SAD obeležavaju 250 godina od početka Rata za nezavisnost kojim je stvorena Amerika
Hiljade ljudi došlo je danas u grad Leksington u Masačusetsu neposredno pred zoru kako bi prisustvovali svečanom obeležavanju 250. godišnjice bitaka kod Leksingtona i Konkorda kojima je započet Rat za nezavisnost kojim je stvorena Amerika.
Jubilej dolazi usred debate između predsednika Donalda Trampa, naučne zajednice i drugih oko toga da li da imaju jednogodišnju patriotsku proslavu do 4. jula 2026, kao što Tramp želi, ili da uravnoteže proslave sa pitanjima o ulozi žena i ropstva tokom Revolucije kao i odnosa prema starosedeocima u ranoj SAD.
Do bitke je došlo kada je stotine britanskih vojnika marširalo iz Bostona u ranim jutarnjim satima 19. aprila 1775. i okupilo se oko grada Leksingtona. Nikad nije utvrđeno ko je prvi pucao i zašto. Borbe su se nastavile oko 11 kilometara zapadno do Konkorda, oko 250 Britanaca i 95 kolonista je ubijeno ili ranjeno.
Sama revolucija je u početku bila manje revolucija i više zahtev za boljim uslovima. Vudi Holton, profesor rane američke istorije na Univerzitetu Južne Karoline, kaže da se većina istoričara slaže da pobunjenici isprva nisu želeli nezavisnost, već da poprave svoj odnos sa britanskim kraljem Džordžom III.
Istoričarka Stejsi Šif kaže da su Leksington i Konkord "pokrenuli osećanja ljudi upravo onako kako su se prvi pobunjenici nadali da će uraditi, iako će ipak biti dug put do prekretnice 4. jula 1776. godine, kada je doneta Deklaracija nezavisnosti".
Nijedna strana nije mislila da će rat trajati punih osam godina, niti je znala kakva će se država iz njega roditi. Osnivači Amerike su se ujedinili u potrazi za samoupravom, ali su se razlikovali kako zapravo vladati i da li bi samouprava uopšte mogla da traje.
(Beta, 19.04.2025)
