Изрази саучешћа у свету поводом папине смрти, заставе на пола копља у Италији

Заставе су спуштене на пола копља у већински римокатоличкој Италији у знак жалости због смрти папе Фрање на Ускршњи понедељак, који је јавни празник, док из целог света стижу изјаве саучешћа.

Папа Фрања умро је данас, он је био први латиноамерички папа који је шармирао свет својим скромним стилом и бригом за сиромашне, али и наљутио конзервативце критикама капитализма и климатских промена, пише агенција АП.

Верници су се окупили на Тргу светог Петра, где су звона звонила у знак жалости.

У писму саучешћа руски председник Владимир Путин указао је на папин међународни значај као истрајног браниоца високих вредности хуманизма и правде.

Путин је рекао да је папа активно охрабривао развој дијалога између руске православне и Римокатоличке црве, као и конструктивну интеракцију између Русије и Свете столице.

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да његова земља жали заједно са католицима и свим хришћанима који су налазили у папи Фрањи духовну подршку.

"Знао је да пружи наду, ублажи патњу кроз молитву и подржава јединство. Молио се за мир у Украјини и за Украјинце. Нека остане у вечној успомени", написао је Зеленски на мрежи Икс.

Надбискуп Тимоти Брољо, председник Америчке Конференције католичких бискупа саопштио је да ће папа Фрања дуго бити запамћен због пружања руке онима на маргинама цркве и друштва.

"Обновио је за нас мисију да донесемо Јеванђеље до краја света и божју милост свима", рекао је он.

Британски премијер Кир Стармер описао је папу Фрању као храброг лидера који је пружао руку свим народима и свим верама широм света.

Стармер је рекао да Фрањино вођство у комплексно и изазовно време произилази из његове дубоке понизности.

"Папа Фрања био је папа за сиромашне, потлачене и заборављене. Био је близак реалностима људске крхкости, сусретима с хришћанима широм света који се суочавају са ратом, глађу, прогонима и сиромаштвом, а ипак никад није изгубио наду за бољим светом", написао је Стармер.

Убрзо после поднева по римском времену звона Базилике Светог Петра почела су да звоне да обележе папину смрт. Туристи на тргу стали су да сниме тај тренутак на својим телефонима.

Британски краљ Чарлс Трећи хвалио је покојног папу због његовог рада на очувању планете и рекао да је он дубоко додирнуо животе многих.

"Кроз његов рад и бригу за људе и за планету он је дубоко додирнуо животе многих", написао је краљ Чарлс и рекао да се он и краљица Камила посебно радо сећају сусрета са папом током година и да су јако дирнути што су могли да га посете раније овог месеца.

Папа се састао приватно са краљем Чарлсом и краљицом Камилом 10. априла у Ватикану током њихове четвородневне државне посете Италији. То је била његова прва посета са неким страним званичником после повратка из болнице где се пет недеља лечио од двостране упале плућа.

Ватикан се припрема за прве ритуале после папине смрти - папино тело ће током дана бити пребачено у капелу дома Свете Марте, где је живео, тако да ватикански званичници могу да се поздраве са њим.

Тамо ће његово тело прегледати шеф ватиканске здравствене службе, утврдити узрок смрти и написати извештај који се очекује касније данас.

Тело остаје у папиној личној капели за ритуал проглашења смрти, а председава званичник Ватикана који води администрацију Свете столице у време од смрти или оставке једног папе до избора другог.

За јавност кардинал Мауро Гамбети ће касније данас одржати молитву на Тргу Светог Петра.

Шеик Мохамед бин Рашид ал Мактум, владар Дубаија назвао је папа Фрању великим лидером чија је саосећајност и посвећеност миру додирнула безброј живота.

"Његово наслеђе понизности и међуверског јединства ће наставити да инспирише многе заједнице широм света", рекао је шеик Мохамед у онлајн поруци.

Из Фрањиног родног града Буенос Ајреса канцеларија председника Хавиера Милеја изразила је саучешће и подршку свим верницима у тој већински католичкој јужноамеричкој земљи.

Пакистански премијер Шебаз Шариф рекао је да је смрт папе Фрање незаменљив губитак за глобалну заједницу. Он је похвалио папу Фрању као "пионира међуверске хармоније, мира и промоције хуманости".

У Атини грчки премијер Киријакос Мицотакис одао је пошту папи Фрањи као верском вођи који је посветио свој животни рад миру и солидарности.

Потпреседник САД Џеј Ди Венс који је тренутно у Индији и који се јуче се на Ускрс кратко срео са папом, рекао је да му "срце иде ка милионима хришћана широм света који су га волели".

Ирски министар спољних послова Сајмон Харис изразио је наду да ће учења папе Фрање наставити да инспиришу свет и рекао да је његова посвећеност правди, миру и људском достојанству дотакла милионе људе широм света.

Француски председник Емануел Макрон, чија земља је већински католичка, изразио је саучешће на мрежи Икс.

"Од Буенос Ајреса до Рима папа Фрања желео је да црква доноси срећу и наду најсиромашнијим. Да уједини људе међу собом и са природом. Нека га његова нада заувек наџиви", написао је Макрон.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, рекла је да је папа Фрања био инспирација целом свету не само хришћанима.

"Инспирисао је милионе, далеко изван католичке цркве, својом толико чистом понизношћу и љубављу за оне мање среће. Моје мисли су са свима који осећају овај дубоки губитак. Нека нађу утеху у идеји да ће наслеђе папе Фрање наставити да нас води ка праведнијем, мирнијем и саосећајнијем свету", написала је она.

Папа Фрања последњи пут се појавио у јавности јуче на Ускрс, када је извезен у колицима да благосиља хиљаде верника окупљених на Тргу светог Петра и касније да се провезе својим папамобилом тргом и да их поздрави. Претходно се кратко сусрео са америчким потпредседником Џеј Ди Венсом.

Кардинал Кевин Фарел, објавио је да је папа Фрања умро данас у 7.35 по римском времену.

(Бета, 21.04.2025)