Совјетска свемирска летелица од пола тоне после више од 50 година пала на Земљу

Међупланетарна свемирска летелица тешка око пола тоне пала је на Земљу, тачније, у Индијски океан.

Совјетска аутоматска станица Космос 482 била је у Земљиној орбити од 1972. године и 10. маја је ушла у густе слојеве атмосфере и пала, саопштила је руска свемирска агенција Роскосмос.

Ова свемирска олупина је била модул за слетање Космоса 482, лансираног на путу за планету Венеру.

Међутим, техничка грешка ју је задржала у Земљиној орбити.

Роскосмос је саопштио да је спуштање летелице контролисао Аутоматизовани систем упозоравања на опасне ситуације у блиском свемиру.

Неки стручњаци су раније за ББЦ изразили бојазан да би летелица могла да падне на насељену област, али се, срећом, то није десило.

Лансирање

Свемирска летелица Венера лансирана је са космодрома Бајконур 31. марта 1972. године.

Она је била резерва за једну другу свемирску станицу, а обе саставни део програма Венера 8.

Две летелице биле су идентичне у погледу опреме и карактеристика.

Таква двострука лансирања извођена су да би се повећала вероватноћа успеха током међупланетарних истраживања.

Коришћене су ракете Молнија-М, из исте породице као оне коришћене у мисијама Сојуз са људском посадом.

Ракете Космоса 482 поседују један додатни сегмент за лансирање тежих летелица у више орбите.

Венера 8 је лансирана четири дана раније, стигавши на одредиште и до краја извршивши програм планетарног истраживања.

Али њена резерва доживела је квар на ракети и није успела да изађе из Земљине орбите.

• 'Само те посматрам': УН прати астероид са малом шансом да удари у Земљу
• Са астероидом који је збрисао диносаурусе пало још једно небеско тело
• Астероид Бену садржи кључне елементе за настанак живота, кажу научници

Несрећа

Прва три лансирна сегмента функционисала су као што је и планирано, пославши главну јединицу у ближу Земљину орбиту.

Међупланетарна свемирска станица тада је требало да буде лансирана до циља.

Међутим, свемирска станица није успела да уђе у жељени положај изнад Земље зато што бустер блок није успео да правилно усмери летелицу.

После овога, свемирска станица је добила шифровано име „Космос 482&qуот;.

Совјетска влада би 1970-их маскирала неуспешна лансирања под шифрованим именом Космос, додајући различите бројеве на ту реч.

Према Насиној интернет страници посвећеној овој летелици, она се распала на четири дела: два су остала у ниској Земљиној орбити и изгорела у атмосфери у року од 48 сата.

Али друга два дела, највероватније модул за слетање и блок са главним мотором, ушла су у високу елипсасту орбиту.

„Елементи титанијумских резервоара за гориво напустили су орбиту за неколико дана и пали су на Нови Зеланд&qуот;, каже за ББЦ њуз на руском Георгиј Тришкин, аутор Техничког весника, популарног канала на Телеграму посвећеног свемирским лансирањима.

„Делови станице и четврти сегмент ракете, такође познат као Блок Л, остали су у издуженој елипсастој орбити.

„Највиша тачка била је негде око 9.800 километара од Земље, а најнижа је била на надморској висини од отприлике 210 километара&qуот;, каже он.

Америчка свемирска агенција НАСА каже да је модул за слетање тежак 495 килограма.

• Погледајте како свемирски отпад плута космосом
• Свемирски отпад: Мапа прати „200 темпираних бомби“
• Остаци кинеске ракете се „распали над Индијским океаном“

Суперснажни модул

Пад свемирских летелица није толико велики проблем кад се распадну и изгоре у атмосфери или кад је такав пад прорачунат и контролисан са Земље.

На пример, велика орбитална станица Мир била је избачена из орбите и послата ка Земљи да би њена олупина пала у Пацифички океан.

Неки стручњаци су страховали да пад Космоса 482 могао да буде некотролисан и да највероватније неће успети потпуно да се дезинтегрише и изгори у атмосфери.

Ту претпоставку су направили зато што је модул за слетање био направљен тако да слети на површину Венере, која има гушћу атмосферу и више температуре.

Стога је свемирска летелица била прављена да издржи суровије услове од оних са којима ће се сусрести кад поново буде ушла у Земљину атмосферу.

„Модул за слетање био је прављен за улазак у суровију атмосферу Венере, тако да ће његов штит од врелине и запечаћени одељак вероватно преживети улазак у атмосферу&qуот;, објашњава Георгиј Тришкин.

„Али мало је вероватно да ће направа у потпуности преживети.

„Опсервације индиректно указују на то да је одавно активиран падобран.

„То значи да је интегритет структуре оштећен и да много тога зависи од профила уласка у атмосферу&qуот;, рекао је он неколико дана пре пада Космоса 482.

• Сојуз: Совјетски свемирски реликт који је опстао
• Русија послала модул „Наука“ на Међународну свемирску станицу - 14 година касније

Црне прогнозе се нису оствариле, срећом

У ранијој изјави, Тришкин је навео да прорачуни засновани на њеној орбиталној путањи указују на то да ће олупина највероватније пасти на копно.

Проценио је да постоји ризик да ће ударити у насељене област и то негде на Блиском истоку или Азији - Египат, Сирија, Турска и Азербејџан.

Срећом, ове процене се нису обистиниле.

Слетела је у Индијски океан, западно од Џакарте.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како је Русија лансирала џиновско свемирско огледало 1993. године
• Шта се десило кад је стена величине Лондона ударила у Земљу
• Историјски тренутак: Насина свемирска летелица скоро дотакла Сунце

(ББЦ Невс, 05.10.2025)