Убрзано преображење нације: 100 дана Трампове власти

Током прошлогодишње предизборне председничке кампање, Доналд Трамп је непрестано понављао како има намеру да уведе драматичне промене чим се врати у Белу кућу.

Али мало ко је очекивао да ће се то дешавати оволико вратоломном брзином.

За три месеца откако је положио заклетву, 47. председник је искористио овлашћења на начин који може да се пореди са врло малим бројем његових претходника.

У хрпама увезаних докумената потписаних председничком пенкалом и политичким објавама исписаним крупним словима на друштвеним мрежама, његова мећава извршних наредби стигла је до сваког кутка америчког живота.

За његове присталице, приступ „шока и страхопоштовања&qуот; био је опипљива демонстрација председника спремног на делање, председника који испуњава обећања и спроводи дуго очекиване реформе.

Али његови критичари страхују да он доноси непоправљиву штету земљу и прекорачује овлашћења осакативши важне владине функције и можда трајно преобразивши улогу председника у том процесу.

Ево шест прекретница из првих 100 дана.

• Шта су Трампове царине и како их је увео
• Царине: Трамп се привремено повукао, али партији ни издалека није крај
• Како би америчке царине могле да утичу на мале фирме у Србији

Објава на друштвеним мрежама покреће уставну ватрену стихију

За промену, није Трампова објава на друштвеним мрежама била та која је покренула опште незадовољство јавности.

Три недеље од почетка његовој новог мандата, у 10:13 једног недељног преподнева, потпредседник Џеј Ди Венс написао је девет речи које су сигнализирале стратегију која је од тада обележила други мандат Трампове администрације.

„Судијама није допуштено да контролишу легитимну моћ извршне власти&qуот;, објавио је он на Иксу.

У медијској помами која је уследила, правни стручњаци су се утркивали да оспоре ту тврдњу, указујући на 220 година старо начело које се налази у срцу америчке демократије.

Судови имају овлашћење да проверавају и обарају све владине поступке - законе, регулативу и извршне наредбе - за које верују да крше амерички Устав.

Венсове речи представљале су рукавицу дрско бачену у лице судској власти и, шире гледано, систему три једнако важне гране власти који су осмислили оснивачи Америке.

Али Трамп и његов тим остају непоколебљиви у ширењу домашаја извршне гране на друге две области - Конгрес и судове.

Бела кућа је пошла агресивно да преотме контролу над трошењем од Конгреса једнострано укидајући финансирање програма и читавих агенција.

Ова ерозија његове моћи углавном је била дочекана ћутањем на Капитол хилу, где Трампови републиканци држе танку већину у оба дома.

Судови су пружили већи отпор, зауставивши са до сада више од 100 судских одлука председникове наредбе које су биле проглашене неуставним, према рачуници Њујорк тајмса.

Неки од највећих окршаја водили су се око Трамповог строгог кажњавања имиграције.

У марту је више од 200 Венецуелаца проглашено опасним по САД и било депортовано у Ел Салвадор, многи од њих под широм овлашћењима из времена ратног стања и без уобичајеног процеса излагања доказа на суду.

Судија ког су поставили републиканци у федералном жалбеном суду изјавио је да је био шокиран поступцима Беле куће.

„Сада су се гране сувише приближиле да би се неопозиво жуљале једна о другу у сукобу који обећава да умањи моћ обе&qуот;, написао је судија Џеј Харви Вилкинсон.

Трамп и званичници Беле куће рекли су да ће се повиновати судским одлукама, иако се председник устремио на многе судије које их доносе, а администрација је повремено сувише спора у потпуном спровођењу тих судских одлука.

Све се своди на јединствено стављање на пробу уставног система који је вековима функционисао под одређеном количином добре воље.

И док се Трамп налазио у средишту ове иницијативе, један од његових главних агената хаоса био је човек који није рођен у САД, али који је тамо изградио пословну империју.

• Трамп кренуо јако: Већ потписао десетине извршних наредби - шта је то
• Срља ли свет у рецесију после Трампове објаве царина
• 'Имате ли везе са комунизмом?' - 36 питања Америке агенцијама УН

ВЛАДИНИ РЕЗОВИ: Витлање моторном тестером, скроз у црном

Илон Муск, обучен од главе до пете у црно, носећи сунчане наочаре, стајао на средини бине и уживао у улагивању масе на Конференцији конзервативне политичке акције.

Најбогатији човек на свету, који жели да смањи милијарде долара трошкова федералне владе, рекао је да је спремио једно посебно изненађење.

Аргентински председник Хавијер Милеи, познат по кресању буџета у његовој земљи, изашао је тада на сцену и предао му светлуцаву златну моторну тестеру.

„Ово је моторна тестера за бирократију&qуот;, узвикнуо је Маск.

