Drumski filmovi: Beg, spoznaja, a na Balkanu - putovanje koje prekida rat

Automobil koji se brzo kreće po usijanom asfaltu, vetar koji mrsi kosu junaka i benzinska stanica na koju staju da bi obavili važan poziv - ovo mogu da budu neizostavni elementi gotovo svakog drumskog filma, od holivudskih maštarija o begu u novi život do filozofski nastrojenog filmskog ostvarenja.

Bilo da je u pitanju komedija, triler ili vestern, odluka da se napusti jedno mesto i otisne na put uvek pokreće radnju.

Iako se smatra za tipičan američki žanr, jer se oslanja na mitsko osvajanje novog kontinenta, drumski film se razvijao i u drugim kinematografijama, a donekle i na Balkanu.

„Ljude su oduvek privlačili putevi, to se najbolje vidi u književnosti - Don Kihot, prvi roman koji se pojavio je priča o putovanju.

„Biti na putu znači biti izložen promeni, a svaka priča i svaki film, kao i svako putovanje ima početak, sredinu i kraj", objašnjava reditelj Goran Marković za BBC na srpskom.

Njegov film „Turneja" (2008), smešten u 1993. godine ima ratnu tematiku.

Grupa beogradskih glumaca u želji da zaradni dodatni novac kreće na turneju po Bosni dok oko njih bukte etnički sukobi.

„Put je bio potreban, jer likovi, sem fizičkog prelaze i psihološki i intimni put u kom shvataju da se događa rat i kakve užase sa sobom nosi", kaže Marković.

• „Društveni komentar na stvarna dešavanja“: Kako su „Goli u sedlu“ izvršili revoluciju u Holivudu
• Da li je „Prohujalo s vihorom" najčudniji američki film
• Folk muzika na filmu: Komedija ili teška depresija

Amerika i maštanje o slobodi

U Holivudu, gde su ovi filmovi nastali, prikazuju traganje za novcem to jest ostvarenjem američkog sna, ali i beg od svakodnevice.

Još je zlatna era iscrtavala mape puteva na velikom platnu.

Njima su se vozili komičari Džeri Luis i Din Marin, zaljubljeni junaci koje su igrali Grejs Keli i Keri Grant u Hičkokovom ostvarenju „Uhvatiti lopova", ali i Džon Vejn, zvezda vesterna jezdećii Divljim zapadom.

„Postoji mnogo više filmova o putu nego što zapravo mislimo", kaže Borisav Matić, dramaturg i pozorišni i filmski kritičar za BBC na srpskom.

„Put je metafora za unutrašnja suočavanja sa sobom i svetom, ali i za neke lične dileme, odrastanja i čežnju za slobodom", dodaje on.

Jedan od najpopularnijih naslova iz ovog vremena je film „Dogodilo se jedne noći" snimljen 1934. godine.

Radnja prati mladu bogatašicu (glumi je Klodet Kolber) koja beži od kuće da bi se tajno udala, a u autobusu upoznaje novinara koji je nedavno izgubio posao, a kog igra Klerk Gejbl.

Autobus se pokvari, a njih dvoje nastavljaju putovanje - stopirajući.

Iako ima elemente romantične komedije, u pitanju je film o putovanju, ukazuje Matić.

„Termin road movie, skovan je više od tri decenije kasnije, pojavljivanjem filma 'Goli u sedlu' Denisa Hopera 1969. godine", dodaje on.

Kada čuju pojam „road movie" mnogi pomisle na dvojicu bajkera koji putuju američkim jugom noseći novac koji su zaradili prodajom narkotika.

Filmovi o putu nas izmeštaju iz svakodnevne realnosti, jer i likovi koje gledamo upravo to čine - oni beže od uobičajenih dnevnih obaveza u pokušaju da razreše unutrašnje konflikte, objašnjava Matić.

„Gledajući road filmove, mi maštamo o slobodi", zaključuje.

Američki pejzaž bio je inspiracija rediteljima.

„Amerika - to su putevi.

„Nema oaza, nema spomenika, neodređeno putovanje lineralnosti i autoputeva", ovako je o Americi krajem 20. veka pisao Žan Bodrijar, francuski filozof i sociolog.

I zato nije čudno što nemački reditelj Vim Venders odlazi baš tamo da snimi njegov najpoznatijii drumski film „Pariz, Teksas" 1984. godine.

Priča prati glavnog junaka Travisa (igra ga Hari Din Stenton) koji pokušava da ponovo „sjedini" rastavljenu porodicu.

Pariz u naslovu nije glavni grad Francuske, već gradić smešten u jugoistočni ugao SAD, u kome Travis veruje da je začet.

„Taj opustošeni pejzaž Teksasa predstavlja emotivnu pustoš kroz koju prolazi glavni lik u potrazi za spasom i rešenjem problema", kaže Borisav Matić.

Ženska borba oličena u putovanju

Jedan od najuspešnijih primera filma o putovanju je „Telma i Luiz", priča o dve prijateljice iz malog mesta u Americi.

Jedna je domaćica, udata za čoveka koji je kontroliše, a druga radnica u restoranu brze hrane.

Zajednički vikend postaće beg od svakodnevnog života.

Tokom putovanja zastaju kod kluba, ispred kog Telmu napada muškarac sa kojim je plesala, sa namerom da je siluje.

Da bi spasila prijateljicu, Luiz ga ubija, a potom nastavljaju dalje da beže - od policije.

Tokom 1990-ih snimani su brojni fimovi u kojima su žene preuzimale herojske poteze, a, ipak jedan od najznačajnijih je upravo ovo ostvarenje Ridlija Skota, objašnjava Matić.

