Европа обележава Дан победе са Трампом на уму

„Прослава? Каква прослава? Ово више личи на сахрану&qуот; - песимистичне су речи бившег вишег званичника НАТО док описује овонедељне прославе обележавања Дана победе у Европи.

Овај високи дипломата који је годинама био у трансатлантском одбрамбеном савезу тражио је да остане анониман да би могао да говори слободно, али зашто је онда толико дефетистички настројен?

Дан победе је био здружени савезнички тријумф над нацистичком Немачком, над мржњом и диктатуром Трећег рајха и стравичним злочинима над човечношћу.

Много је крви проливено да би та победа била постигнута.

Отприлике 51 милион савезничких војника и цивила погинуо је током Другог светског рата, уједињен у жељи да свет ослободи од пошасти нацизма.

Али 80 година касније, окружени смо небројеним вестима и академским анализама које издвајају Доналда Трампа као савремени ексер у ковчегу снажних веза које су тада била сковане.

У Европи, америчког председника многи доживљавају као неког ко је утицао на разарање деценијама старих заједничких вредности и заједничких визија о безбедности, демократији и владавине права.

Али да ли је то тачно или је ипак сувише упрошћено?

• Дан победе - кад је пао фашизам, а родила се нова Европа
• Дан победе у Русији: „Учинићемо све да спречимо глобални рат&qуот;, каже Путин
• Трамп је растурио светски поредак и оставио европске земље да се брзо снађу како знају и умеју

Русија - поделе од самог старта

Да бисмо стекли потпунију слику о томе шта се десило са савезничким везама после Другог светског рата, не можемо да занемаримо Русију, тада баш као ни сада.

До 1945. године, у рату са Немачком погинуло је око 24 милиона Руса и других Совјета.

Без њихове жртве, као и жртве других савезника, нацисти не би били савладани.

„Једна ствар коју морамо да признамо, међутим, јесте да Русија никад није била истински пријатељ Запада&qуот;, каже Мајкл Зантовски, бивши чешки амбасадор у Вашингтону и Лондону.

„Током Другог светског рата, она је била савезник из егзистенцијалних разлога. Била јој је потребна свака расположива помоћ против нациста, а иста је прича била са западним силама, да будемо фер.

„Била им је потребна помоћ Совјетског Савеза, али Русија није планирала да настави то савезништво после рата.

„Чим је претња нацистичке Немачке била уништена, Совјетски Савез је намеравао да следи властите циљеве&qуот;, додаје он.

Раскол се појавио исте секунде кад је Немачка била поражена; дошло је до неслагања чак и око тога на који дан пада Дан победе.

Западне силе присуствовале су потписивању немачке војне капитулације у француском катедралском граду Ремсу, што је била вест која се пронела 8. маја 1945. године.

СССР је желео властито, одвојено потписивање капитулације са пораженом Немачком у Берлину под совјетском окупацијом дан касније.

Русија обележава Дан победе 9. маја до данашњих дана.

У зависности од тога где сте у Европи на Дан победе, расположење према њему варира - поготово ове године.

Западна Европа слави слободу, демократију и окончање нацистичке претње.

У Великој Британији, на пример, ове године је планирано више прослава Дана победе, баш као и сваке године.

Али људи који живе у земљама централне и источне Европе, као што је Чехословачка, ослободили су се нацистичке окупације 1945. године само да би завршили под комунистичким режимима - било да су то желели или не.

Као последица тога, амбасадор Зантовски је описао став његове земље према Дану победе као „двосмислен&qуот;.

„Западни део Чехословачке ослободиле су америчке трупе, док су остатак земље ослободили совјетски војници&qуот;, каже ми он.

Чехословачку је преузела Комунистичка партија 1948. године, а потпуно ју је окупирао Совјетски Савез две деценије касније.

„У комунистичка времена, улога Запада у Другом светском рату била је свесно потискивана и маргинализована. Говорили су нам да слободу од нациста дугујемо Совјетима.&qуот;

Русија обележава Дан победе тријумфалним војним парадама, а председник Владимир Путин свестан је дубоког осећаја националистичког поноса који Руси и даље гаје због победе над нацистичким режимом 1945. године.

Није случајно да он јавно назива украјинско вођство „нацистима&qуот; као начин да их укаља у очима Руса.

За Дан победе ове године, Путин је прогласио тродневно примирје са Украјином - претпоставља се зато што жели да се сконцентрише, неометано, на демонстрацију руске војне силе пред масом страних великодостојника, међу којима је и Си Ђинпинг из Кине.