„МОТОРНА ТЕСТЕРА!&qуот;.

Била је то драматична илустрација не само Масковог ентузијазма за његово задужење у „Одељењу за ефикасност владе&qуот; (Доџ - ДОГЕ), већ и малтене статуса рок звезде који је технолошки предузетник рођен у Јужноафричкој Републици у међувремену стекао међу Трамповим следбеницима.

Од тог појављивања, Маск је разаслао оперативце свуд по федералној влади, вршећи притисак за приступ владиним осетљивим базама података и идентификовање програма који би били укинути.

Иако није пришао ни близу проналажењу билиона долара који су се наводно расипали као што је некада обећао, његови резови драстично су смањили десетине агенција и министарстава ' практично угасивши америчку Агенцију за међународни развој (УСАИД) и покушавши да укине Министарство просвете.

Иако обећања да ће укинути „расипања, малверзације и злоупотребе&qуот; у влади и скресати нарастајући федерални дефицит обично имају извесну атрактивност у јавности, начин на који је Маск користио метафоричну моторну тестеру довео је до сукоба са вишим владиним званичницима и распламсао бес у делу америчке јавности.

Неке Трампове присталице можда одобравају агресивно резање буџета администрације, али други гласачи су кудили републиканске посланике на догађајима у локалним градским кућама.

Критичари су изразили бојазан да ће резови негативно утицали на популарне програме владе као што су пензиони план Социјалног осигурања, борачке бенефиције и покривање здравственог осигурања за сиромашне и старије.

Њихова забринутост можда није сасвим без основа, имајући у виду да ови програми чине огромну већину федералних трошкова.

Ако ови програми не буду били враћени, широка пореска резања, које је Трамп обећао, додатно ће повећати размере дуговања америчке владе и угрозити вероватно његово највеће изборно обећање - економски просперитет.

• Трамп је растурио светски поредак и оставио европске земље да се брзо снађу како знају и умеју
• Трамп прогласио трговински рат свету, Србија прошла најлошије на Балкану
• Да ли је Америка жртва неправедне трговине, како тврди Трамп

ЕКОНОМИЈА: 'Морао сам да мислим брзо јер су милијарде нестајале на моје очи'

Кад је берзански трејдер Ричард Мекдоналд видео да Трамп подиже графиконе у Ружином врту Беле куће, показујући списак земаља погођених америчким царинама, знао је да ће морати брзо да дела.

„Скочио сам на ноге, зато што нисам очекивао таблу са графиконима - очекивао сам саопштење&qуот;, каже он.

Мекдоналд је очекивао увођење царина од 10 до 20 одсто, али он каже да „нико није очекивао ове огромне бројке&qуот;.

Пожурио је да схвати које компаније би могле бити најтеже погођене. И онда је почео да продаје.

„Сваке секунде су биле брисане милијарде са цена акција, тако да је важило правило 'најбржи прст побеђује'.&qуот;

Он је један од многих трејдера који су се налазили на прочељу светских тржишта кад су се цене акција свуда стрмоглавиле после Трампове најаве о царинама названим „Дан ослобођења&qуот;.

Индекс највећих фирми у Америци С&амп;П 500 био је посебно јако погођен, а иако се Бела кућа у међувремену предомислила по питању неких од највиших царина, оне се од тада нису до краја опоравиле.

Погледајте видео: Како је најбогатији човек на свету постао Трампов сарадник

Економија је била највећи разлог за забринутост америчких гласача на новембарским изборима, а Трамп је узјахао талас дубоког незадовољства начином на који је Бајден руковао инфлацијом и возио се на њему све до изборне победе.

Његово обећање да ће смањити цене, ублажити владину регулативу и подстаћи домаћу индустрију била је проактивна порука што се тиче пословања која је била срдачно дочекана на Вол Стриту и од многих радних Американаца.

Али док је Трамп покушавао да испуни обећање о новим царинским стопама, економска цена тога, макар на кратке стазе, постала је болно очигледна.

Берза тоне, каматне стопе, међу њима и за хипотеке за куће, скачу, а потрошачко самопоуздање је у паду.

Незапосленост је такође у порасту, делом због све већег броја федералних службеника који су силом остали без посла.

Банка федералних резерви, заједно са економским стручњацима, упозорава да ће Трампов план смањити привредни раст и вероватно довести до рецесије.

Иако су проценти подршке председнику по питању руковања економије опали, многи од његових присталица га и даље подржавају.

А у бившим индустријским областима похараних губицима радних места у мануфактури, влада нада да ће би царине могле да их опораве на светској сцени.

„Трамп нам је повратио поштовање&qуот;, каже камионџија Бен Маурер из Пенсилваније, говорећи о царинама уведеним Кини.