„Dve junakinje bežeći od policije i drugih problema zapravo beže od uloga koje društvo nameće ženama", dodaje.

• Ubistva pod cvetnim mesecom: Kako su likvidacije Osejdž Indijanaca zamalo izbrisane iz američke istorije
• „Le Doulos": Nasilan francuski film koji je inspirisao Tarantina i Skorsezea
• Da li je Felinijev film 8 ½ toliko kul da mu u istoriji nema premca

Šta je dozvoljeno u jednom drumskom filmu?

Skoro sve.

Od likova koji se pojavljuju samo na sekund pa nestanu, preko dobre vile koja se stvara u sred saobraćajne gužve da bi pomogla junaku kog tumači Nikolas Kejdž u filmu „Divlji u srcu" Dejvida Linča, pa sve do beskonačnih rezervi goriva koji omogućavaju automobilima da se stalno kreću.

Baš u tome je i čar ovog žanra, smatra Matić.

„Road film nema klasičnu strukturu, već fluidnu, opisuje avanturu u kojoj se likovi susreću sa nepredviđenim okolnostima.

„Ono što je u drugom žanru neuverljivo ovde može da funkcioniše zbog prirode priče koja prati jedno putovanje", kaže Matić.

Filmovi o putu sjedinjuju dva elementa novog sveta - brze automobile i želju za večitom mladošću, objašnjava David Laderman, profesor na univerzitetu San Mateo u studiji Kakvo putovanje: Drumski film i američka kultura.

Jedan od prvih antičkih spevova Odiseja, o junaku koji pokušava da se vrati u izgubljeno kraljevstvo na ostrvo Itaku, zapravo je priča o putovanju.

„Koreni ovog žanra sežu daleko u kulturne i književne prikaze putovanja", piše Laderman.

Evropa: Traganje i usamljenost

Drumski filmovi nisu vezani samo za američki kontinent.

Francusko ostvarenje „Ludi Pjero" u režiji Žan-Lik Godara iz 1965. godine u kome igraju Žan-Pol Belmondo i Ana Karina, prati bivše partnere koji beže od društvene presije i braka na obalu Sredozemnog mora.

„Pre deset minuta video sam smrt svuda. Sada je upravo suprotno, pogledajte more, talase, nebo. Život je možda tužan, ali je uvek lep!", uzvikuje glavni lik pošto stigne na francusku rivijeru.

Traganje za identitetom, selidba, usamljenost, borba sa potrošačkim društvom, emigracija, čežnja za slobodom, ali i dokolica - sve ovo su bile teme evropskih road filmova.

U filmu „Divlje jagode" švedskog reditelja Ingmara Bergmana prikazana je priča profesora koji se tokom putovanja suočava sa sećanjima i strahom od skore smrti, objašnjava Matić.

„Put uvek ima neko dublje značenje", ukazuje on.

• Da li je Ingmar Bergman najveći režiser svih vremena
• „Bekstvo iz Šošenka“ od neuspeha do klasika
• Dan D: Snimanje filma „Spasavanje redova Rajana" izgledalo je kao pravi rat

Domaća kinematografija: Nemir i ratovi

Možda najbolji primer ovog žanra u jugoslovenskoj kinematografiji je film „Ko to tamo peva", reditelja Slobodana Šijana premijerno prikazan 1980. godine.

Dotrajalim autobusom firme „Krstić i sin", u predvečerje Drugog svetskog rata, grupa putnika se vozi ka Beogradu.

Zbog nepredviđenih okolnosti putovanje će se odužiti, iako je polazna od dolazne stanice udaljena svega stotinak kilometara.

Jedno je od najpoznatijih jugoslovenskih ostvarenja, koje je Jugoslovenska kinoteka proglasila najboljim srpskim filmom.

Publika ga uglavnom svrstava u tragikomedije, objašnjava Matić.

Ipak, ima osnovnu karakteristiku drumskog filma, a to je da se „putovanjem oslikava neki dublji problem".

„Radnja filma smeštena je pred početak Drugog svetskog rata kada Kraljevina Jugoslavija kreće u budućnost nesvesna da je očekuje nacistička okupacija", dodaje on.

Slične je teme „Sivi kamion crvene boje" Srđana Koljevića iz 2004. godine sa Draganom Bjelogrlićem i Srđanom Todorovićem u glavnim ulogama, jer „takođe govori o široj društvenoj krizi pred početak rata u Jugoslaviji 1991. godine".

Nema mnogo domaćih filmova o putu, verovatno jer su produkcijski zahtevni, smatra Srđan Dragojević, reditelj, scenarista i autor „Parade" (2011) - još jednog drumskog filma.

Priča prati Limuna, homofobičnog ratnog veterana koji polazi na putovanje po čitavoj Jugoslaviji da bi okupio grupu ljudi, jer je dobio zadatak da zaštiti prvu Paradu ponosa u Srbiji.

„Road movie često iziskuje i specifične okolnosti, ekipu koja putuje na više lokacija, i možda je to razlog malog broja ovih ostvarenja u domaćoj kinematografiji gde se često glumci snimaju u jednom prostoru", objašnjava on.

I dok su se na filmskom platnu kroz istoriju smenjivali pustinjski pejzaži, široki autoputevi, ali i predeli Balkana, junaci su putovali i sanjali o drugačijem životu.

„Mislim da će filmovi o putu uvek postojati", zaključuje Matić.

• Dušan Makavejev: Filmovima rušio tabue, živeo slobodu
• Elizabet Tejlor, jahte, avioni, glamur, piće i uloga Tita u Sutjesci: Pet detalja iz života Ričarda Bartona
• Vodič za Kirka Daglasa i Jugoslaviju - za rođene u 21. veku

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.30.2025)