Званични разлог који је Путин навео за украјинско примирје су „хуманитарне основе&qуот;, што је поприлична иронија, будући да је он тај који је наредио инвазију над том сувереном земљом.

Та инвазија пробудила је непријатне успомене код Чеха на њихову властиту окупацију и гушење слободе.

„Због тога ми тако снажно подржавамо Украјину.

„Она је удаљена свега неколико стотина километара. Наш осећај безбедности је поново нарушен&qуот;, каже Зантовски.

• „Најбољи период у историји земље&qуот;: Зашто Руси жале за СССР-ом
• Интервизија: Хладноратовски одговор на Евровизију
• Кад је спорт полигон за поделе - Игре пријатељства као пандан Хладном рату

Америка ' брак из користи

Зато је већина Европљана толико шокирана очигледним поштовањем које Трамп указује Путину, па чак га и брани, док истовремено вербално угрожава територијални интегритет блиских савезника као што су Канада и Данска.

Европа је доживљавала Америку као најближег пријатеља од Другог светског рата.

Вашингтон је крајем четрдесетих слао велике количине новца ратом разореном континенту у шта је спадала и Западна Немачка, која је била бескрајно захвална Америци што ју је узела назад под своје после ужаса нацизма.

Америка је такође пружала Европи послератне безбедносне гаранције, НАТО је основан 1949. године.

Али то није био амерички алтруизам, као што имплицира Трамп.

То је била и нека врста брака из користи.

После Другог светског рата, Америку је бринуло ширење комунизма.

Америка се плашила да је Европа, док су јој економија и инфраструктура у руинама, рањива и пред домаћим комунистичким партијама, и у иностранству од експанзионистичког Совјетског Савеза.

Ускочивши са помоћи за обнову Европе, Америка је током читавог Хладног рата покушавала да оствари геостратешки ослонац на прагу Совјетског Савеза.

Рођена је идеја о „Западу&qуот; сачињеног од земаља које деле безбедносне циљеве и вредности.

Да ли сада присуствујемо његовој смрти или постепеном гушењу?

Без заједничког непријатеља, то пријатељство је у сваком случају уздрмано.

Председник Сједињених Држава се 2025. више не осећа угрожено од Русије.

„Заједнички историјат је осам деценија служио као темељ трансатлантских односа, али то више није довољно да би се тај однос даље одржао&qуот;, рекла ми је бивша амбасадорка Вашингтона у НАТО Џули Смит.

Рат у Украјини је највећи сукоб у Европи од Другог светског рата.

Док је руска економија одлучно преусмерена на рат, она има потенцијал ширења.

Европа, за разлику од САД, и даље се осећа угроженом од Русије.

Престонице широм континента остале су без речи и врло се унервозиле кад је Трамп почео да оптужује Украјину, а не Москву, за крвопролиће.

Конференција за штампу у Овалној соби Беле куће коју су крајем фебруара уживо преносиле све телевизије, када је изгледало да Трамп и његов заменик Џеј Ди Венс покушавају да навуку на танак лед, прекоре и понизе украјинског председника Владимира Зеленског, представљала је прекретницу у европском јавном мњењу и политици.

Анкета ЈуГова из марта указала је на то да, 80 година после Дана победе, огромна већина западних Европљана (78 одсто у Великој Британији, 74 одсто у Немачкој и 75 одсто у Шпанији) сада доживљава Белу кућу као велику претњу по мир и безбедност у Европи.

На истоку Европе, у бившој сфери утицаја Совјетског Савеза, људи страхују да ће Трампов став према Украјини само охрабрити Путина у његовом експанзионистичком походу.

Ако Русија буде обезбедила америчко признавање „освајачких злочина&qуот; у Украјини, каже историчар и писац Тимоти Гартон Еш, овогодишњи Дан победе могао би прецизније да се назове Даном пораза у Европи.

И уз Трампа који често оптужује Европу за бесплатно шлеповање, и искоришћавање Америке, завладала је нервоза међу лидерима широм континента да би могли бити препуштени сами себи да се бране први пут од Другог светског рата.

• Гвоздена завеса, метафора која је поделила Исток и Запад
• Пет највећих митова о Хладном рату
• Шта је НАТО и зашто му Москва не верује

Појачавање трошења на одбрану сада је огромна тема у европским престоницама.

