Да нам живи живи рад! Како се мењао првомајски музички „укус“ – од химни Титу до Синана уз ц́умур
Спутник 01.05.2025
Од песама „Титов напред“ и „Уз маршала Тита“ преко „Химне рада“ КУД Идијота и „Одбране“ од Идола, до данашњег „празника роштиља“ где трешти турбо-фолк, а музика више не прати тему прославе, прошло је много времена и различитих политичких система. Ове песме заправо су индикатори који говоре о односу друштва према суштини Првог маја – празнику рада.
Од историјског тренутка када је 1886. године четрдесет хиљада људи изашло на улице Чикага захтевајуц́и права за раднике, преко чувеног уранка уведеног за време Титове Југославије, до данашњег пикника, мењао се музички „укус“. Крајем деветнаестог века радници су имали мале наднице, а дневни посао трајао је од 12 до чак 18 сати, искоришц́авање дечје радне снаге и живот на ивици егзистенције резултирали су низом штрајкова у којима су се захтевали достојнији
