Ко су били учесници Велике пљачке воза која је опчинила Велику Британију

Велика Британија је1960-их била опчињена смелошћу Велике пљачке воза и количином украденог новца.

Али кад је почело суђење оптуженима у априлу 1964. године, судија је био чврсто решен да пошаље поруку да се такви злочини неће толерисати.

Неколико робијаша је 14 година касније говорило за ББЦ.

Роберт Велч је био један од 12 људи проглашених кривим 16. априла 1964. у Краљевском суду Ајлсбери за озлоглашену пљачку.

Он се 1978. године у ББЦ-јевом документарцу и емисији о текућим збивањима, Жив човек (Ман Аливе) присетио како су се локални званичници гурали за место у судници у време изрицање казне.

„Сви су дошли да прате климакс представе, драму, а средњевековно окружење у којем смо осуђени, било је помало језиво&qуот;, испричао је Велч 14 година касније.

Велч и људи са којима је заједнички осуђен доживели су велики пад откако су извели једну од најсмелијих и најуноснијих крађа које је Велика Британија икада доживела: Велику пљачку воза.

Били су део банде која је опљачкала воз Краљевске поште на путу од Глазгова до Лондона.

Пљачкаши су побегли са тадашњих 2,6 милиона фунти у коришћеним банкнотама, што је у то време био рекордни улов, еквивалент данашњих 58 милиона евра.

• Како је ајпед из Темзе решио заверу за убиство коју су сковали пљачкаши музеја
• Осуђена група због крађе златног тоалета из Черчилове палате 'за само пет минута'
• Италијанска полиција ухапсила часну сестру због веза са мафијом

У време суђења Велчу, полиција је још трагала за тројицом за које се сумњало да су учествовали у злочину.

Да би извели ову пажљиво оркестрирану пљачку, 15 чланова две највеће лондонске криминалне банде морали су да сарађују заједно - свако је био задужен за конкретну улогу у овом плану.

„Сматрали су се елитом у свету криминалног подземља&qуот;, рекао је Реџинал Ебис, који је извештавао о злочину за ББЦ као млади новинар, за подкаст Сведоци историје (Витнесс Хистори) 2023.

„Морали сте да поседујете одређени таленат и одважност, извесне способности да бисте могли да изведете пљачку ових размера и они су се спојили зато што им је било потребно мноштво талената&qуот;, испричао је.

Ова смела пљачка изведена је непосредно после три сата изјутра 8. августа 1963.

Први корак који су криминалци предузели био је да пресеку телефонску везу како би спречили узбуњивање власти.

Потом су наместили да на железничкој сигнализацији све време остане упаљено црвено светло.

„Навукли су рукавицу на зелено светло, повезали црвено светло са јефтином батеријом, и то је, наравно, значило да машиновођа мора да успори&qуот;, испричао је Ебис.

Кад је угледао црвено светло, Џек Милс, машиновођа, зауставио је воз, а његов сувозач Дејвид Витби искочио је да позове са телефона крај шина и открије у чему је проблем.

Витби је установио да је веза пресечена, да би га заскочили маскирани људи у једноделним комбинезонима.

У међувремену је маскирани пљачкаш упао у кабину локомотиве и везао машиновођу.

Кад је Милс покушао да пружи отпор, други члан банде га је ударио по глави, бацивши га у полунесвест.

„Једини пропуст, ако може тако да се назове, била је чињеница да је машиновођа покушао да пружи отпор

„Један од пљачкаша га је ударио по глави палицом, било је много крви и само се срушио&qуот;, рекао је Ебис.

Банда је добила инсајдерске информације да су у прва два вагона композиције готовина и пакети велике вредности.

Био је и викенд Банкарског празника па је воз требало да преноси више новца него обично.

Упркос детаљно испланираној пљачки, у року од годину дана већина чланова банде су били приведени и судило им се.

Сто двадесет џакова с новцем

Иако у композицији није било полиције, било је више од 70 службеника Поште, углавном у последњим вагонима, где су разврставили пошту.

Криминалци добро упознати са начином рада воза и распоредом вагона брзо су откачили прве две композиције пуне новца.

План је био да се они откаче и одвезу са стрмог насипа до унапред одређене тачке сусрета где ће бити лакше истоварити џакове с новцем.

Ту их је сачекала препрека.

„Имали су сопственог машиновођу који је требало да повезе воз, али он није могао да га покрене и морали су да дозову свести оригиналног возовођу Џека Милса, запрете му и кажу: 'Покрени воз'.&qуот;

„Он је успео да помери воз километар и по на тој траси до места где га је чекао већи део банде, оставивши других осам или девет вагона са поштарима који су весело наставили да разврставају пошту, потпуно несвесни да је главни део композиције отишао без њих&qуот;, испричао је Ебис.

Милс, који је и даље обилато крварио, добио је инструкције да заустави два предња вагона на мосту Бридего.

Тамо је остатак банде провалио у вагоне, савладао поштанско особље које је радило у њима, и натерао их да залегну лицем уз под.

Довели су Милса и Витбија, који су лисицама били везани један за другог.

Погледајте тренутак пљачке златног тоалета у Великој Британији

Банда је одлучила да за 15 минута истоваре плен и потом оде без обзира на то колико је новца остало.

Формирали су људски ланац и у паркиране ленд ровере брзо истоварили 120 џакова у којима је било две и по тоне новца.

После четврт сата, екипа је прогласила крај акције и наредила престрављеним поштанским службеницима да остану мирни и не покушавају да зову полицију наредних 30 минута.

Пљачкаши су се потом одвезли у ноћ.

Смелост пљачке и огромна сума однетог новца распалила је машту британске јавности.

У недељама које су уследиле, земља је била обасута сензационалним насловима који су детаљно описивали лов полиције на починиоце.

