Дневник ћацијарха

Како богочовека и владаоца целог света да гледам у очи, нарочито ја, са овим мојим, за које сви говоре да су урокљиве. Нисам довољно говорио, нисам му рекао све што осећам. Нисам рекао да бих због њега скинуо мантију, испод које бих, наравно, био наг, а он би ме нежно гледао, го до паса, са медведа кога је узјахао, не оног из Лакташа, драги дневниче, него правог медведа, какав му доликује. Одјахали бисмо у сумрак, у ствари, боље не у сумрак, тамо је трули