Друштвене мреже и празници: Зашто на сликама мора све да буде савршено

Кад сте последњи пут на празничним фотографијама видели супу, сарму, мрве или флекав столњак?

Судећи по снимцима објављеним на друштвеним мрежама, сви имају цветне декорације, елегантне приборе за јело, свећњаке, вештачку траву, деца су, а често и кућни љубимци, обучени у одећу која је у складу са богатом трпезом.

И то важи за све празнике од Ускрса, Божића, слава, Нових година, па и рођендана.

Фотографије и снимци су често праћене порукама попут - „Захвална на овој години&qуот;, „Љубав, здравље и радост свима&qуот;, „Христос воскресе”, „Христос се роди”, као и хештеговима #блессед, #холидаивибес, #срећни празници.

„Ако ниси на друштвеним мрежама, као да не постојиш”, често ми каже познаница у шали, алудирајући на моје ретке објаве, углавном музичких спотова.

Празновање у виртуелном свету, рекло би се, носи и прећутно такмичење ко је бољи домаћин.

„Током празника, на друштвеним мрежама све више тежимо да прикажемо себе у идеалном светлу, односно, онако како бисмо волели да нас доживљају људи са друге стране екрана.

„Неки елементи те слике јесу аутентични, али она у целини често не осликава реалност”, објашњава психолошкиња Слађана Марковић.

Сам догађај који се прославља остаје у другом плану, каже за ББЦ на српском.

• Како је интернет створио нове страхове
• Како су туга и меланхолија постале виралне
• Љубимци и бебе: Зашто волимо да гледамо слатке ствари на интернету

Попут уметничког часописа

Појавили су се и онлајн изазови попут тражења ускршњих јаја у дворишту или журки у башти.

На тим згодама и домаћини и гости су загледани у мобилне телефоне, бирајући најбољи снимак за причу коју ће одмах објавити.

Друштвене мреже подстичу на активност и реакције, те нас вуку да видимо колико је објава имала коментара или ко ју је погледао.

Људи су склони прикупљању таквих информација, објашњава Марковић.

Инстаграм налог Милене Стојановић подсећа на уметнички часопис.

У сређивање објава улаже сате и сате.

„Извини, прелиставам странице да видим какве су овогодишње ускршње декорације у моди&qуот;, одговара 28-годишњакиња на питање шта ради.

Њен изнајмљени стан уочи празника личи на уметничку радионицу: прегршт боја за фарбање и сликање, декупажа и самолепљивих налепница.

Када је сценографија спремна, следи вишечасовно сликање, праћено темељним бирањем одговарајућих фотографија које Милена потом објављује на њеним профилима на различитим друштвених мрежа.

Због тога је купила и сценско осветљење.

После објављивања дорађених слика, непрестано проверава ко их је погледао, има ликритика и похвала, и упоређује их са објавама других Инстаграм пријатеља.

Многе чак и не познаје.

„Зашто ти је то важно?”, питам.

„Не знам. Уколико ништа не објавим, осећам да нисам чланица те заједнице и да нисам прославила тај дан&qуот;, одговара помало посрамљено.

Милена није усамљена у том зачараном кругу.

„То је заправо замка друштвених мрежа.

„Знате да то није ваша права страна, али се осећате добро када видите нечију похвалу или позитиван коментар - осећате се добро&qуот;, указује Марковић која годинама истражује како друштвене мреже мењају животне навике.

Ипак, превише проведеног времена на друштвеним медијима може да „изазове осец́ај зависти и искривљено уверење да други воде срец́није и успешније животе&qуот;, показало је истраживање америчког Универзитета у Питсбургу још 2017.

„Око 75 одсто људи дели садржаје на мрежама како би се повезали са другима&qуот;, додаје Марковић.

И у томе нема ничег лошег, али „друштвени медији могу да замагле границу између стварности и фикције&qуот;, указује Кетрин Ормерод, ауторка књиге Зашто друштвене мреже уништавају наше животе?

„Гледајући слике других, не можемо а да не помислимо да они заиста тако живе, да тако славе Божић или Ускрс, а заправо је то само један одсто нечије прославе&qуот;, објашњава.

Могу ли млади да се одвикну од друштвених мрежа

'Помодарство'

Притиску да њена прослава буде савршено фотографисана, ма како била проживљена, за сада одолева 34-годишња Даница Динић.

Посебно јој сметају људи који се утркују за верске празнике, лишене искреног веровања и духовности, каже.

„До јуче нису знали да се прекрсте, а сад пљуште слике фарбаних јаја и икона.

„Помодарство, да цитирам моју баку&qуот;, каже помало огорчено за ББЦ на српском.

Није ретко да људи празновању приступе површно, сматра психолошкиња Марковић.

„Мали проценат људи заправо зна због чега се обележава одређени празник и какви су обичаји.

„Требало би да сами са собом освестимо зашто је важан тај предстојећи празник, која је његова симболика и каква се порука шаље, а не шта други људи мисле о нама&qуот;, саветује Марковић.

Мишљење других игра велику улогу у изградњи нашег идентитета, посебно у формативним годинама када се још тражимо, објашњава.

„Ако некоме одобравање и прихватање других људи обликује расположење (и у одраслом периоду) неретко се иза тога крије недостатак пажње и уважавања најближих у раном детињству.

„На овај начин он или она желе да га надоместе, да се осете прихваћеним и важним&qуот;, каже.

• Прослава Ускрса у Србији - зашто се фарбају јаја
• Ускршњи зека: Еволуција једног симбола
• Древни пламен петровданских лила - у фотографијама

Гомила слика, мало успомена

Празници су период године када виђамо најближе, заборављамо на посао, опуштамо се и уживамо, али се у ери дигиталне технологије то негде загубило, утисак је психолошкиње.

„Важније је објавити неку фотографију него оставити телефон и уживати у тренутку&qуот;, додаје она.

Милена Стојановић није одувек била посвећена друштвеним мрежама за празнике.

Раније је помагала мајци у припреми ручка и посластица, а потом би сви укућани заједно гледали празнични ТВ програм.

Отац би им препричавао његове несташлуке, а често су са њима били и бака и дека.

„Мислим да имамо две или три фотографије и то направљене једнократним апаратом&qуот;, присећа се.

Кад данас дође у породичну кућу, све мање учествује у заједничким активностима, већ скролује по телефону и прати да ли је прикупила довољно реакција на мрежама.

„Знам да је лоше, али је попут неког зачараног круга.

„Нисам више сигурна да желим да га напустим&qуот;, каже она.

Самоуверено додаје да ће овогодишња ускршња јаја бити „сензација&qуот;.

„Црвена боја је пасе (прошлост), све је у шарама&qуот;, објашњава поносно.

Да ли зна због чега се фарбарају јаја и ког дана?

Одмахује главом.

„Не, али наћи ћу на Интернету, сигурна сам&qуот;, додаје уз осмех.

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ДИхЦханМЦЦЕ/

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.19.2025)