УНС: Тежак положај новинара у Србији, правосуђе деценијама немоћно да казни убице новинара

Удружење новинара Србије (УНС) оценило је данас да је положај новинара у Србији тежак, да су медијски радници често на мети напада и да српско правосуђе нема моћ да казни убице новинара и њихове налогодавце.

УНС је у Прогласу поводом 3. маја, Светског дана слободе медија, навео да је број напада на новинаре већи током 2025, у односу на исти период прошле године.

"Забрињавајући је пораст напада, увреда и притисака на новинаре и медијске раднике у овој години. Од почетка године до данас УНС је забележио 51 случај угрожавања новинара, девет више него у истом периоду прошле године. У четири месеца ове године било је осам физичких напада на новинаре, чак седам више него у истом периоду прошле године", пише у Прогласу.

УНС је забележио и више случајева ометања у раду него у истом периоду претходне године, а забележена су и три случаја хапшења новинара, док таквих ситуација није било прошле године.

УНС тражи да надлежни органи ефикасно истраже све претње новинарима и медијским радницима и да о резултатима тих истрага редовно обавештавају медије и јавност.

То удружење медијских радника оценило је да српско правосуђе и даље потврђује немоћ да казни убице новинара и њихове налогодавце.

"Ни после више деценија још увек нису пронађени и кажњени налогодавци и убице новинара Славка Ћурувије и Милана Пантића, нити расветљене околности смрти Даде Вујасиновић, као ни убистава и киднаповања новинара и медијских радника на Косову од 1998. до 2005. године (...) УНС тражи да правосудни органи не дозволе да и убиство Милана Пантића дочека потпуну застарелост", пише у Прогласу.

Како наводи УНС, економски положај медијских радника је лош.

То удружење је критиковало доносиоце одлука због кашњења са расписивањем конкурса за избор чланова Савета за Регулаторно тело за електронске медије.

Додаје се да је од 180 земаља Србија по Светском индексу слободе медија сврстана на 98. место, што је за седам позиција лошије него годину пре.

{Имаге2}

"У првој години спровођења пројектног суфинансирања путем Јединственог информационог система, новинари и медији у Србији суочили су са великим проблемима у функционисању ове платформе, као и са њеном нетраспарентношћу. Општине и градови поново су каснили са расписивањем конкурса за пројектно суфинансирање медија, а Министарство информисања и телекомуникација са формирањем листе кандидата за комисије", наведено је у Прогласу.

УНС је затражио са Министарство информисања и телекомуникација кроз ефикасан инспекцијски надзор контролише да ли локалне самоуправе поштују обавезу и рокове расписивања конкурса за пројектно суфинансирање медија.

То новинарско удружење се осврнуло и на положај медијске заједнице на Косову и Метохији те оценило да се новинари на тој територији суочавају са финансијском неизвесношћу након повлачења страних донатора и "нерегуларне расподеле новца" на медијском конкурсу Министарства информисања и телекомуникација за суфинансирање медијских пројеката.

Додаје се да су годину између два Светска дана слободе медија обележила "драстична кршења" Кодекса новинара Србије.

{Имаге3}

НУНС: Србија назадовала у слободи медија упркос формалном помаку на листи Репортера без граница

Иако је Србија на Светском индексу слободе медија за 2025, формално напредовала за две позиције и сада заузима 96. место од 180 земаља, представник Репортера без граница (РСФ) за Европску унију (ЕУ) и Балклан Павол Салаи оцењује да је реч о "илузорном напретку", јер је истовремено забележен пад укупног индекса слободе медија у земљи, саопштило је данас Независно удружење новинара Србије (НУНС).

"У политичкој атмосфери додатно поларизованој анти-владиним протестима током 2023. и 2024. године, новинари су често мета напада чланова владајуће елите, које додатно појачавају поједини национални ТВ канали. Ни политичари ни државне институције, укључујући Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), чије чланове углавном именује власт, нису показали вољу да поправе ситуацију. Новинари критични према власти имају ограничен приступ интервјуима са њеним представницима и јавним информацијама", пише у Извештају РСФ.

Новинари, како је наведено, имају склоност ка аутоцензури, утицај медијских закона још није процењен, а иако су прописи који се односе на поступање тужилаштва и полиције у случајевима напада на новинаре дали позитивне резултате у неким случајевима, правосуђе још увек мора да докаже своју независност и ефикасност у заштити слободе медија.

Већина медија приходује од оглашавања и нетранспарентних државних субвенција, а приступ тим изворима прихода у великој мери контролише владајућа елита и зависи од уредничке наклоности. Такође, како је наведено, концентрација медијског власништва представља нову забрињавајућу појаву.

У Извештају је наведено и да у су новинарке у Србији и даље мете напада због свог рада, али и због свог пола, а националне телевизије и провладини таблоиди често крше етичке стандарде у извештавању о насиљу над женама и националним мањинама.

{Имаге4}

Када је у питању безбедност новинара и новинарки, закључак РСФ је да се они у Србији и даље не осећају заштићено.

"Ослобађајућа пресуда из 2024. године, донета у жалбеном поступку против четворице бивших обавештајаца оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије 1999. године, истакла је проблем некажњивости злочина против новинара. У јавност су доспели и забрињавајући случајеви незаконитог хаковања мобилних телефона новинара од стране обавештајних служби и полиције", пише у Извештају.

"Слобода медија у Србији наставља да се погоршава", написао је у изјави за медије представник РСФ-а за ЕУ и Балкан Павал Салаи.

Како наводи, оцена Србије пала је за 0,92 поена (на 53,55 поена од максималних 100), што представља најнижи резултат за 23 године откако се води Индекс слободе медија.

"Стога се напредак Србије за два места на листи више може приписати паду других земаља, укључујући и Косово", додао је он.

Како је навео, Србија и даље заузима претпоследње место у зони ЕУ–Балкан, која обухвата 40 земаља.

Према Индексу слободе медија Србија се и даље сврстава у категорију земаља са "тешком" (наранџастом) ситуацијом по питању слободе медија, што је друга најгора категорија од укупно пет.

(Бета, 02.05.2025)