'Зубарска престоница света': Туристи у потрази за савршеним осмехом

Ненси Нелсон се боји зубара.

Знала је да буде толико нервозна да самој себи дислоцира вилицу.

Али већ 25 година, данас има више од 60, она долази код зубара у Лос Алгодонес, у Мексику, и нема више тај проблем.

„Веома су пажљиви, брижни и увиђавни што се тиче моје фобије&qуот;, каже она, док чека у реду да се врати у Сједињене Америчке Државе.

Лос Алгодонес је мали мексички град од 10.000 становника на граници са САД, где је сваки десети становника зубар.

Ову статистику ми је потврдила градоначелница Херминиа Марин, и сама зубарка.

Зову га 'зубарска престоница света', или 'град кутњака'.

Сваки дан га посети између 3.000 и 5.000 Американаца, који долазе не само код зубара, већ и да попију неколико маргарита, једу такосе и плешу уз локалну музику.

Ненси живи у граду у Висконсину по имену Кливленд, који је удаљен 3.000 километара.

Сада је фебруар и ових дана је температура у северним државама у просеку нула степени Целзијусових.

Извештава се о олуји, снегу.

За то време у Лос Алгодонесу је сунчано и температура не пада испод 15 степени.

Њен муж Брус, крупан човек са каубојским брковима који носи капу са натписом: „Прекинуо сам са земљорадњом да бих био овде&qуот; додаје: „Долетели смо овамо (у Аризону), изнајмили кола, одсели пар ноћи, отишли код зубара, уштедели хиљаде долара, и уживали у малом одмору успут.&qуот;

Попут овог пензионисаног брачног пара, људи из читаве Северне Америке долазе у јужне државе, нарочито током зимских месеци; паркирају се на огромном паркиралишту и прелазе границу пешице да би ушли у Лос Алгодонес.

Колоквијалним сленгом речено, они су познат као „снежни анђели&qуот; или „птице селице&qуот;.

Они су туристи који потом напуштају Мексико са блиставим осмехом на лицу, шармирани гостопримством домаћих конобара и зубара.

То је миграциони ток који открива какве све културолошке и трговинске интеракције постоје између Мексиканаца и Американаца – или каква је она била деценијама – упркос челичном зиду високом десет метара који може да се види из било које тачке у граду.

• Зашто је здравствени туризам у Мексику опасан за Американце
• Секс, нарко картели и пластична хирургија: „Моје тело је твоје ако платиш операцију&qуот;
• Естетски захват у Турској платила више хиљада евра, а сад се каје

Од узгајивача памука до зубара

Лос Алгодонес је био, као што му само име говори, епицентар цветајуће индустрије памука која се развила у северном Мексику током 20. века.

Врхунац је достигла током Другог светског рата – који је повећао потражњу за овим влакном – и доживео делимични пад почев од седамдесетих.

Иако усеви памука повремено и даље могу да се виде у крају, последњих деценија се погранична економија пребацила на услуге које боље одговарају потражњи са севера.

У све градове у северном Мексику, без изузетка, долази велики број Американаца који траже медицинске услуге, што некад промовишу и саме фармацеутске компаније, каже Хозе Завала, инжењер и експерт за развој са Колегио де ла Фронтера у Тихуани.

„То се само више примећује у Лос Алгодонесу зато што је град мали и зато што са северне стране границе овде има много пензионерских домова&qуот;, објашњава он.

Интеракција између северног Мексика и јужног САД-а је историјска, дубоко укорењена и готово структурална.

Милиони породица одрасли су с обе стране границе.

Све до седамдесетих, северњаци су могли да прелазили границу без пасоша.

Оно што видите у Лос Алгодонесу је разгледница трговинског и културолошког односа који носи велики значај.

То је однос који је био доведен у питање председничким мандатом Доналда Трампа, са претњом царинама на мексички увоз и његовим грубим приступом мигрантима.

Али је то и однос који је, управо због његових историјских корена, тешко прекинути.

„Царине ће бити сметња, наравно, али јаке економске везе је тешко избрисати&qуот;, каже Завала.

Карлос Рубио је био један од првих зубара у Лос Алгодонесу осамдесетих.

Рођен у Синалои, он је дошао на границу као младић да окуша срећу и пронашао потражњу за зубарским услугама која га је навела да се специјализује и отвори праксу која је данас софистицирана зубарка клиника.

Док идемо у обилазак, питам га какве осмехе његови клијенти воле.

Један од његових сарадника се смеје: „Грингоси су опседнути блиставо белим осмехом.&qуот;

Рубио, који живи у Јуми, у Аризони, и прелази границу сваки дан да би ишао на посао, верује да „амерички здравствени систем није социјалан&qуот;.

„Од 300 милиона људи, 60 одсто нема зубарско осигурање или је само делимично осигурано. То је између 80 и 160 милиона људи са лошим осигурањем. То је између 80 и 160 милиона прилика за нас.&qуот;

Према Америчком зубарском удружењу, једна трећина одраслих старости између 19 и 64 године нема зубарско осигурање, упркос томе што има здравствено осигурање.

А огромна већина зубарских осигурања не покрива ништа више од чишћења и прегледа.

За све друго, Американци немају другог избора него да изваде десетине хиљада долара из џепа или да отпутују у Лос Алгодонес.

Проблем са америчким зубарским осигурањем

Роџер Гејвс је војни ветеран из Флориде који је дошао у Лос Алгодонес са женом и ћерком по четврти пут на зубарски третман.

Овај пут су остали пар ноћи и чекају у реду да пређу границу поново са коферима, међу уличним продавцима који продају рукотворине и мексичку храну.

„Имам здравствено осигурање зато што сам ветеран, али оно не обухвата зубарски третман, а будући да су ми приходи од пензије, баш као и моје супруге, ова опција је веома добра за нас&qуот;, каже он

Према његовим брижљивим прорачунима, уштедео је између 66 и 75 одсто трошкова тиме што је дошао овде.

„Амерички здравствени систем мора бити поправљен; прескуп је&qуот;, додаје он, што је притужба коју су изнели сви наши саговорници.

„Предимензиониран је, само малчице&qуот;, каже иронично Џуе Спинлер, из Ајове, која зиме проводи на југу.

А Хуан Рамон Сото, фармер рођен у Мексику који је амерички држављанин, додаје: „Овде могу да извадим све зубе и да их заменим, а да то и даље буде јефтиније него да извадим само један зуб тамо.&qуот;

Одсуство регулације цена, фрагментација система, моћ фармацеутских компанија и административни трошкови, између осталог, чине амерички здравствени систем најскупљим на свету.

Мексички систем је такође имао велике проблеме, али је на северу земље развио савремену инфраструктуру са специјалистима обученим да искористе потражњу која долази из САД.

А они то чине са типичним мексичким гостољубивошћу: покупе вас у колицима за голф на граници, одведу на зубарску хирургију и потом одбаце до једне од области са храном на отвореном, где можете да једете енчиладе, пијуцкате маргариту и слушате музику уживо.

Џун Спинлер то сумира овако: „То вам је као тржни центар. Све имате на једном месту.&qуот;

Уз све то, изгледа да је лакше борити се против фобије од зубара.

• Пластична хирургија цвета у Кини упркос ризицима по здравље
• „Очајнички желим да извадим имплантате из задњице“
• Како и колико људи у Србији одржава здравље зуба

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.03.2025)