ЕУ жестоко казнила Епл и Мету: Морају да плате 700 милиона евра

Европска унија (ЕУ) одредила је високе новчане казне за компаније Епл и Мету према новој регулативи намењеној сузбијању моћи великих технолошких гиганата.

Епл и Мета укупно су кажњени 700 милиона евра.

Компанија Епл је кажњена новчаном казном од 500 милиона евра због Апп Сторе-а, док је Мета кажњена са 200 милиона евра због начина на који је третирала корисничке податке.

„Имамо обавезу да штитимо права грађана и иновативних предузећа у Европи&qуот;, написала је комесарка Хена Виркунен у саопштењу.

Обе компаније бурно су реаговале.

Из Мете оптужују ЕУ за „покушај да онемогући успешна америчка предузећа&qуот;, а из Епла тврде да су „непоштено на мети&qуот;.

Казне су мање од неких које је ЕУ до сада изрицала, али, с обзиром на појачане економске тензије са Америком, и даље ризикују да разгневе америчког председника Доналда Трампа.

Америка је увела царине од 10 одсто на увоз робе из ЕУ, коју је Трамп оптужио за „експлоатацију&qуот; САД.

Аријана Подеста, портпаролка ЕУ, каже да су то две „потпуно одвојене&qуот; теме.

„Ово се тиче спровођења закона, а не трговинских преговора&qуот;, рекла је.

• Епл мора да врати 13 милијарди евра пореза Ирској
• Осмишљен у Америци, направљен у Кини: Епл у небраном грожђу
• Мета укида независне модераторе за проверу чињеница

Колачићи и апликације

Европска комисија, извршно тело ЕУ, прошле године је покренула истраге против обе копмпаније по новом закону донетом ради промовисања фер односа у технолошком сектору, названом Акт о дигиталним тржиштима (ДМА).

Епл је био под истрагом због његовог Апп Сторе.

Комисија наводи да је Епл био у обавези да корисницима и програмерима апликација слободно понуди алтернативне продавнице апликација - и тврди да је ова компанија прекршила ту обавезу.

Казна одређена Мети, у чијем су власништву Фејсбук, Инстаграм и Воцап, односи се на начин на који је руковала „колачићима&qуот; - деловима кода уграђеним у веб-сајтове који прикупљају информације о корисницима.

Мета, на чијем је челу Марк Зекерберг, увела је модел „прихватите сагласност или платите&qуот; на Фејсбуку и Инстаграму, што је значило да су корисници морали да бирају између тога да дозволе 'колачиће', односно да их алгоритам 'прати', или да плаћају месечну претплату.

Комисија наводи да овај модел не омогућава корисницима да добровољно пристану на коришћење њихових података.

У оба случаја, Комисија наводи да величина казне узима у обзир „озбиљност и трајање непоштовања правила&qуот;.

Обе компаније имају 60 дана да се усагласе, у супротном постоји ризик од нове казне.

„Компаније Епл и Мета нису испуниле прописане захтеве јер су спроводиле мере које појачавају зависност пословних корисника и потрошача од њихових платформи&qуот;, рекла је комесарка Терезија Рибера.

„Као резултат тога, предузели смо чврсте, али уравнотежене мере спровођења закона против обе компаније, засноване на јасним и предвидивим правилима&qуот;, додала је она.

Епл је саопштио да је Комисија донела „низ одлука које су лоше по приватност и безбедност њихових корисника, лоше по производе и приморавају их да „бесплатно деле њихову технологију&qуот;.

Оптужују Европску комисију и да је „променила правила игре&qуот; током њихових састанака.

Ова одлука значи да кинеске и европске компаније могу да послују према другим стандардима у односу на америчка предузећа, кажу из Мете.

„Ово није само казна, чињеница да нас је Комисија приморала да променимо пословни модел у суштини нам намеће намет од неколико милијарди долара и тиме пружимо мање квалитетну услугу&qуот;, пише у саопштењу.

Епски спор

Казне су релативно мале с обзиром на огромне светске приходе ових технолошких компанија.

Гугл је у септембру 2024. кажњен са 2,4 милијарде евра.

Међутим, ове најновије су значајне у контексту тренутне економске ситуације у свету.

У фебруару је Трампова админстрација критиковала регулативе ЕУ и Велике Британије према америчким технолошким фирмама.

„Данашње одлуке су важне јер потврђују да се Европска комисија неће повући&qуот;, рекла је Ен Вит, професорка права на пословној школи ЕДХЕЦ у Француској, за ББЦ.

Спор није толико везан за суштинска антимонополска начела, с обзиром на то да и америчка влада подиже тужбе против великих технолошких компанија, оптужујући их за монопол, додала је она.

Ипак, проблем је, објашњава она, више у томе што европске институције говоре америчким компанијама како да се понашају, чак и ако су одлуке ограничене на европско тло.

Једна компанија која је задовољна пресудом против Епла је Епиц Гамес, произвођач популарне игре Фортнајт.

Они су водили дуготрајан спор око дистрибуције њихових апликација на Епл уређајима.

Ова пресуда је „одлична вест за програмере који праве апликације широм света&qуот;, написао је Тим Свини, извршни директор Епиц Гамес-а.

Позвао је Америку да усвоји сличан закон који би омогућио програмерима да дистрибуирају апликације без коришћења Еплове онлајн продавнице која наплаћује накнаде за коришћење платформе.

• Масков „социјални експеримент на човечанству&qуот;: Икс у 2024. години
• Епл на оптуженичкој клупи због наводног монопола на тржишту
• Почело суђење Гуглу: 'Судски спор о будућности интернета'

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.24.2025)