Kako su pape iz Afrike promenile hrišćanstvo i poklonile Dan zaljubljenih

Danas pretežno muslimanska, severna Afrika je nekada bila srce hrišćanskog sveta, odakle su potekle pape koji su ostavili dubok trag u istoriji hrišćansstva.

Oni su bili pape na prostoru Rimskog carstva, koje je obuhvatalo teritoriju današnjeg Tunisa, severoistočnog Alžira i obale zapadne Libije.

„Severna Afrika bila je Biblijski pojas rane hrišćanske civilizacije”, kaže profesor Kristofer Belito, istoričar na Univerzitetu Kinu u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Danas se mnogi katolici u Africi nadaju da će posle više od 1.500 godina, papa biti sa afričkog kontinenta.

U nastavku predstavljamo trojicu papa afričkog porekla i kako su uticali na to da hrišćani slave Dan Svetog Valentina i Uskrs nedeljom.

Sva trojica su kanonizovani.

• Da li će sledeći papa biti Afrikanac
• Kako se bira novi papa
• Ko će biti sledeći papa? Ključni kandidati u nepredvidljivoj trci

Papa Viktor Prvi (189. - 199.)

Pretpostavlja se da je papa Viktor Prvi bio berberskog porekla.

Bio je poglavar Katoličke crkve u vreme kada su hrišćane povremeno progonile rimskih vlasti zbog odbijanja da se poklone rimskim božanstvima.

Najpoznatiji je po tome što je ustanovio da se Uskrs slavi u nedelju.

U 2. veku, pojedine hrišćanske zajednice u rimskoj provinciji Aziji (teritorija današnje Turske) slavile su Uskrs istog dana kada i Jevreji Pashu, koja može da padne bilo koji dan u nedelji.

Međutim, hrišćani u zapadnom delu Rimskog carstva verovali su da je Isus vaskrsao u nedelju, pa je Uskrs trebalo uvek da pada na taj dan.

Rasprava o tome kada se dogodilo vaskrsenje postala je veoma sporno pitanje.

Ova takozvana „uskršnja kontroverza” simbolizovala je šire podele između Istoka i Zapada, i otvorila pitanje da li hrišćani treba da slede jevrejske običaje.

Papa Viktor Prvi sazvao je prvi rimski sinod, sabor crkvenih velikodostojnika, da bi se razrešio ovaj sukob.

Zapretio je da će ekskomunicirati biskupe koji budu odbili da prihvate njegovu odluku.

„Bio je dovoljno moćan da doslovno sve privuće na istu stranu”, profesor Belito kaže za BBC.

To je bio neverovatan poduhvat s obzirom na to da je Viktor bio biskup Rima u vreme kada je hrišćanstvo bilo zabranjeno u Rimskom carstvu, dodaje istoričar.

Još jedno važno nasleđe pape Viktora Prvog je uvođenje latinskog kao zajedničkog jezika u Katoličkoj crkvi.

Pre toga, starogrčki je bio glavni jezik katoličke liturgije, kao i službene komunikacije u Rimokatiločkoj crkvi.

Sam Viktor Prvi je govorio i pisao na latinskom jeziku, koji je tada bio široko rasprostranjen u severnoj Africi.

Papa Miltijad (311. - 314. nove ere)

Veruje se da je papa Miltijad rođen u Africi.

Tokom njegovog pontifikata, rimski carevi su počeli da prihvataju hrišćanstvo, koje je na kraju postalo zvanična religija u Rimskom carstva.

Pre toga, progon hrišćana bio je rasprostranje u različitim periodima rimske istorije.

Ipak, profesor Belito ističe da Miltijad nije bio zaslužan za ovu promenu, već je, kako kaže, „bio primalac rimske blagonaklonosti”, a ne veliki pregovarač.

Rimski car Konstantin Veliki je poklonio Miltijadu palatu, čime je postao prvi papa koji je dobio zvaničnu rezidenciju.

Konstantin mu je takođe dao dozvolu da gradi baziliku Svetog Ivana Lateranskog, koja je danas najstarija javna crkva u Rimu.

Iako savremene pape žive i rade u Vatikanu, katolici i danas Lateransku baziliku ponekad nazivaju „majkom svih crkava”.

Papa Gelasije Prvi (492. - 496. n. e.)

Gelasije Prvi je jedini od trojice papa iz Afrike za koga istoričari veruju da nije rođen na tom kontinentu.

„Postoji zapis da je... rođen u Rimu.

„Dakle, ne znamo da li je ikada živeo u severnoj Africi, ali izgleda jasno da je bio severnoafričkog porekla”, objašnjava profesor Belito.

Po mišljenju profesora Belita, Gelasije Prvi je bio najznačajniji od poglavara Rimokatoličke crkve iz Afrike.

Gelasije Prvi je široko priznat kao prvi papa koji je zvanično nosio titulu „namesnika Hristovog”, izraz koji označava papinu ulogu kao Hristovog predstavnika na Zemlji.

Razvio je i poznatu doktrinu „o dva mača”, koja naglašava razdvojene, ali ravnopravne moći crkve i države.

