Фрања: Традиционални папа из Јужне Америке који је променио католичку цркву

Фрањино папство донело је прегршт до тада невиђених примера, али иако никад није престајао да уводи реформе у Католичку цркву, остао је популаран међу традиционалистима.

Био је први папа из Латинске Америке или са јужне полулопте.

Још откако је сиријски Гргур ИИИ умро 741. године, није постојао неевропски поглавар Римске бискупије.

Такође је био први језуита изабран на престо Светог Петра – Рим је на језуите историјски гледао с подозрењем.

Фрањин претходник, Бенедикт КСВИ, био је први папа који се повукао добровољно после скоро 600 година и Ватикански вртови су готово читаву деценију угошћавали двојицу папа.

Као кардинал аргентински Бергољо, већ је био у седамдесетим кад је постао папа 2013. године.

Многи католици су претпоставили да ће нови понтифик бити млађи човек.

Бергољо је себе представљао као компромисног кандидата: атрактивног конзервативцима са ортодоксним ставовима према сексуалним питањима, док је истовремено привлачио реформисте са либералним ставовима према социјалној правди.

Владала је нада да ће његово неортодоксно порекло помоћи да се освежи Ватикан и оживи његова света мисија.

Али у оквиру ватиканске бирократије неки од Фрањиних покушаја реформе наилазили су на отпор, а његов претходник, који је умро 2022. године, остао је популаран међу традиционалистима.

• Папа Фрања има обострану упалу плућа, саопштио Ватикан
• Нове промене у Католичкој цркви: Женама дозвољено да гласају на следећем Синоду бискупа
• Свештеници могу да благослове истополне парове, каже папа

Одлучан да буде другачији

Од самог тренутка избора, Фрања је наговестио да ће ствари радити другачије.

Примио је кардинале неформално и стојећи – уместо да седи на папском трону.

Тринаестог марта 2013. године, папа Фрања се појавио на балкону који гледа на Трг Светог Петра.

Обучен у једноставно бело, понео је ново име из почасти према Светом Фрањи Асишком, проповеднику из 13. века и љубитељу животиња.

Био је одлучан да пригрли понизност уместо помпе и грандиозности.

Одрекао се папске лимузине и инсистирао је да дели аутобус са другим кардиналима на путу до куће.

Нови папа је поставио моралну мисију за стадо које је бројало 1,2 милијарде душа.

„Ох, како бих волео сиромашну Цркву, и за сиромашне&qуот;, изјавио је он.

Хорхе Марио Бергољио рођен је у Буенос Ајресу, у Аргентини, 17. децембра 1936. године – као најстарији од петоро деце.

Његови родитељи су побегли из њихове родне Италије пред злом фашизма.

Уживао је у тангу и постао је навијач локалног фудбалског клуба Сан Лоренцо.

Имао је среће да преживи тежак напад упале плућа, након што је био подвргнут операцији у којој му је одстрањен део плућа.

То ће га оставити подложног упали кроз читав живот.

Као старији човек такође је патио од бола у десном колену, који је описао као „физичко понижење&qуот;.

Млади Бергољо је радио као избацивач у ноћном клубу и чистач, пре него што је дипломирао као хемијски техничар.

У локалној фабрици, тесно је сарађивао са Естер Балестрино, која је водила кампању против аргентинске војне диктатуре.

Она је била мучена, а њено тело никад није пронађено.

Постао је језуита, студирао је филозофију и предавао књижевност и психологију.

Рукоположен деценију касније, брзо је напредовао, поставши 1973. године врховни провинцијал за Аргентину.

Оптужбе

Неки су сматрали да није учинио довољно да би се успротивио генералима бруталног аргентинског војног режима.

Оптужен је за учешће у војној отмици двојице свештеника током аргентинског Прљавог рата, у периоду кад су хиљаде људи били мучени или убијани, или нестали, између 1976. и 1983. године.

Двојица свештеника су мучени, али су на крају пронађени живи – под јаким седативима и полуголи.

Бергољо је био оптуживан да није обавестио власти да њихов рад у сиромашнијим четвртима ужива подршку Цркве.

То их је, ако је то истина, препустило на милост и немилост одреда смрти.

