Три ствари за које Ајнштајн (наводно) није био у праву

Чак су и генијалци само људи.

Он је можда отац релативности и физичар који је истражио и објаснио гравитацију и светлост, али чак и велики Алберт Ајнштајн понекад није имао вере у властите теорије.

Ова сумња у самог себе довела је до тога да почини неке крупне грешке.

• Милева Марић и Алберт Ајнштајн - ко је био бисер, а ко шкољка
• Зашто су Ајнштајн и његове колеге пружали „ирационални отпор“ идеји да постоје црне рупе
• Човек који је прославио Ајнштајна у свету

'Највећа брљотина'

Док је радио на општој теорији релативности, Ајнштајнови прорачуни указивали су на то да ће гравитација изазвати или ширење или скупљање Универзума, противно у оно време општеприхваћеном ставу да је Универзум статичан.

И тако је у чланку из 1917. године о општој релативности, Ајнштајн у једначине убацио „космолошку константу&qуот; да би практично анулирао утицај гравитације, тиме се приклонивши ортодоксном ставу да је Универзум статичан.

Око деценије касније, научници су почели да сакупљају нове доказе да Универзум уопште није статичан.

Штавише, он се ширио.

Физичар Џорџ Гамов касније је написао у књизи Моје виђење света: Неформална аутобиографија како је Ајнштајн прокоментарисао, са накнадном памећу, да је „увођење космолошког термина била највећа брљотина коју је икада направио у животу&qуот;.

Али ту постоји још један обрт.

Научници сада имају доказе да се ширење Универзума убрзава због мистериозне „тамне енергије&qуот;.

Неки верују да је Ајнштајнова космолошка константа, испрва уведена да би анулирала гравитацију у његовим једначинама, заправо могла да урачуна ову енергију и онда на крају уопште и није била толика грешка.

Откривање далеких галаксија

Ајнштајнова општа теорија релативности такође је предвидела још један феномен: да би гравитационо поље масивног објекта као што је звезда мењало смер светлости која долази од далеког објекта иза њега, практично функционишући као огромно увеличавајуће стакло.

Ајнштајн је веровао да би тај ефекат, познат као гравитационо сочиво, био сувише мали да би се видео.

Он чак није намеравао ни да објави те личне прорачуне, све док га чешки инжењер по имену Р.В. Мандл није наговорио да то уради.

Позивајући се на властити чланак из 1936. године објављен у часопису Сајенс, Ајнштајн је написао уреднику: „Дозволите ми да се захвалим на вашој сарадњи са овом малом публикацијом, коју је господин Мандл исцедио из мене. Мале је вредности, али усрећује овог сиротана.&qуот;

Вредност те мале публикације показала се веома важном за астрономију.

Она омогућава америчкој свемирској агенцији НАСА и телескопу Хабл Европске свемирске агенције да забележи детаље далеких, далеких галаксија, увеличаних огромним гроздовима галаксија које се налазе ближе Земљи.

'Бог не баца коцкице'

Ајнштајнов рад, који обухвата и чланак из 1905. године о светлости истовремено као таласима и честицама, помогао је да се поставе темељи нове гране физике.

Квантна механика описује бизаран, контраинтуитиван свет сићушних субатомских честица.

На пример, квантни објекат постоји у „суперпозицији&qуот;, која је у вишеструким стањима док се не посматра и измери, када му се приписује вредност.

Ово је славно илустровао физичар Ервин Шредингер у његовом парадоксу, у ком мачка у кутији може да се сматра истовремено и живом и мртвом све док неко не отвори поклопац да то и провери.

Ајнштајн је одбијао да прихвати ту неизвесност.

Он је 1926. године писао физичару Максу Борну да „Бог не баца коцкице&qуот;.

Његов чланак из 1935. године написан са научницима Борисом Подолским и Нејтаном Розеном резоновао је да ако се два објекта у суперпозицији раздвоје након што су била на неки начин повезана, особа која је посматрала први објекат и приписала му неку вредност моментално би кориговала вредност за други објекат, а да други објекат никад није био ни посматран.

Иако је овај мисаони експеримент био замишљен као побијање квантне суперпозиције, практично је деценијама касније утро пут развоју кључне идеје у квантној механици коју данас зовемо „сплетеност&qуот;.

Она тврди да два објекта могу бити повезана као један, чак и ако су удаљени један од другог.

И тако изгледа да је Ајнштајн био бриљантан у својим теоријама и да је побуђивао бриљантност у другима чак и у стварима за која понекад није био у праву.

• Ајнштајново писмо Рузвелту о атомској бомби ускоро на аукцији
• Ко су била деца Алберта Ајнштајна и шта је било с њима
• Ајнштајнов рукопис са формулом Е=мц2 продат за 1,2 милиона долара

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.18.2025)