Gelasije Prvi je tom doktrinom napravio ključnu razliku da su obe moći poverene crkvi od Boga, koja je zatim svetovnu vlast delegirala državi, čime je crkva postala vrhovna.

„Kasnije, tokom srednjeg veka, pape su ponekad pokušavali da stave veto na izbor cara ili kralja, tvrdeći da im je Bog dao tu moć”, kaže profesor Belito.

Gelasije Prvi se pamti i po odlučnoj reakciji tokom Akakijeve šizme, prvog velikog raskola između istočnog i zapadnog hrišćanstva koji je trajao od 484. do 519. godine.

Tokom tog perioda, Gelasije je snažno zastupao primat Rima i papskog autoriteta nad celokupnom hrišćanskom crkvom, istočnom i zapadom, čime je, prema mišljenju stručnjaka, prevazišao sve njegove prethodnike.

Gelasije je odgovoran i za ustanovljenje jednog od danas popularnih praznika - Dana Svetog Valentina, poznatijeg kao Dan zaljubljenih, koji se i dalje obeležava svake godine 14. februara u čast hrišćanskog mučenika Svetog Valentina.

Po nekim predanjima, Valentin je bio sveštenik koji je tajno venčavao parove uprkos zabranama rimskog cara Klaudija Drugog.

Istoričari veruju da Dan Svetog Valentina potiče od Luperkalija, rimske svetkovine ljubavi i plodnosti, i da je Gelasije Prvi tako pokušao da paganske običaje pretvori u hrišćanske.

Kako su izgledali pape iz Afrike?

Profesor Kristofer Belito kaže da ne postoji nijedan pouzdan izvor na osnovu koga bi precizno moglo da se kaže kako su ova trojica papa izgledala.

„Moramo da imamo na umu da se ni u Rimskom carstvu, a ni u srednjem veku, na rasu nije gledalo na način na koji se to čini danas.

„To nije imalo nikakve veze sa bojom kože”, Belito kaže za BBC.

„Ljudi u Rimskom carstvu nisu se bavili rasom, već etničkom pripadnošću”.

Profesorka Filomena Muaura sa Univerziteta Kenjate u Keniji objašnjava da je u rimsko doba Afrika bila veoma multikulturno društvo, gde su živele zajednice Berbera i Puna, oslobođeni robovi i ljudi koji su dolazili iz Rima.

„Severna Afrika bila je izrazito mešovita sredina, a predstavljala je i važnu trgovačku rutu u ranoj antici”, ističe Muaura.

„Većina ljudi koji su živeli u oblastima Rimskog carstva nisu se identifikovali sa određenim etničkim grupama, već su se smatrali Rimljanima”, dodaje ona.

• Koliko su papa i Katolička crkva uticajni u svetu
• Ko su kardinali koji biraju sledećeg papu i odakle oni dolaze

Zašto od Gelasija Prvog nije izabran nijedan papa iz Afrike?

Veruje se da nijedan od 217 papa koji su izabrani posle Gelasija Prvog nije poticao iz Afrike.

„Crkva u severnoj Africi je oslabljena usled mnogih istorijskih okolnosti, među kojima su pad Rimskog carstva, ali i upad muslimana [u severnu Afriku] u 7. veku”, kaže profesorka Muaura.

Međutim, neki stručnjaci tvrde da to što je islam preovlađujuća veroispovest u severnoj Africi ne objašnjava u potpunosti činjenicu da nijedan papa sa ovog kontinenta nije izabran više od 1.500 godina.

Profesor Belito objašnjava da je izbor pape godinama bio „italijanski monopol”.

Ipak, smatra da postoji velika mogućnost da naredni papa bude iz Azije ili Afrike, s obzirom da je danas broj katolika veći na južnoj nego na severnoj hemisferi.

Zapravo, danas se katoličanstvo širi brže u Podsaharskoj Africi nego bilo gde drugo u svetu.

Najnoviji podaci pokazuju da je 2023. godine u Africi bilo 281 milion katolika, što je oko 20 odsto svih vernika Rimokatoličke crkve u svetu.

Trojica kardinala iz Afrike su trenutno u trci za naslednika pape Franje - Fridolin Ambongo Besungu iz Demokratske Republike Konga, Piter Turkson iz Gane i Rober Sara iz Gvineje.

Međutim, profesorka Muaura ističe da, iako je hrišćanstvo u Africi izuzetno snažno, „moć Katoličke crkve je i dalje na severu, tamo gde je oduvek bilo i resursa”.

„Možda će, ako Rimokatolička crkva na afričkom kontinentu nastavi da jača i bude mogla samostalno da se izdržava, doći vreme i da konačno dobijemo papu iz Afrike”, zaključuje ona.

• 'Jednako su grešni kao i mi': Kako je film 'Konklava' pružio uvid u izbor za papu
• Najveće suđenje u Vatikanu u novijoj istoriji - optužbe o proneveri 350 miliona evra
• Žrtve zlostavljanja u Francuskoj poručile crkvi: „Morate da platite za sva nedela"

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.30.2025)