Била је то оптужба коју је он категорички негирао, инсистирајући да је радио иза кулиса да их ослободи.

Упитан зашто се није јавно оглашавао, наводно је рекао да је то било сувише тешко.

Заправо – са 36 година – затекао се у хаосу који би ставио на пробу и најискуснијег вођу.

Свакако је помогао многима који су покушали да побегну из земље.

Такође се није слагао са колегама језуитима, који су сматрали да Бергоља не занима теологија ослобођења – синтеза хришћанске мисли и марксистичке социологије чији је циљ да исправи неправду.

Он је, с друге стране, више волео суптилнији облик пасторске подршке.

Тај однос се повремено граничио са отуђењем.

Кад се први пут кандидовао за папу 2005. године, неки језуити су одахнули.

• Први кардинал из православне Србије
• Шта спаја, а шта раздваја Србију и Ватикан
• Какви су, заправо, односи Србије и Ватикана

Човек једноставних склоности

Именован је 1992. године за помоћног бискупа у Буенос Ајресу, а затим постао надбискуп.

Папа Јован Павле ИИ га је именовао за кардинала 2001. године и овај је преузео дужности у цивилној служби Цркве, Курији.

Неговао је репутацију човека једноставних склоности, одричући се многих обележја моћи вишег свештенства.

Обично је летео економском класом и више волео да носи црну одору свештеника – уместо црвено-љубичасте његовог новог положаја.

У проповедима је позивао на социјалну инклузију и критиковао владе које не обраћају пажњу на најсиромашније у друштву.

„Живимо у најнеравноправнијем делу света&qуот;, рекао је он, „који се највише развио, а опет је најмање смањио беду.&qуот;

Као папа, улагао је велике напоре да залечи хиљадугодишњи раскол са Источном православном црквом.

Као признање за то, први пут од Велике шизме 1054. године, Васељенски патријарх је присуствовао устоличењу новог бискупа Рима.

Фрања је сарађивао са англиканцима, лутеранима и методистима, а убедио је израелског и палестинског председника да му се придруже у молитви за мир.

После напада муслиманских екстремиста, рекао је да није у реду поистовећивати ислам са насиљем.

„Ако говорим о исламском насиљу, онда морам да говорим и о католичком насиљу&qуот;, изјавио је он.

Политички се сврстао на страну полагања права аргентинске владе на Фолкландска острва, рекавши у служби: „Дошли смо да се помолимо за све оне који су пали, синове отаџбине који су бранили своју мајку, домовину, да би повратили земљу која је њихова.&qуот;

А као Латиноамериканац чији је матерњи језик шпански, пружио је кључну посредничку помоћ док је америчка влада радила на историјском зближавању са Кубом.

Тешко је замислити европског папу да одигра тако важну дипломатску улогу.

Традиционалиста

По питању многих учења Цркве, папа Фрања је био традиционалиста.

Био је једнако „бескомпромисан као и папа Јован Павле ИИ... по питању еутаназије, смртне казне, абортуса, права на живот, људских права и целибата свештеника&qуот;, према монсињору Освалду Мусту, који је био у семеништу заједно са њим.

Говорио је да Црква треба да прихвати људе без обзира на њихово сексуално опредељење, али је инсистирао да је геј усвајање облик дискриминације деце.

Имао је топле речи на рачун неких врста истополних заједница за геј парове, али Фрања није волео да то зове браком.

То би, говорио је он, био „покушај уништавања Божјег плана&qуот;.

Убрзо након што је постао папа 2013. године, учествовао је у маршу против абортуса у Риму – указујући на права нерођене деце „од самог тренутка њиховог зачећа&qуот;.

Позвао је гинекологе да послушају савест и послао поруку Ирској – док је одржавала референдум на ову тему – преклињући људе да заштите рањиве.

Опирао се заређивању жена, изјавивши да је папа Јован Павле ИИ једном за свагда искључио ту могућност.

И иако је испочетка деловао као да дозвољава да се контрацепција користи у спречавању болести, хвалио је учења Павла ВИ – која су упозоравала да би то могло да сведе жене на инструменте мушког задовољства.

Папа Фрања је 2015. године рекао публици на Филипинима да контрацепција подразумева „уништење породице преко лишавања деце&qуот;.

