Палалић: Папа Фрања је желео да чује Србе, дијалог је сматрао кључем за мир
Председник посланичке Групе пријатељства Србија – Италија и Света Столица у Скупштини Србије Јован Палалић оценио је да је смрт Папе Фрање велики губитак за све католичке вернике, али и да Срби имају разлога да жале.
"Он је био папа који је желео да нас разуме и чује шта имамо да кажемо", нагласио је Палалић у разговору за Бету.
Како је навео, папа Фрања је одбио је притиске у вези са канонизацијом кардинала Степинца, желећи пре свега да сазна истину, а са друге стране да испоштује српски народ и Српску православну цркву (СПЦ).
"Остао је доследан у ставу да не призна независност Косова, без обзира на огромне притиске који су у том правцу чињени у Ватикану", указао је Палалић.
Такође је истакао да је папа Фрања сматрао важним дијалог са православљем, сматрајући тај дијалог кључним за читаво хришћанство и мир у Европи.
Према речима Палалића, наслеђе понтификата папе Фрање ће свакако бити предмет много дубљих анализа у наредним данима, али и у многим студијама које ће несумњиво уследити.
"Као први папа који је на трон Светог Петра дошао ван Европе, као једини папа који је био језуита и једини који је у досадашњој историји Католичке Цркве носио име Фрања, несумњиво је обележио ово време рушења старог светског поретка и рађања новог, чију структуру и правила још не знамо", навео је Палалић.
Нагласио је да је оно што је папа Фрања дефинисао као "трећи светски рат у комадима", у којем живимо, покренуло његову огромну активист у правцу мира.
"Његово непрестано позивање за мир у Украјини, у Гази и свугде у свету, уз промоцију дијалога сигурно га је сврстало међу највеће миротворце овога времена, али самим тим и не много омиљеног међу онима који су у ове сукобе укључени", објаснио је Палалић.
"Кроз његове три важне енциклике", указао је Палалић, "а пре свега 'фраттали тутти', промовисао је идеју новог светског братства међу људима, без обзира на расне, верске или културолошке разлике, полазећи од тога да су сви људи рођени по слици и обличју Божијем и самим тим имају неотуђиво достојанство и сврху постојања".
"Отуд папина посебна брига за сиромашне и борбу против сиромаштва, као и залагање за мигранте, и све дискриминисане. У том смислу је и мењао ставове Цркве, што је изазивало не мали отпор унутар конзервативних кругова, али и његову непопуларност код десних и конзервативних политичких мислилаца и странака", објаснио је Палалић.
Истакао је и да је папа Фрања "на линији ових ставова успостављао дијалог са исламом и православљем тражећи начин да се превазиђу неразумевања и предрасуде" и додао: "Није био оптерећен европским наслеђем верских сукоба јер је долазио из сасвим другачије културе и први је папа који се срео са руским патријархом".
"Својим реформама папа Фрања је желео да направи 'народну' Цркву и да укључи пре свега младе, прихватајући стварност њиховог начина живота и модерних технологија. Бавио се и еколошким питањима, вештачком интелигенцијом и расподелом богатства у свету", навео је Палалић.
"Папа Фрања оставља у наслеђе једну Католичку Цркву која нема свој искључиви центар у Европи, већ жели да постане истински глобална и блиска обичном човеку", закључио је Палалић.
(Бета, 21.04.2025)
