Како би америчке царине могле да утичу на мале фирме у Србији
Србија у САД три пута више извози услуге него робу, подаци су Привредне коморе Србије.
Поједини запослени у Србији нису могли ни да наслуте да ће им један потпис црним пенкалом у далекој Белој кући у Вашингтону унети зебњу и страх од губитка радног места.
Када је Доналд Трамп, амерички председник, најавио нове царине на робу из више од 180 земаља и територија, међу којима је и Србија, брига се пробудила и код Сање Станимировић, директорке компаније „Тестерал&qуот; из Јагодине.
У компанији којом руководи за производњу алумунијумских прозора, врата и фасада има 120 стално запослених.
Америка је за њих лепо, велико и добро тржиште, а царине од 37 одсто, које су Србију ставиле готово у сам светски врх, никако им не иду у прилог.
„Око 70 одсто нашег извоза пласира се на тржиште САД, што је више половине наше укупне производње.
„Царине од 37 одсто су изузетно лоше и то нас брише са америчког тржишта&qуот;, каже Станимировић за ББЦ на српском.
После најаве увођења царина, сви аларми и црвене лампице аутоматски су се попалиле у политичким и пословним круговима у Србији.
И док су све очи упрте у најављене преговоре Александра Вучића, председника Србије са Трампом, како би се смањиле царине, Привредна комора Србије већ је покренула инфо сервис за привреду „Нове царине САД&qуот;, не би ли ублажила мало новонасталу штету.
„Америка је увела царине на робу, али не и на услуге.
„Србија три пута више извози у САД услуге него робу&qуот;, каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије за ББЦ на српском.
Царине, које је требало да ступе на снагу 9. априла, у последњи час су одложене.
За све, осим за Кину.
- Шта Трампове царине значе за Србију
- Трампове царине одложене за све, осим за Кину
- Шта су Трампове царине и како их је увео
Укупна трговинска размена Србије и Америке у 2024. износила је више од 1,4 милијарде долара.
Србија је извезла мање робе него што је увезла и то за скоро 70 милиона долара, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС).
Црна Гора као нужна алтернатива
Јагодински „Тестерал&qуот; извози 90 одсто производа, а највише робе иде у САД.
„Цела наша производња, инвестиције и процес рада били су усмерени ка америчком тржишту.
„Највише очекујемо од преговора, јер је све остало лоше&qуот;, каже Станимировић.
Царине за суседну Црну Гору су 10 одсто и она истиче да је то врло изазован проценат, али да се и даље уздају у преговарачки тим.
„Постоји могућност да се један погон пребаци у Црну Гору или да имамо сараднике у тој земљи ако остане оваква ситуација, али то је проблем читаве привреде, не само наш.
„Ту су и друга тржишта као алтернатива, али ово није роба која се лако пребацује, већ се уговара на дужи период&qуот;, додаје Станимировић.
Свака држава тражи другачије сертификате, па тако и Европска унија, па неће бити тако лако преоријентисати се одједном, указује.
„Уз наше сталнозапослене имамо и 80 сезонских радника, што није мали број људи који ради за нас.
„И на крају, глупо је одустати од тржишта које сте дуго градили&qуот;, каже.
'Одлуке се не доносе у паници'
Чини се да ништа није лакше ни Драгану Кршанину који је сувласник компаније „Техномаркет&qуот; из Панчева, града недалеко од Београда.
И они се баве алуминијумом у грађевини, а америчко тржиште им чини више од 30 одсто укупних прихода.
„Не може тек тако да се уђе на њихово тржиште.
„Била су огромна улагања у сертификате, јер су у Америци дупло ригорознија правила од ЕУ&qуот;, каже Кршанин, који са братом већ 35 година држи ову фирму.
Каже и да не брине само о себи, већ и о запосленима, који ту раде и 30 година.
„Ако ми партнер откаже из оправданих разлога, трећину запослених не могу тек тако да пустим на неплаћено, већ да им обезбедим плату.
„Морам да им измислим неки посао&qуот;, каже.
Спомиње и да имају домаће тржиште као алтернативу, али са уздахом додаје да неће много ту ситуацију да коментарише.
„Постоји варијанта да се отвори фирма на Косову или у Црној Гори, али нису Американци блесави.
„Само ми фали да добијем трајну забрану за извоз. У паници не треба доносити одлуке&qуот;, објашњава Кршанин.
- Србија се нада договору са Трампом око царина, а он каже: 'Некад морате да узмете лек'
- Како су израчунате царине Доналда Трампа
- Босна и Херцеговина планира да укине царине Америци и спаси наменску индустрију
Више услуга него робе
Значајан део извоза из Србије у САД прошле године биле су услуге, пре свега у области информационих технологија (ИТ), каже Станић.
„Америчке компаније су измештене, па су, рецимо, програмирање или одржавање сајтова смештени у Србији.
„За те услуге они или плаћају фирме у Србији или су сами основали овде компаније, где раде наши стручњаци&qуот;, рекао је Станић.
Услуге информационих технологија не прелазе границу, па нема ни царине, објашњава.
ИТ компаније са којима су ББЦ новинари разговарали нису желеле да коментаришу ову одлуку.
Већина нас је упутила на Америчку привредну комору у Србији (Амцхам).
У писаном одговору за ББЦ, навели су да „прате информације у вези са одлуком америчке администрације о увођењу царина&qуот;.
„У овом тренутку, док не буду познати сви детаљи одлуке и док не буду урађене секторске анализе, рано је за прецизну процену о утицају&qуот;, указао је Никола Попов из Амцхам-а.
Амцхам окупља више од 250 компанија које запошљавају око 112.000 радника, наводи се на званичном сајту.
Ту бројку чине америчке, међународне и домаће фирме.
Према подацима ПКС, у Србији послује више од 650 америчких компанија са већинским америчким власништвом и у њима ради 15.000 људи.
Колико и којом робом тргују Србија и Америка?
Извоз Србије у Америку износио је у 2024. години нешто више од 670 милиона долара.
У супротном смеру отишла је роба вредна више од 739 милиона долара, подаци су Републичког завода за статистику Србије.
Србија је у Америку највише извозила гуме за аутомобиле (22,9 одсто укупног извоза у САД), затим оружје и муницију, моторе са унутрашњим сагоревањем, пумпе за течност и ротационе електричне машине, каже Станић.
Из Америке је у ову балканску земљу увезено највише неелектричних машина и мотора, летелица, аутомобила, хемијских производа и медицинских инструмената.
„Србија је добила највишу царину у Европи и међу највишима у свету.
„Нисмо сигурни шта ће бити са алуминијумом и челиком, јер је ту царина већ била 25 одсто&qуот;, рекао је Станић.
- Трамп увео царине Канади, Мексику и Кини, Пекинг и Отава уводе контрамере
- Да ли је Америка жртва неправедне трговине, како тврди Трамп
- 'Нико није поштеђен': На Трамповој казненој царинској листи и острво пингвина
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.10.2025)
















