EU žestoko kaznila Epl i Metu: Moraju da plate 700 miliona evra

Evropska unija (EU) odredila je visoke novčane kazne za kompanije Epl i Metu prema novoj regulativi namenjenoj suzbijanju moći velikih tehnoloških giganata.

Epl i Meta ukupno su kažnjeni 700 miliona evra.

Kompanija Epl je kažnjena novčanom kaznom od 500 miliona evra zbog App Store-a, dok je Meta kažnjena sa 200 miliona evra zbog načina na koji je tretirala korisničke podatke.

„Imamo obavezu da štitimo prava građana i inovativnih preduzeća u Evropi", napisala je komesarka Hena Virkunen u saopštenju.

Obe kompanije burno su reagovale.

Iz Mete optužuju EU za „pokušaj da onemogući uspešna američka preduzeća", a iz Epla tvrde da su „nepošteno na meti".

Kazne su manje od nekih koje je EU do sada izricala, ali, s obzirom na pojačane ekonomske tenzije sa Amerikom, i dalje rizikuju da razgneve američkog predsednika Donalda Trampa.

Amerika je uvela carine od 10 odsto na uvoz robe iz EU, koju je Tramp optužio za „eksploataciju" SAD.

Arijana Podesta, portparolka EU, kaže da su to dve „potpuno odvojene" teme.

„Ovo se tiče sprovođenja zakona, a ne trgovinskih pregovora", rekla je.

• Epl mora da vrati 13 milijardi evra poreza Irskoj
• Osmišljen u Americi, napravljen u Kini: Epl u nebranom grožđu
• Meta ukida nezavisne moderatore za proveru činjenica

Kolačići i aplikacije

Evropska komisija, izvršno telo EU, prošle godine je pokrenula istrage protiv obe kopmpanije po novom zakonu donetom radi promovisanja fer odnosa u tehnološkom sektoru, nazvanom Akt o digitalnim tržištima (DMA).

Epl je bio pod istragom zbog njegovog App Store.

Komisija navodi da je Epl bio u obavezi da korisnicima i programerima aplikacija slobodno ponudi alternativne prodavnice aplikacija - i tvrdi da je ova kompanija prekršila tu obavezu.

Kazna određena Meti, u čijem su vlasništvu Fejsbuk, Instagram i Vocap, odnosi se na način na koji je rukovala „kolačićima" - delovima koda ugrađenim u veb-sajtove koji prikupljaju informacije o korisnicima.

Meta, na čijem je čelu Mark Zekerberg, uvela je model „prihvatite saglasnost ili platite" na Fejsbuku i Instagramu, što je značilo da su korisnici morali da biraju između toga da dozvole 'kolačiće', odnosno da ih algoritam 'prati', ili da plaćaju mesečnu pretplatu.

Komisija navodi da ovaj model ne omogućava korisnicima da dobrovoljno pristanu na korišćenje njihovih podataka.

U oba slučaja, Komisija navodi da veličina kazne uzima u obzir „ozbiljnost i trajanje nepoštovanja pravila".

Obe kompanije imaju 60 dana da se usaglase, u suprotnom postoji rizik od nove kazne.

„Kompanije Epl i Meta nisu ispunile propisane zahteve jer su sprovodile mere koje pojačavaju zavisnost poslovnih korisnika i potrošača od njihovih platformi", rekla je komesarka Terezija Ribera.

„Kao rezultat toga, preduzeli smo čvrste, ali uravnotežene mere sprovođenja zakona protiv obe kompanije, zasnovane na jasnim i predvidivim pravilima", dodala je ona.

Epl je saopštio da je Komisija donela „niz odluka koje su loše po privatnost i bezbednost njihovih korisnika, loše po proizvode i primoravaju ih da „besplatno dele njihovu tehnologiju".

Optužuju Evropsku komisiju i da je „promenila pravila igre" tokom njihovih sastanaka.

Ova odluka znači da kineske i evropske kompanije mogu da posluju prema drugim standardima u odnosu na američka preduzeća, kažu iz Mete.

„Ovo nije samo kazna, činjenica da nas je Komisija primorala da promenimo poslovni model u suštini nam nameće namet od nekoliko milijardi dolara i time pružimo manje kvalitetnu uslugu", piše u saopštenju.

Epski spor

Kazne su relativno male s obzirom na ogromne svetske prihode ovih tehnoloških kompanija.

Gugl je u septembru 2024. kažnjen sa 2,4 milijarde evra.

Međutim, ove najnovije su značajne u kontekstu trenutne ekonomske situacije u svetu.

U februaru je Trampova adminstracija kritikovala regulative EU i Velike Britanije prema američkim tehnološkim firmama.

„Današnje odluke su važne jer potvrđuju da se Evropska komisija neće povući", rekla je En Vit, profesorka prava na poslovnoj školi EDHEC u Francuskoj, za BBC.

Spor nije toliko vezan za suštinska antimonopolska načela, s obzirom na to da i američka vlada podiže tužbe protiv velikih tehnoloških kompanija, optužujući ih za monopol, dodala je ona.

Ipak, problem je, objašnjava ona, više u tome što evropske institucije govore američkim kompanijama kako da se ponašaju, čak i ako su odluke ograničene na evropsko tlo.

Jedna kompanija koja je zadovoljna presudom protiv Epla je Epic Games, proizvođač popularne igre Fortnajt.

Oni su vodili dugotrajan spor oko distribucije njihovih aplikacija na Epl uređajima.

Ova presuda je „odlična vest za programere koji prave aplikacije širom sveta", napisao je Tim Svini, izvršni direktor Epic Games-a.

Pozvao je Ameriku da usvoji sličan zakon koji bi omogućio programerima da distribuiraju aplikacije bez korišćenja Eplove onlajn prodavnice koja naplaćuje naknade za korišćenje platforme.

• Maskov „socijalni eksperiment na čovečanstvu": Iks u 2024. godini
• Epl na optuženičkoj klupi zbog navodnog monopola na tržištu
• Počelo suđenje Guglu: 'Sudski spor o budućnosti interneta'

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.24.2025)