„И даље смо сила са којом нема шале.&qуот;

Економске бриге допринеле су паду Трамповог целокупног статуса у анкетама, али постоји једна кључна област у којој се он и даље добро држи у очима јавности - имиграција.

• Америка: Расте ли незадовољство због Масковог резања трошкова?
• 'Стидљивко који није рођен за политику': Ерол Маск о сину Илону

ИМИГРАЦИЈА: Примећен на фотографији - 'Мој син, у ланцима у затвору'

„То је он! То је он! Препознајем му лице&qуот;, каже Мирелис Касик Лопез, показујући на фотографију људи у ланцима везаним за под једног од најозлоглашенијег затвора на свету.

Она је препознала сина на фотографији, сликаној одозго, у мору обријаних глава мушкараца у белим мајицама који седе у дугим, правилним редовима.

Код куће у Маракају, у Венецуели, госпођи Касик је фотографију показао новинар ББЦ-ја, коју су први пут поделили онлајн власти Ел Салвадора.

Кад је последњи пут била у контакту са сином, он се налазио у Америци и претила му је депортација у Венецуелу, али се он сада налазио 2.300 километара далеко од ње, као један од 238 мушкараца које су америчке власти послале у озлоглашени мегазатвор у Ел Салвадору.

Трампова администрација каже да су они чланови банде Трен де Арагуа, моћне мултинационалне криминалне операције, али Касик инсистира на томе да је њен син невин.

Тврди став према имиграцији био је темељ Трампове кампање за реизбор, а председник је искористио своја широка овлашћења да би испунио то обећање.

Илегални преласци границе почели су да опадају пред крај Бајденове администрације, али се сада налазе на најнижем месечном збирном нивоу у последњих више од четири године.

Већина америчке јавности и даље подржава строга кажњавања имиграције, али је то застрашило заједнице страних студената који су се нашли ухваћени између две ватре у овој агресивној иницијативи.

Неки, а међу њима и особе са сталним боравиштем, били су приведени и чека их депортација због њихове улоге у пропалестинским протестима на кампусима.

Они су одбацили оптужбе да подржавају Хамас.

Правници за грађанска права упозоравају да се неки мигранти депортују без спровођења обавезног правног процеса, покупивши невине међу „убицама и разбојницима&qуот; за које Трамп тврди да су на главном удару.

Иако до сада није било оног нивоа масовних депортација којима су се неки надали а од којих су други страховали, свеже оснажени агенти имиграционе службе почели су да предузимају мере широм Америке у компанијама, домовима и црквама.

Били су активни и на универзитетима, који су постали истакнута мета председника Трампа на неколико других начина.

• Може ли Трамп да укине држављанство по рођењу
• Да ли би Трамп стварно могао да депортује милионе

РАТ ПРОТИВ ИНСТИТУЦИЈА: Сукобљавање са академским, медијским и корпоративним светом

Председник Универзитета Харвард Алан Гарбер одлучио је 21. априла да уђе у директан сукоб са Белом кућом.

У писму универзитетској заједници, он је најавио тужбу против потеза Трампове администрације да замрзне милијарде долара федералних грантова.

Био је то, рекао је он, илегални покушај „наметања неприкосновене и неприличне контроле&qуот; над деловањем Харварда.

Бела кућа је рекла да је морала да предузме те мере зато што Харвард није урадио ништа против антисемитизма на кампусу, што је проблем за који је Гарбер рекао да универзитет предузима кораке како би га решио.

Али потез колеџа из Ајви лиге био је најистакнутији пример отпора Трамповој употреби председничког овлашћења за напад на америчко више образовање, што је њен дугогодишњи циљ обновљен пропалестинским протестима који су захватили кампусе 2024. године.

Председник и његови званичници су у међувремену запленили или запретили да ће блокирати милијарде долара федералних средстава како би преобликовали елитне институције као што је Харвард, за које председник и многе његове присталице тврде да намеће либералну идеологију студентима и истраживачима.

Почетком овог месеца, Универзитет Колумбија у Њујорку пристао је на велики број захтева из Беле куће, међу њима за промене његове политике у вези са протестима, праксе обезбеђења кампуса и катедре за блискоисточне студије.

Слична динамика одвијала се и у корпоративном и медијском свету.

Трамп је искористио одлагање федералних уговора као начин да изврши притисак на адвокатске канцеларије да регрутују и заступају више конзервативаца.

Неке фирме одговориле су нудећи Трамповој администрацији милионе долара у бесплатним правним услугама, док су две фирме поднеле тужбу довевши у питање уставност казни председничке администрације.

Тужба за клевету коју је Трамп поднео против АБЦ њуза довела је до тога да компанија уплати допринос од 15 милиона долара Трамповој председничкој фондацији.