Он није доживљавао одсуство деце само по себи као нешто штетно, већ више свесну одлуку да се она избегавају.

Борба против злостављања деце

Највећи изазов његовом папству, међутим, долазио је са два фронта: од оних који су га оптуживали да се није борио против злостављања деце и конзервативних критичара који су сматрали да је разводнио веру.

Посебно су на уму имали његове мотиве да дозволи причест разведеним и поново венчаним католицима.

Конзервативци су такође преузели питање злостављања деце као оружје у њиховој дугогодишњој кампањи.

У августу 2018. године, надбискуп Карло Мариа Вигано, бивши апостолски нунције за САД, објавио му је рат у документу на 11 страна.

Он је објавио писмо у ком се наводи низ упозорења изречених Ватикану о понашању бившег кардинала Томаса Мекарика.

Наведено је да је Мекарик био серијски злостављач који је нападао и одрасле и малолетне.

Папа га је, рекао је надбискуп Вигано, учинио „саветником од поверења&qуот; упркос томе што је знао да је овај дубоко искварен.

Решење је било јасно, рекао је он: папа Фрања мора да поднесе оставу.

„Ове хомосексуалне мреже&qуот;, тврдио је надбискуп, „делају под плаштом тајности и лажи са моћима пипака једне хоботнице... и њима даве читаву Цркву.&qуот;

Свађа која је уследила запретила је да обузме читаву Цркву.

Мекарик је на крају рашчињен у фебруару 2019. године, после истраге Ватикана.

Током пандемије ковида, папа Фрања је отказао редовна појављивања на Тргу Светог Петра – да би спречио ширење вируса.

У значајном примеру моралног вођства, такође је саопштио да је вакцинација универзална обавеза.

Године 2022, постао је први папа после више од века који је сахранио претходника – након Бенедиктове смрти у 95. години.

У то време већ је и сам имао здравствених проблема – са озбиљним болничким лечењима.

Али Фрања је био одлучан да настави са напорима да промовише светски мир и међуверски дијалог.

Године 2023, пошао је на ходочашће у Јужни Судан, молећи лидере ове земље да окончају сукоб.

Позивао је на окончање „апсурдног и свирепог рата&qуот; у Украјини, мада је разочарао Украјинце кад је изгледало као да је подлегао руској пропагандној поруци да је Русија испровоцирана на инвазију.

А годину дана касније упутио се у амбициозну одисеју у четири земље на два континента; са посетама Индонезији, Папуи Новој Гвинеји и Сингапуру.

Хорхе Марио Бергољо је дошао на престо Светог Петра чврсто решен да га промени.

Биће оних који би више волели да су имали либералнијег вођу, а критичари ће указивати на његову перципирану слабост у суочавању са наслеђем институције кад је у питању сексуално злостављање од клерика.

Али га јесте променио.

Именовао је више од 140 кардинала из неевропских земаља и наследнику оставља Цркву која је много глобалнија у перспективи од оне коју је он наследио.

И да би поставио пример, био је неулепшани папа који је одлучио да не живи у ватиканској Апостолској палати – са све Сикстинском капелом – већ у суседној савременој згради (коју је папа Јован Павле ИИ изградио као гостинску кућу).

Сматрао је да би све друго била таштина.

„Погледајте само пауна&qуот;, говорио је он, „прелеп је кад га гледате спреда. Али ако га погледате отпозади, откријете истину.&qуот;

Такође се надао да ће моћи да уздрма саму институцију, појачавши историјску мисију Цркве пробијањем кроз њена унутрашња трвења, усредсређујући се на сиромашне и вративши Цркву народу.

„Морамо да избегавамо духовну болест Цркве заокупљену самом собом&qуот;, рекао је убрзо након што је изабран.

„Кад бих морао да бирам између рањене Цркве која излази на улице, и болесне, повучене Цркве, увек бих изабрао ову прву.&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Папа Фрања се извинио за „зло&qуот; нането староседелачким народима у Канади
• Нове промене у Католичкој цркви: Женама дозвољено да гласају на следећем Синоду бискупа
• Папа Фрања каже да је сексуално задовољство „дар од Бога&qуот;

(ББЦ Невс, 04.21.2025)