрватске, после вишесатног испитивања и уручивања документа на ћирилици које је требало да потпишу, наведено је да су разлози за депортацију „заштита безбедности Републике Србије и њених грађана&qуот;.

Хрватска је и тада званичном Београду упутила протестну ноту.

Министарство спољних послова Хрватске је после тог инцидента издало препоруку хрватским држављанима да одложе путовања у Србију која нису нужна.

„Учинили смо додатни напор да, хајмо рећи, упозоримо и обесхрабримо наше људе који можда и желе да дођу овде и учествују на протестима&qуот;, каже амбасадор Бишчевић.

„Хрватска је демократско друштво. Можемо упозорити људе 'немојте ово, немојте оно', али нико није у могућности да забрањује изношење ставова на друштвеним мрежама&qуот;.

Власти у Србији желе да испровоцирају погоршање односа са Хрватском, чиме би „скренули рефлекторе са неких домаћих питања&qуот; и „анимирали део српског друштва који и даље живи у 1990-им&qуот;, оцењује он.

Извештај хрватског европарламентарца Тонина Пицуле о Србији за 2023. и 2024. годину, који је усвојио Спољнополитички одбор Европског парламента, допуњен је амандманима којима се оштро осуђују, како се наводи, незаконита хапшења и протеривања грађана ЕУ из Србије.

Претходно је осуђено и и протеривање држављана земаља Европске уније током јануара.

Министарство спољних послова Србије је тада оптужбе из Хрватске видело као „непримерене&qуот;, тврдећи да „прерастају у апсурд&qуот;.

Надлежни органи у Београду „третирали су хрватске држављанке у складу са законским процедурама и међународном праксом&qуот;, саопштили су.

„Остали хрватски држављани су добродошли гости Србије&qуот;, саопштили су.

Поводом случаја Стојановић Ивковић се српски званичници до сада нису огласили.

„Када су бициклисти на путу ка Стразбуру прошли кроз Беч, пола града их је дочекало аплаузима, а нисам приметио да су мере предузете против аустријских држављана овде&qуот;, сматра Бишчевић.

Хрватски медији пренели су да екипи РТЛ телевизије пред велики студентски протест 15. марта у Београду није дозвољен улазак у Србију.

Као разлог наведена је негативна безбедносна процена.

„Истина се не може зауставити државним границама, а власт која се боји истине није демократска власт&qуот;, написао је тада на друштвеним мрежама Пицула, известилац Европског парламента за Србију.

У међувремену је и италијански држављанин Давиде Мартело, који је свирао клавир на недавном протесту у Нишу, такође морао да напусти Србију.

• Како су протести у Србији инспирисали двојицу италијанских музичара
• Зашто је изасланик ЕУ из Хрватске трн у оку Београда
• Шта за испражњену Славонију значе председнички избори у Хрватској

Случај Северина

Велику пажњу у Србији и Хрватској током 2024. изазвао је и случај певачице Северине Вучковић.

Када је кренула на наступ у Србији, заустављена је на граници, где је потом истпитивања о бројним питањима из прошлости - од Сребренице и Олује до Јасеновца.

Једно од питања је било и „зашто је подржала демонстрације против литијума и написала да је то Србија коју воли&qуот;, истакла је.

„Покушала сам неколико пута да објасним да свако има право на мишљење, а да је вербални деликт укинут са укидањем комунизма&qуот;, објавила је Вучковић на Инстаграм профилу.

Управо је питање „вербалног деликта&qуот;, некадашњег члана 133. Кривичног закона СФР Југославије, на основу ког су кажњавани они који су причали или писали против државе и система, постало тема више од три деценије пошто је укинут у државама насталим после распада социјалистичке федерације.

Министар полиције Ивица Дачић брзо је изјавио да ће затражити „укидање спискова, када су вербални деликти у питању&qуот;.

Међутим, потпредседник владе у техничком мандату Александар Вулин је рекао да је као министар полиције и директор Безбедносно-информативно агенције (БИА) „по закону и савести правио спискове оних који нису добродошли у Србију&qуот;.

Вучковић је од тада наставила да критикује актуелне власти у Србији и председника Вучића.

Више пута је и јавно подржала студентске протесте, којима је на концертима посвећивала и песме.

• Алојзије Степинац: Светац или злочинац који дели Балкан
• Иво Голдштајн: Шта су митови, а шта истине о односима Срба и Хрвата у Другом светском рату
• Хрватско пролеће: Буђење нације које је уздрмало Југославију

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.10.2025)