ЦБС је такође у преговорима да постигне договор око једне друге тужбе поводом интервјуа са Камалом Харис, јер његова родитељска компанија Парамаунт тражи федерално одобрење за припајање Скајденс медији.

Асошијејтед прес је, с друге стране, пружио отпор притиску администрације да прихвати Трампову промену имена у „Амерички залив&qуот; упркос напорима Беле куће да спречи извештавање ове новинске агенције о председнику.

Током предизборне турнеје, Трамп је упозоравао на неспутана овлашћења федералне владе.

Сада када је на власти, он користи та иста овлашћења онако како то ниједан модерни председник није ни покушао.

Нигде, међутим, последице његових напора нису биле толико видљиве као у оквиру агенција и министарстава федералне владе које сада он контролише.

• Зашто је Трамп ускратио финансијску помоћ Харварду и шта то значи за остале америчке универзитете
• Шта је УСАИД и зашто је Трамп наводно чврсто решен да га угаси
• Трамп ударио и на школски систем, затвара Одељење за образовање

ПРОЈЕКТИ ДИВЕРЗИТЕТА: Корак уназад по питању расе и идентитета

Конференција за штампу у Белој кући започела је минутом ћутања у знак сећања на жртве судара авиона над реком Потомак.

У року од неколико секунди након окончања те паузе, међутим, Трамп је прешао у напад.

Иницијатива за диверзитет и инклузију у Федералној управи за авијацију делом је крива за трагедију, тврдио је председник, зато што запошљава људе са тешком интелектуалном ометеношћу као контролоре лета.

Он није пружио никакве доказе за то.

Био је то запањујући тренутак илустративан за напад који је његова администрација покренула против програма инклузивитета који су се намножили у скорашњој историји широм америчке владе и корпоративног света.

Трамп је наложио федералној влади да оконча програме диверзитета и равноправности (ДЕИ) и да истражи приватне компаније и академске институције за које се верује да учествују у „илегалном ДЕИ&qуот;.

Његова директива је убрзала кораке међу водећим светским компанијама као што су Мета и Голдман за смањивање или потпуно елиминисање ових програма.

Први пут уведени шездесетих у светлу победа борбе покрета за грађанска права, рани облици ДЕИ били су покушај да се увећају прилике за црне Американце.

Касније су се они проширили тако да обухвате жене, ЛГБТ права и друге расне групе.

Ти покушаји су се појачали, а прихватила их је већинска корпоративна Америке после демонстрација Црни животи су важни из 2020. године након смрти Џорџа Флојда у рукама полицајаца из Минеаполиса.

Али према њеним критичарима, ДЕИ је постављала политику и расу изнад талента, стварајући поделе и више није потребна у савременој Америци.

Иако изгледа као да Трампова директива има подршку уске већине гласача, неке од неочекиваних последица су забринуле људе.

Национално гробље Арлингтон избрисало је са своје интернет странице свако помињање историјата црнаца и жена у војној служби.

А летелица Енола Геј која је бацила атомску бомбу на Јапан испрва је била обележена за уклањање из докумената Пентагона због помињања речи „геј&qуот;.

• Шта Трампова политика „два рода&qуот; значи за свет
• Шта је Трампова 'златна карта' и како функционишу слични програми у свету

Првих сто дана Доналда Трампа представљало је до сада невиђену демонстрацију једностране моћи какву није исказао ниједан савремени амерички председник.

Наредним председницима, ако то буду желели, биће потребне године, ако не и деценије, да исправе његове покушаје да размонтира огромне контингенте федералне владе.

У неким другим случајевима, међутим, Трампови досадашњи напори могли би да се испоставе мање трајним.

Без подршке нових закона које би усвојио Конгрес, многе од његових широких реформи могао би лако да поништи неки будући председник.

До које мере ће овај бурни почетак довести до трајних промена остаје велико отворено питање.

Касније ове године, уска републиканска већина у Конгресу покушаће да обезбеди законодавну подршку Трамповој агенди, али њихов успех је далеко од загарантованог.

А на конгресним изборима средине мандата наредне године, те већине могле би да буду замењене непријатељски настројеним демократама чврсто решеним да истраже администрацију и зауздају њену власт.

У међувремену се спрема још судских битака и док амерички Врховни суд нагиње конзервативцима, његове досадашње одлуке у великом броју кључних случајева могле би на крају да буду усмерене против Трампових напора.

Првих 100 дана Трамповог другог мандата били су драматична демонстрација политичке силе, али наредних 1.361 биће прави показатељ да ли он може да остави за собом трајнију заоставштину.

Додатно извештавање Мич Лабијак, Никол Колстер, Густаво Очандо Алекс и Медлин Халперт.

Погледајте видео: Шта Трамп планира да уради у Појасу Газе

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.29.2025)