„На први поглед, посао је био веома добро испланиран&qуот;, испричао је Малколм Фјутрел, бивши шеф детектива за ББЦ Њуз 1964.

„Али је сам догађај заправо био чиста катастрофа.

„Очигледно нису били баш толико паметни као што су мислили&qуот;, додао је Фјутерел који је тада водио истрагу о пљачки.

Судија није доживљавао дела пљачкаша у „романтичном&qуот; светлу као што је изгледало да то раде многи, изјавивши да би било „позитивно зло&qуот; кад би дозволио осуђеницима било какав привид попустљивости.

Злочин и казна

„Сећам се како је талас шока прошао кроз судницу кад је судија, човек по имену лорд судија Едмунд Дејвис, изрекао казне од 307 година затвора у року од пола сата&qуот;, испричао је Ебис за ББЦ 2023.

У оно време, казне изречене за пљачку биле су једне од најстрожих у британској кривичној историји, нарочито имајући у виду да нико није убијен и да није коришћено ватрено оружје.

„Остао сам укочен, нисам могао да мислим ни на шта друго сем на тих 30 година. Када ћемо изаћи? Никада нећемо изаћи&qуот;, изјавио је Томи Вајсби, један од пљачкаша за ББЦ 1978.

„Мислим да вам одмах заправо ни не допре до мозга, тек неколико дана касније када схватите шта вас је снашло&qуот;, надовезао се његов колега пљачкаш Гордон Гуди.

„Ми смо се шалили с тим тамо у партеру и глупирали, али дубоко у себи, позлило нам је&qуот;, присетио се за ББЦ.

Разлог који је судија навео за оштрину затворских казни био је напад на Милса.

„Свако ко је видео тог уздрманог машиновођу нема никакве сумње у застрашујуће последице овог припремљеног напада наоружаних пљачкаша по узорне грађане&qуот;, поручио је судија Дејвис на суђењу.

Милс више није радио и умро је од леукемије 1970, а његов сувозач Витби преминуо је од срчаног удара у 34. годину дана касније.

Погледајте како је Бенскијев „Тренутак” украден из лондонске галерије

Међу самим пљачкашима завладао је осећај да су непропорционално кажњени зато што је акција понизила британску владајућу елиту.

„Сва срамота коју сам осећао током читавог суђења нестала је као руком однесена, зато што сам сматрао да је Едмунд Дејвис у том тренутку искористио положај судије Високог суда и подршку државе, за освету.

„Изједначио је себе са мном и свим оним што је тврдио да сам ја&qуот;, изјавио је Рој Џејмс, један од њих 1978. за ББЦ.

„Владало је мишљење да је судија Дејвис реаговао посебно оштро из два разлога&qуот;, рекао је Ебис.

„Један је било насиље извршено над машиновођом, а други да су владајућа елита, влада, Пошта и Британска железница затечени неспремни&qуот;, додао је.

Слава криминалаца додатно је порасла после изрицања пресуде кад су двојица чланова банде успели да драматично побегну из затвора.

Чарлс Вилсон, благајник групе, побегао је из затвора само четири месеца после суђења.

Ухваћен је поново у Канади после четири године проведене у бекству и одслужио је још десет година иза решетака.

Рони Бигз је побегао из лондонског затвора Вендсворт, 15 месеци после изрицања казне, уз помоћ приручних лестви направљених од конопца.

Подвргнуо се пластичној операцији и живео, на смену, у Шпанији, Аустралији и Бразилу, избегавајући хапшење скоро 40 година.

Добровољно се вратио у Велику Британију 2001, због здравственог лечења, одслуживши остатак затворске казне.

• Пљачке поште у Србији: Крађа касе од 300 килограма и бежање пред пензионерима
• Филмска пљачка у Бразилу - напад на банке, таоци као живи штит
• „Доле банке!&qуот;: Либанац упао наоружан у експозитуру и постао национални херој

У бекству

Закон је на крају сустигао тројицу чланова банде којима се одмах није судило.

Брус Рејнолдс, који се сматрао мозгом читаве операције пљачке воза, провео је пет година у бекству све док га нису ухапсили по повратку у Енглеску.

Био је осуђен на 25 година затвора, али је на крају одслужио само десет.

Његов син Ник провео је рани период живота у бекству заједно са оцем у Мексику и Канади.

И сам ће касније да се окрене отпадничком начину живота, пошто његов бенд Алабама 3 уради песму „Воке Уп Тхис Морнинг&qуот; која је послужила као уводна шпица за телевизијску серију Породица Сопрано.

Роналд „Бастер&qуот; Едвардс, кога је касније глумио Фил Колинс, певач групе Генесис, у филму Бастер из 1988. побегао је у Мексико одмах после пљачке.

Сам се предао 1966, а на слободу је изашао после девет година проведених у затвору.

Џејмса Вајта, координатора пљачке, ухватили су у Кенту и послали у затвор после три године проведене у бекству.

Пуштен је из затвора 1975.

Упркос томе што су били добили дуге затворске казне, сви мушкарци осуђени за Велику пљачку воза пуштени су раније.

Ниједан није одслужио више од 13 година затвора за овај злочин.

Многи ће се у годинама које су уследиле вратити иза решетака за друге преступе.

Полиција је понудила 10 одсто од новца за информације које ће довести до проналажења плена украденог у самој пљачки, али огромна већина новца никад није повраћена.

• „Сви се бојимо да ћемо полудети“: Стокхолмски синдром и вештина преговарања у талачким кризама
• Суђење века у Италији: 2.200 година затвора за 200 људи повезаних са мафијом
• Уметничка дела Ендија Ворхола украдена из холандске галерије

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.16.2025)