Порука коју је Берлин извукао из Трампових првих 100 дана на власти је: „Више не можемо да рачунамо на САД&qуот;, каже Петер Витиг, бивши немачки амбасадор у Вашингтону.

То представља огроман преокрет за Немце, који су оклевали да обнове војну силу земље после Другог светског рата.

Уместо тога, Немачка се посебно снажно ослањала на САД за властиту безбедност.

Огроман део процењених 100.000 америчких трупа размештених у Европи налазе се у Немачкој.

Америка такође држи нуклеарно оружје у овој земљи.

Шок који је изазвао Трамп међу иначе проамерички настројеним немачким политичарима био је толико снажан да је овог пролећа довео до измене устава земље.

Парлиаментарци су гласали да се укине дугогодишња граница дуга у Берлину која је ограничавала трошење владе како би од сад могло значајније да се улаже у војску земље и да се она ојачава.

Урсула фон дер Лајен, некада немачка министарка одбране, данас је председница Европске комисије у Бриселу.

Она је поборница трансатлантског савеза и одмерена у изјавама, али чак је и она сумирала актуелну ситуацију без увијања рекавши: „Запад какав познајемо више не постоји.&qуот;

• 'Историјски дан': Немачки посланици подржали већа улагања у одбрану
• Немачка одлучила да препусти историју прошлости и припрема се за рат
• „Ми смо у предратном добу, а Европа је неспремна&qуот;, каже пољски премијер

Крај једне ере

Ипак, за удаљавање Америке од Европе не може да буде окривљен искључиво Трамп.

Бела кућа већ неко време сматра Кину, а не Русију, стратешком претњом број један.

Током 2012. године, тадашњи амерички председник Барак Обама изјавио је да жели да преусмери спољну политику на Азију, а Трампов претходник Џозеф Бајден уложио је много времена у покушаје да окупи савезнике подозриве према Кини на Индо-Пацифику.

Са Трампом или без њега, мало је вероватно да ће се усредсређивање спољне политике на Азију и значајно повлачење из Европе променити, која год политичка партија да победи на следећим америчким изборима, поготово што сада америчко јавно мњење све више оклева у ношењу терета финансирања савезника, каже амбасадор Витиг.

Витиг назива то „крајем ере - крајем ангажовања у Европи&qуот;.

Упркос свој паници у Европи, лидери на континенту признају да је, 80 година после Дана победе, крајње време да се преузме више одговорности за плаћање и обезбеђивање њених властитих одбрамбених способности, уместо ослањања на Вашингтон.

Неки такође виде потенцијал у „ресетовању&qуот; тих односа.

Амбасадор Зантовски назива то „добром приликом до које је довела криза, осећањем непосредне потребе за делањем у вези са безбедношћу која није постојала у Европи у последњих 30 година.&qуот;

То је можда заиста тако, али током Хладног рата друштва западне Европе имала су млађе становништво и много више економичних социјалних држава.

Трошење четири или пет одсто бруто домаћег производа на одбрану било је одрживо.

Аналитичари кажу да ће то бити поново неопходно сада да би се Европа одвикла од зависности од америчке безбедносне подршке, али је нејасно да ли би данашњи гласачи прихватили неопходне болне компромисе - у погледу смањења трошења владе на здравство или образовање, на пример - у замену за појачавање одбрамбених способности њихових земаља.

Ово је посебно акутно код европских земаља географски удаљених од руске орбите, где осећај непосредне опасности делује мање акутно.

Гартон Еш се пита да ли постоји транзициони пут од актуелног НАТО-а предвођеног Америком до европскијег НАТО-а, са Америком која још седи за столом, али је Европа та која преузима одговорност за властиту безбедност.

„Потребна нам је нова генерација политичких лидера који су дорасли том изазову&qуот;, каже политички историчар и биограф сер Ентони Селдон.

„Потреба често уме да изнедри праве људе&qуот;, додаје он, присетивши се европских и америчких лидера непосредно после Другог светског рата.

„Нешто се свакако сломило. Будућност је неизвесна.

„Да ли повремено морамо да пођемо у рат да бисмо схватили колико је он грозан и да нас то натера да сарађујемо?&qуот;

Осам деценија после пакла који су искусили, преживели ветерани из Другог светског рата ће вам рећи да се искрено надају да то сада неће бити случај.

• Празне претње или стварне последице одласка Вучића у Москву на Дан победе
• Дан победе: Зашто је 9. мај тако важан Русији
• Дан победе - дан када Европа дише слободу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.05.2025)